Stručnjaci za Euronews veče: Ko su tražioci azila u Srbiji i zašto im država često ne izađe u susret

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je danas 10. godišnji izveštaj o pravu na azil u Srbiji. Podaci pokazuju da je najviše podnosilaca azila prošle godine bilo iz Avganistana - više od hiljadu, a potom iz Sirije njih 466. U odnosu na 2015. godinu kada je čak 577.995 stranaca zatražilo azil u Srbiji, u 2021. to je učinilo njih 2.036. Ipak, mnogo je više onih koji su prošli kroz prihvatilišta u Srbiji u potrazi za boljim životom - čak njih 60.407.

U emisiji Euronews veče gostovale su Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava i Svetlana Velimirović iz Komeserijata za izbeglice i migracije koje su se složile da je od 2008. godine, kada je donesen Zakon o azilu definitivno bilo pomaka, ali da su određeni problemi ostali isti.

"Sistem azila je i dalje u nekom svom razvijanju, iako taj zakon imamo od 2008. godine. Neke stvari su krenule na bolje, neke nisu - ono što je svakako bila otežavajuća okolnost jeste pandemija virusa korona", izjavila je Sonja Tošković i nastavila:

"Međutim, postoje isti problemi koji su i dalje kamen spoticanja, a to je sam pristup postupku azila"

Euronews/Printscreen

Ona je pojasnila da je jedan od najvećih problema beogradski aerodrom "Nikola Tesla".

"Zapravo sve je gore i gore. To nije samo stav Beogradskog centra već i međunarodnih tela koja se bave zaštitom ljudskih prava i izbeglica. Oni ljudi koji žele da izraze nameru da zatraže azil, imaju taj problem upravo na aerodromu. Postoje neke obaveze i standardi koji moraju da se sprovode, a ovde se ne sprovode", istakla je.

Kako kaže, najveći problem je upravo to što granična policija zapravo "ne preduzme ništa" onda kada se pojavi tražilac azila.

"Granična policija to ne konstatuje i gleda da ih vrati na isti let u najkraćem mogućem roku. Ono što je zanimljivo kada gledate migracioni profil tražilaca azila koji su odbijeni u 2020. godini, jeste da ih je najviše bilo iz Turske. Dužnost naše zemlje je da se postupak sprovede, pa ako se ustanovi da osoba nije izbeglica da je vrate"

Ističe da jedan od problema leži upravo u tome što niko nema nadzor nad tranzitnom zonom aerodroma.

"Dodatni problem je što se ti ljudi lišavaju slobode tako da nemaju pravo advokatu, prevodiocu, nalaze se u neuslovnim prostorijama. To je i stav UN-a, specijalnog izvestioca, evropske delegacije, itd", dodaje Tošković.

Svetlana Velimirović iz Komeserijata za izbeglice i migracije rekla je da zasigurno zna da se trenutno radi na intenzivnoj obuci policijskih službenika koji rade u tranzitnim zonama.

"Jedan od treninga jeste pristup proceduri, materijal je preveden na srpski i različite jezike, radi se uporno i redovno na unapređivanju tog dela bazalne procedure", istakla je.

Shodno tome, Tošković dodaje da je izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava upravo namenjen nadležnim državnim organima jer su u njemu istaknute preporuke od strane ljudi koji direktno u praksi rade sa tražiocima azila.

"Izveštaj daje neku perspektivu od nas koji smo u praksi, zastupamo i pravno savetujemo te ljude, gledamo svaki dan šta se dešava. I to nisu samo preporuke namenjene Kancelariji za azil ili Upravi granične policije, tu su i druga nadležna ministarstva koja bi to trebalo da pročitaju, kao što su za rad i prosvetu. Pitanje azila je jedna vrlo složena oblast u kojoj mora da postoji multisektorska saradnja. Moć u smislu promene i donošenja odluka ili podzakonskih akata je na njima, a ne nama", istakla je.

Euronews/Printscreen

Velimirović ističe da, iako su brojevi tražilaca azila daleko manji nego 2015/16. godine, broj lica koji je u toku prošle godine prošao kroz našu zemlju ipak jeste u porastu.

"Postoji veliki broj ljudi koji su na nelegalan način ušli u našu zemlju, nisu se prijavili niti žele da traže azil. U iščekivanju mogućnosti da pređu u drugu državu, oni nelegalno borave u uslovima koji nisu za to predviđeni - poput šumskih područja nedaleko od granica. Da ne bi došlo do tragedije, tako nešto ne smemo da dopustimo, posebno zimi. Ilegalni migranti koje zateknemo se ne hapse već se smeštaju u prihvatne centre koji zadovoljavaju osnovne standarde", zaključila je.