Igre 
Domaće pesme koje govore o nasilju: Šta se krije iza popularnih tekstova koji su podigli buru u javnosti
Komentari05/03/2022
-21:50
Rad studentkinje Fakulteta dramskih umetnosti o pesmama čiji su tekstovi sporni zbog pominjanja nasilja, u nekoliko dana izazvao je lavinu reakcija i oprečnih komentara i otvorilo debatu.
Kako je autorka rada Ana Ninković objasnila u uvodu svog rada, cilj je bio napraviti pregled pesama različitih žanrova, popa, roka, repa, folka, domaćih i regionalnih autora u čijim tekstovima dominiraju motivi ženskog poniženja kao ultimativnog dokaza ljubavi prema partneru, odnosno muškog nasilja nad ženama u porodično-partnerskom kontekstu.
Ona je kompilaciju objavila na youtube kanalu, uz podatke o ženama koje su u Srbiji bile žrtve nasilja i tragično stradale. Takođe, u opisu videa navedeni su brojevi telefona kontakt centara kojima žene mogu da se obrate za pomoć ukoliko su žrtve nasilja.
Naime, ovakav video dolazi u trenutku kada se u Srbiji skreće pažnja na problem nasilja nad ženama i kada se društvo motiviše da prijavi svaki vid nasilja, te je zbog toga ovaj video privukao dosta pažnje. Tako su se nakon objave nizale su se reakcije i osude tekstova koji se godinama slušaju, ali i izvode na različitim proslavama.
Zbog oprečnih reakcija nakon ovog videa, nametnulo se nekoliko pitanja i otvorila se debatu o porukama ovih pesama i njihovoj problematici - koliko one opravdavaju nasilje ili na isto upozoravaju, koliko je reč o umetničkoj slobodi odnosno upotrebi različitih stilskih figura i da li bi na neki način trebalo odbaciti iste.
Takođe, sa ovo sa sobom povlači i pitanje i postoji li u današnjem društvu neka granica koja ipak ne sme biti prekoračena kada su u pitanju različita dela koja pripadaju masovnoj kulturi.
Tako sa jedne strane, iz ugla psihologa, na tekstove se sada više obraća pažnja baš iz razloga jer se o nasilju više govori, i analiziranjem teksta uočavaju se poruke o potlačenom položaju žena. Međutim, sa druge strane kulturolozi i filolozi govore o mogućoj upotrebi stilskih figura, kao što su ironija i metafora ili o načinu ukazivanja na probleme.
Povezane vesti
Kakve poruke šalju pesme?
Autorka rada Ana Ninković objasnila je u svom radu da su predstavljene pesme koje u svojim tekstovima govore o različitim vidoima nasilja nad ženama, seksualnom, fizičkom, kao i o ženskom poniženju ili kombinaciji poniženja i fizičkog i/ili seksualnog nasilja.
U apstraktu navodi da se u pesmama romanizuje podređenost žene, pa čak i prihvata fizičko i seksualno nasilje, čime se veliča "bezuslovna ljubav". Takođe, dodaje da se u nekim pesmama čak i glorifikuje nasilje prema ženi koja se ne ponaša u skladu sa očekivanjima muškarca.
Ipak, o tome da li navedene pesme propagiraju nasilje mišljenja su podeljena.
Psiholog Ana Vlajković rekla je da se podizanjem svesti o nasilju skreće pažnja i na određene sadržaje iz masovne kulture i da je zato zastrašujuće kada se obrati pažnja na ovakve tekstove.
"Nasilje je postalo vidljivije, više se o tome priča. Seksualno zlostavljanje i uznemiravanje u većim sredinama više nije tabu i za to moramo da zahvalimo devojkama i ženama koje su prijavile i odlučile su da ne ćute. To je podiglo svest većine, da ne zatvaramo oči, naročito ne pred pop i masovnom kulturotom koja nažalost promoviše ženu kao robu, kao stvar", kazala je Vlajković za Euronews Srbija.
Ona je objasnila da "masovna kultura podilazi masama, najnižim porivima. Tu uvek ima agresije, u filmovima, pa evo i muzici. Sve to mase lako prihvataju", navela je Vlajković.
"Te pesme nose poruke 'bićeš moja ili nećeš biti živa'. To daje iskrivljenu sliku ljubavi, koja sa sobom nosi bol i fizički bol, poruku da snažna ljubav mora da bude tragična", dodala je psiholog Ana Vlajković.
Unsplash
Povezane vesti
Sa druge strane, javlja se mišljenje da je prilikom pisanja tekstova upotrebljena neka od stilskih figura i da je na taj način prikazana slika stvarnosti, ne propagirajući nasilničko ponašanje.
Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, kazala je za Euronerws Srbija da zbog raznorodnosti priloženih tekstova oni zahtevaju specifične i konceptualne pristupe.
"Izmešani su tekstovi u kojima se očituju različiti stavovima prema ženama, ali i prema muškarcima, zatim i prema njihovom odnosu, bio on patološki ili zdrav. Svakako, ne sme se jednostrano posmatrati, jer se među ovim tekstovima mogu naći oni u kojima postoje nasilni elementi, ali i oni u kojima je koncept nasilja samo prividan, jer je u pitanju metafora, hiperbola, ironija, sarkazam", kazala je Slijepčević Bjelivuk.
Ona ističe i da sam način prikazivanja pesama može biti problematičan, te da je analiza otežana i time što su tekstovi izmešani i žanrovski i tematski.
"Iz stručne perspektive, manipulativno je na ovaj način kombinovati isečke i bez konteksta izvlačiti zaključke, vrlo ozbiljne i zapaljive", kazala je saradnica Instituta za srpski jezik Svetlana Slijepčević Bjelivuk.
Međutim, profesorka teorije kulture Jelena Đorđević navela je i još jedan mogući aspekt pomenutih pesama.
"Postoji moguće tumačenje toga da se u tekstovima radi o dijagnozi, odnosno da su to ironični tekstovi koji bi trebalo da pokažu u kakvom jezivom svetu mi živimo, ali u svakom slučaju, i jedno i drugo ukazuju da je stvarnost strašna", kazala je Đorđević za Euronews Srbija.
"Nismo svesni šta pevamo"
Takođe, upitno je i koliko smo zaista svesni o čemu pevamo i obraćamo li pažnju na sve tekstove, posebno u trenucima zabave.
Kako je rekla psiholog Ana Vlajković, ljudi nisu često svesni svih reči i teksta kada nešto pevaju, već slušaju muziku, prate ritam i prosto ne obraćaju pažnju na tekst.
"Izgovaramo te reči bez mišljenja o značenju. Tek kada se ovako na jednom mestu skupe svi ti različiti izvođači onda se primeti", kazala je ona.
Mogu li ove pesme biti "odbačene"?
U ovom slučaju javlja se i pitanje tzv. "cancel kulture", koja je u proteklih nekoliko godina, kako se čini, uzela maha, a ne odnosi se samo na muziku, već i na druga dela, kao što su knjige i filmovi.
Pixabay
"Pitanje je ko problematizuje sadržaj, s kojim ciljem i na koji način. Možemo iste kriterijume primeniti i na tekstove na drugim jezicima, ali i na književnost, vajarstvo, slikarstvo. Sigurna sam da se interpretacija umetnosti (pa i kiča) ne sme svoditi na lično, ideološko niti ikakvo drugo učitavanje", kazala je u izjavi za Euronews Srbija Slijepčević Bjelivuk.
Profesorka Đorđević navodi i da je njena ocena du Srbiji nije toliko prisutan efekat 'cancel kulture'.
"Kod nas ne funkcioniše tako dobro ta 'cancel kultura'. Takve pesme nastaju u tzv. mejnstrim kulturi. Sigurno je jedan deo javnosti zgrožen ovim, ali je tužno da veći deo ne primećuje ništa nenormalno u tome i da ne mislim da bi moglo da dođe do cancel kulture. Mi smo sredina koja ne vidi, prašta, zaboralvja i mislim da nismo ni sazreli za to", kazala je Đorđević za Euronews Srbija.
Komentari (0)