Šangajska lista: Beogradski univerzitet u svetskom vrhu kada je u pitanju nauka o hrani

Univerzitet u Beogradu i ove godine je rangiran na Šangajskoj listi po naučnim oblastima, a najbolji rezultat ostvaren je u oblasti nauke o hrani gde je pozicioniran između 51. i 75. mesta.

Univerzitet u Šangaju Đao Tong rangirao je svetske univerzitete u 54 naučne oblasti, a najstariji univerzitet u Srbiji visoko je ocenjen u 12 oblasti.

Osim nauke o hrani dobro su pozicionirani: javno zdravlje – izmeđi 151. i 200. mesta u svetu, stomatologija – između 201. i 300. mesta, veterinarske nauke – između 201. i 300. mesta, fizika – takođe između 201. i 300. mesta.

Pooštreni kriterijumi

Rektorka UB prof. Ivanka Popović (čiji mandat traje do kraja septembra ove godine) kaže za Euronews Srbija da je pre dve godine promenjen način vrednovanja uspeha u užim naučnim oblastima i da su kriterijumi pooštreni.

"Ove godine, kao i prošle, rangirani smo u 12 naučnih oblasti. Uspeli smo da održimo dobru poziciju i možemo da budemo zadovoljni. Nauka o hrani i tehnologija hrane najbolje je pozicionirana, ali mislim da je i u drugim oblastima napravljen uspeh vredan poštovanja. To je ogroman uspeh naših istraživača", navela je ona.

Uspeh nauke o hrani ostvaren je zahvaljujući radovima istraživača nekoliko fakulteta i instituta. Profesor Hemijskog fakulteta u penziji Živoslav Tešić kaže da je veliki uspeh nauke o hrani pozicioniranje izmeđe 51. i 75. mesta u svetu i da su za to najzaslužniji Poljoprivredni, Hemijski, Tehnološko- metalurški, Biološki fakulteti, ali i Farmacija. 

"Uključeno je i nekoliko instituta, pošto je nauka o hrani i tehnologija hrane multidisciplinarna oblast", rekao je Tešić za Euronews Srbija.

E-Stock/Miloš Rafailović

Pojašnjava da se kod rangiranja na Šangajskoj listi po naučnim oblastima boduje broj objavljenih naučnih radova, ali i njihov kvalitet po Tomson Rojtersovoj listi.

Dodaje da je Srbija poljoprivredna zemlja i da može dosta da ponudi u oblasti hrane koja je vrlo popularna u svetu.

"Treba ulagati u stvari u kojima smo najbolji"

Prof. Mirjana Pešić, sa Poljoprivrednog fakulteta navodi da za nju nije iznenađenje dobro pozicioniranje UB u oblasti hrane, jer fakulteti i instituti, koji se bave hranom, dobro međusobno saradnjuju i objavljuju dosta naučnih radova.

"Srbija je poljoprivredna zemlja i svi su poslednju deceniju svoja istraživanja usmerili na oblast hrane. Zapravo, Srbija je to odredila kao prioritet i u SMART specijalizaciji. To je posebna strategija države gde treba ulagati u stvari u kojima smo najbolji, a jedna od njih je hrana", pojasnila je ona.

Dodaje da se posebna pažnja obraća na kratke lance snadbevanja hranom - male proizvođače koji "drže" lokalnu, ali i regionalnu ekonomiju. U Srbiji ima mnogo domaćinstava koji se bave proizvodnjom i preradom hrane i funkcionišu u kratkim lancima snadbevanja.

"Kratki lanci snadbevanja hranom to vam je ono kada na kuću dobijate isporuku, ili kupujete na pijacama od proizvođača, malim supermarketima. Ne radi se o velikim trgovinskim lancima gde hrana stiže iz uvoza. To se pokazalo kao posebno važno tokom korone. Cela Evropa, ali i svet, idu ka jačanju lokalnih proizvožača i prerađivača. To je budućnost što se tiče proizvodnje hran ", pojasnila je ona.

Upitana koliko su nauka i privreda u Srbiji povezane, ona je rekla da je dosta urađeno u toj oblasti, da postoje projekti čiji je cilj povezivanje nauke i poljoprivrede.

"Potpuno je promenjen koncept finansiranja nauke. Nauka mora da bude u službi industrije, odnosno poljoprivrede kada pričamo o hrani. Sve je više takvih projekata gde mora da se radi sa proizvođačima i prerađivačima i mislim da smo tu na dobrom putu", zaključila je ona.

Univerzitet u Beogradu u 2017. godine u oblasti hrane zauzeo je 35. mesto na Šangajskoj listi.

Naredne godine ustanovljena je naučna konferencija "UniFood“ posvećena multidisciplinarnim istraživanjima u oblasti hrane. Prošle godine je odložena zbog epidemije virusa korona, a ove godine biće organizovana 24. i 25 septembra, onlajn.

Po naučnim oblastima UB je rangiran na Šangajskoj listi:

• Matematika (401-500 mesta u svetu)
• Fizika (201 - 300 mesta u svetu)
• Ekologija (401-500 mesta u svetu)
• Nauka i tehnologije instrumentacije (između 201. i 300. mesta u svetu)
• Nauka o hrani i tehnologija hrane (između 51. i 75. mesta u svetu);
• Poljoprivredne nauke (između 401. i 500. mesta u svetu)
• Veterinarske nauke (između 201. i 300. mesta u svetu).
• Кlinička medicina (između 301 i 400. mesta u svetu)
• Javno zdravlje (između 151. i 200. mesta u svetu)
• Stomatologija (između 201. i 300. mesta u svetu)
• Medicinska tehnologija (između 301. i 400. mesta u svetu) Farmacija (između 401. i 500. mesta u svetu).