Igre 
Pesak iz Sahare i opasan vazduh: Beograd je danas zasula "prljava kiša", a na listi najzagađenijih gradova je u top pet
Komentari16/03/2022
-11:59
Vazduh u Beogradu od jutros je veoma zagađen, pokazuju podaci sajta Beoeko, a na listi najzagađenijih svetskih gradova sajta "AirVisual", Beograd je u 9 sati bio na četvrtom mestu. Osim toga, danas je na pojedine delove Evrope, pa i Srbiju, zasula i prljava ili obojena kiša koja je donela pesak iz najveće pustinje na svetu - Sahare.
Kako sajt "AirVisual" navodi koncetracija PM2,5 čestica u vazduhu u Beogradu trenutno je 14,1 puta više nego što je dozvoljeno po standardima Svetske zdravstvene organizacije. Sajt zato preporučuje nošenje zaštitne maske na otvorenom i izbegavanje fizičkih aktivnosti. Savetuju da se zatvore prozori i koriste prečišćivači vazduha.
Povišene koncentracije zagađujućih čestica zabeležili su i uređaji Agencije za zaštitu životne sredine.
iqair.com
Istovremeno, sajt Beoeko je kvalitet vazduha u glavnom gradu ocenio kao "jako zagađen" i to na skoro svim mernim stanicama u prestonici.
beoeko.com
Prema aplikacijI Beoeko, zvaničnom sajtu Grada koji meri nivo zagađanja u Beogradu, na šest od 14 lokacija on je okarakterisan kao jako zagađen i predstvaljen je ljubičastom bojom. Na osam mesta se vodi kao samo zagađen. Prema Beoeku trenutno je prihvatljiv vazduh samo u Obenovcu.
I pesak iz Sahare u kišnim kapima u stigao u Srbiju
Međutim, danas je na pojedine delove Evrope, pa i Srbije, pala prljava ili obojena kiša "obogaćena" peskom koji je do Balkanskog poluostrva stigao iz najveće pustinje na svetu - Sahare.
"Ova pojava se javlja jednom do tri puta godišnje u proleće ili jesen, kada su južna strujanja iz severne Afrike jaka, a ciklogeneza intezivna nad Mediteranom - kombinacija za pojavu obojenih padavina", govori za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić sa Geografskog fakulteta u Beogradu.
Povezane vesti
Pesak iz Sahare do Srbije stiže pomoću vetrova, oblaka i naposletku kiše, ali da bi se to dogodilo, potrebno je da se poklopi više faktora.
Čestice prašine i peska se zatim visinskim strujanjima prenose ka ciklonu - polju niskog vazdušnog pritiska, koji se uglavnom nalazi u Mediteranu, a potom i ka Balkanskom poluostrvu.
"Nama taj pesak stiže, ne u prizemlju, nego na nekoliko kilometara visine, obično pri jakom jugozapadnom i južnom strujanju", objašnjava Ducićm prenosi Tanjug.
Pre nego što se izluči u vidu prljave ili blatne kiše, vazdušne mase koje nose saharski pesak ulaze u oblačni sistem.
"Taj pesak služi onda kao jezgro kondenzacije za kišnu kap i onda zajedno sa njom pada na tlo i praktično boji površinu", rekao je profesor.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
I meteorolog Ivan Ristić rekao je za Eruonews Srbija da velike količine krupnijih čestica PM10 u vazduhu i ovoga jutra ukazuju da se najverovatnije radi o pesku iz Sahare koje je prethodno dosao na Alpe a sada je nad nama.
"Peščani saharski oblak najpre je zahvatio delove Španije zatim Francuske i Alpa, izazivajući nadrealne tonove neba koje smo vidjali na filmovima o peščanim olujama. Kiša je puna peska, blata i obojena je crvenom bojom. Saharski oblak je tokom noći zahvatio Vojvodinu a pred zoru i Beograd. Nebo je bilo pred zoru nadrealno crveno", kaže za Euronews Srbija meteolorolog Ivan Ristić.
Povezane vesti
Usled slabe kiše koja je padala na kolima su ostali tragovi peska i blata. Saharski oblak će proći naše zemlju u prepodnevnim časovima, tako da se popodne njegov uticaj u Srbiji više ne očekuje.
Kako se meri kvalitet vazduha?
Inače, kada je reč o načinu merenja kvaliteta vazduha u Beogradu, Andrej Šoštarić objasnio je ranije za Euronews Srbija da su zagađujuće materije koje se mere utvrđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.
"Mere se suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, to je čestično zagađenje, a mere se i gasovite zagađujuće materije, azot dioksid, sumpor dioksid, ugljen monoksid, prizemni ozon", naveo je Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha GZJZ.
Povezane vesti
On je rekao da se kvalitet vazduha meri u realnom vremenu u 10 mernih stanica i da se podaci obrađuju na svakih sat vremena, te se na osnovu tih podataka dobije indeks kvaliteta vazduha.
"To je gruba ocena kvaliteta vazduha kako bi opštoj populaciji bilo jasno kakav je kvalitet vazduha, da li je odličan, dobar, prihvatljiv ili zagađen", naveo je ranije Šoštarić.
Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice?
Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi jer zbog svoje veličine lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagovrevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.
"PM 10 čestice su suspendovane čestice u koje spadaju sve one velične do 10 mikrona. Druge, PM 2.5 čestice su one koje je je kao posebno opasne označila i Svetska zdravstvena organizacija. Njihova veličina im omogućava da direktno uđu u alveole pluća i da negativno utiču na zdravlje i to ne samo respiratornih organa", naveo je stručnjak za kvalitet vazduha Milenko Jovanović za Euronews Srbija.
Kako je rekao, te čestice su često nosioci teških metala, toksičnih jedinjenja, olova, arsena, koja su vrlo opasna po zdravlje. Takođe, dodaje da je i SZO dodatno snizila kriterijume za te polutante, ali da se ni to ne poštuje i da često imamo prekoračenje i do 50 odsto od dozvoljenog stepena zagađenja.
Kada govorimo o zaštiti od zagađenja, glavni savet stručnjaka je da se ne boravi na otvorenom, a savetuje se da se zatvaraju prozori i koriste prečišćivači vazduha. Tokom perioda visokog stepena zagađenja ne bi trebalo upražnjavati ni fizičke aktivnosti.
Andrej Šoštarić navodi da je za građane najvažnije da budu pravovremeno informisani o kvalitetu vazduha u realnom vremenu i da svoje ponašanje prilagode tome.
"Ukoliko je moguće, kada je vazduh zagađen ili jako zagađen trebalo bi izbegavati boravak na otvorenom prostoru i smanjiti fizičku aktivnost", naveo je Šoštarić.
Kako da se ponašamo?
Kada govorimo o zaštiti od zagađenja, glavni savet stručnjaka je da se ne boravi na otvorenom, a savetuje se da se zatvaraju prozori i koriste prečišćivači vazduha. Tokom perioda visokog stepena zagađenja ne bi trebalo upražnjavati ni fizičke aktivnosti.
Andrej Šoštarić navodi da je za građane najvažnije da budu pravovremeno informisani o kvalitetu vazduha u realnom vremenu i da svoje ponašanje prilagode tome.
"Ukoliko je moguće, kada je vazduh zagađen ili jako zagađen trebalo bi izbegavati boravak na otvorenom prostoru i smanjiti fizičku aktivnost", naveo je Šoštarić.
Komentari (0)