Igre 
Farmakolozi: Histerija za kalijum-jodidom bespotrebna, ne štiti čitav organizam, a preventivno je opasan
Komentari04/03/2022
-08:01
Strah od nuklearnog rata i radijacije zbog dešavanja u Ukrajini doveo je do ogromne potražnje za kalijum-jodidom, lekom koji sprečava taloženje radiaktivnog joda u štitnoj žlezdi. U austrijskim apotekama više ga nema, a veliko je interesovanje i u Hrvatskoj. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva kažu da kalijum-jodid kao lek nije registrovan u Srbiji.
Farmakolozi smatraju da je "histerija" za tim lekom neopravdana, da u slučaju radijacije može da pomogne i zaštiti štitnu žlezdu, ali da su svi ostali organi ugroženi. Takođe, preventivno uzimanje tog medikamenta, na svoju ruku, može dovesti do ozbiljnih posledica.
U slučaju nuklearnog rata u vazduh se oslobađa radioaktivni jod, koji se udisanjem skladišti u štitnoj žlezdi i kroz nekoliko godina može da dovede do njenog oboljenja i pojave karcinoma. Uzimanjem kalijum jodida u obliku tableta ili rastvora, štitna žlezda apsorbuje jod iz tableta, a ne radiaktivni.
Farmakolog prof. Radan Stojanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da je kod nuklearnih katastrofa radioaktivni jod samo jedan segment koji se ispušta u atmosferu.
"Prilikom radijacije u vazduhu ima mnogo drugih čestica od koji ne možete da se zaštitite kalijum jodidom. Takođe, od radioaktivnog joda tim lekom ne može da se zaštiti nijedan drugi organ osim štitne žlezde", rekao je on.
Kada i kome se lek daje
Prema protokolu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u slučaju nuklearne katastrofe i radijacije, kakva je recimo bila u Černobilju 1986. godine, kalijum- jodid se daje stanovništvu u krugu od 15 ili 20 kilometara od samog incidenta i to u vrlo visokim jednokratnim dozama. U takvim situacijama tableta zaštiti štitnu žlezdu jodom, a time sprečavaju unos radioaktivnog joda u nju.
Pixabay
"Građani ne treba da uzimaju lek na svoju ruku jer efekat zavisi kada se uzima, koliko smo daleko od samog incidenta. Lek se daje samo u jednoj dozi, ne treba preterivati sa više doza. ", pojasnio je prof. Stojanović.
Povezane vesti
To što lek nije registrovan u Srbiji i što ga nema u obliku tableta u apotekama, faramakolozi kažu da ne treba da brine građane. U slučaju preke potrebe može lako da se napravi kao galenski rastvor u apotekama.
Trenutno se u apotekama mogu kupiti suplementi za podizanje imuniteta koji sadrže minerale i vitamine, ali i jednu tabletu joda koja se uz njih pije. Lekari takve suplemente preporučuju pacijentima posle hemoterapije, kada im opadne imunitet.
LKH: Opasno lek uzimati na svoju ruku
Lekarska komora Hrvatske (LKH) upozorila je građane da se ove tablete izdaju isključivo na lekarski recept i da je opasno uzimati ih na svoju ruku. Navode i da trenutno ne postoji nikakva zdravstvena potreba za tim medikamentima.
Pixabay
"Tablete joda mogu izazvati opasne nuspojave, a u slučaju nuklearnog incidenta one nisu lek koji se koristi za celo stanovništvo. Veće doze joda u organizmu mogu izazvati različite poremećaje funkcije štitne žlezde - hipotireozu, hipertireozu ili blokadu rada te žlezde, a mogu izazvati i jake alergijske reakcije", navodi se u saopštenju LKH koje su prenele hrvatski mediji.
Napominju da se u slučaju nuklearnog incidenta tablete daju ciljano deci, trudnicama i mlađim od 40 godina, jer kod te populacije postoji povećana opasnost od razvoja raka štitne žlezde.
Navode i da suplemente, koji sadrže male doze joda (ispod 1 mg), a koji mogu da se kupe bez recepta u apotekama "besmisleno i beskorisno" preventivno koristiti.
Preporuka za vas
Komentari (0)