Igre 
Da li je moglo da se nađe i drugo rešenje za škole: Kakva su iskustva zemalja koje testiraju đake i nastavnike na kovid?
Komentari12/02/2022
-17:20
Još jedan produženi raspust u školama, znači i dužu školsku godinu, sve zbog korona brojeva. Negoduju roditelji, nisu baš zadovoljni ni nastavnici. Pitanje je da li je moglo da se nađe i neko drugo rešenje, jer duža pauza od škole obično znači odmor za porodice u sklijalištima i banjama, gde je poštovanje protivepidemijskih mera neretko pod znakom pitanja.
Da li bi nemački model, koje su preuzele Austrija i Slovenija, redovno testiranje nastavnika i učenika, pomogao u sprečavanju epidemije u školama.
Austrijanci su prvi uveli obaveznu vakcinaciju, ali do te odluke primenili su i mnoge druge mere. Jedna je redovno testiranje. Osim što svi koji imaju zdravstveno osiguranje dobiju nedeljno osam PCR testova besplatno, brze testove, koje ne plaćaju, mogu da obave kad god je potrebno na tzv. kioscima za testiranje.
Dejan Ristić radi kao nastavnik u Austriji i kaže da imaju obavezu nastavnici i učenici da se dva puta nedeljno testiraju. "Do sada sam iskoristio 90, možda i 100 testova od septembra. To je sve besplatno", rekao je Ristić za Euronews Srbija.
Testiranje đaka u Srbiji?
U školama širom Srbije usled loše epidemijske situacije, zamena stiže na nastavi. Nije retko ni da nema ko da radi. Zato će još jedno produženje raspusta dobro doći da se nastavnici i učitelji oporave od korone ili izadju iz izolacije. Da li bi austrijski model pomogao da je manje zaraženih u prosveti?
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija smatra da bi bilo dobro da se u školama uvede testiranje za nastavnike i učenike i da bi to doprinelo smanjenju epidemije.
"Mislim da bi to bilo fantastično i da bi mnogo više doprinelo smanjenju širenja epidemije, bar kada je reč o školama, nego što su to ovakve mere vezane za raspust, odnosno produžavanje raspusta", rekao je on za Euronews Srbija.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
Ipak o tom rešenju koje primenjuju Nemačka, a u regionu Slovenija, nije se mnogo govorilo, kažu i u Forumu beogradskih gimnazija i u Uniji sindikata prosvetnih radnika.
"Mi sada posle dve godine kovida znamo koje su se zemlje najbolje snašle i čiji obrazovni sistemi je uprkos kovidu uspeo da se održi na nekom zavidnom nivou. Šta su te zemlje uradile? Dve stvari, prvo to je bilo konstantno prečišćavanje vazduha i drugo to je bilo dva puta nedeljno testiranje kako dece, tako i zaposlenih", rekla je predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković.
Testiranje zavisi od nastavnika
I dok u Srbiji odluka o testiranju dece zavisi isključivo od roditelja, u Hrvatskoj je odlučeno da se učenici jednom nedeljno testiraju. Kako navodi Ministarstvo zdravlja u Zagrebu – cilj je da više dece prati nastavu u školi, ali navode i da je loša epidemijska situacija doprinela uvodjenju novih pravila. U ovom trenutku u Hrvatskoj zaraženo više od 11 hiljada učenika, dok je oko 3.500 u samoizolaciji. Da li je realno da u trenutku kada je u Srbiji korona statistika najlošija od početka epidemije testiramo decu i nastavnike bar jednom nedeljno?
"Plašim se da to u ovom trenutku nije moguće, postoji ne mali broj roditelja koji ne pristaje da im se deca testiraju, koji negiraju koronu", naveo je Markov.
Jasna Janković dodaje da je u Srbiji sporno pitanje ko će da plati testove da se testiraju i deca i nastavnici?
Gruba računica kaže da ako bi država odlučila da plati - morala bi da obezbedi testove za 111.500 prosvetara, prema podacima Sindikata radnika u prosveti obrazovanja. Za osnovce nešto više od 515.000 i oko 212.000 za srednjoškolce, prema podacima Zavoda za statistiku. Grubom računicom dolazi se do cifre od oko 838.000 testova na nedeljnom nivou, ukoliko bi se nastavnici i deca testirali jednom u sedam dana.
Najjeftiniji test u apoteci košta 550 dinara, pa bi račun za epidemijski bezbednije okruženje iznosio oko 460.900.000 dinara ili 3,9 miliona evra. Važnije je pitanje - šta bi država time dobila i da li bi uštedela na bolovanjima i lečenjima u bolnicama?
Povezane vesti
Iskustva Slovenije
Slovenija je među prvim zemljama u regionu uvela testiranje u školama, a Goran Popović, direktor OŠ "Livada" u Ljubljani kaže da se veliki broj roditelja protivio toj odluci, jer i u toj zemlji jak antivakserski lobi.
"Pretili su tužbama, bojkotom nastave. Međutim, bez obzira na sve testiranje je zaživelo u školama i prvi utisci su pozitivni. Naša vlada je očekivala da direktori to sprovedu u delo, da razgovorima, argumentima ubedimo roditelje. Sa decom nismo imali problem, oni su to prihvatili. Roditelji su se na početku bunili, sada je broj roditelja koji se protive mali", naveo je on za Euronews Srbija.
Đaci se u Sloveniji testiraju tri puta nedeljno i to obavljaju nastavnici. Ukoliko se pojavi zaražen učenik dete se odvede u sobu za izolaciju dok ne stignu roditelji. Učenici iz tog odeljenja se narednih sedam dana svaki dan testiraju.
Povezane vesti
Ukoliko je zaraženo do 30 odsto učenika oni su u izolaciji, a ostali đaci prate redovno nastavu.
"Deca u izolaciji ne prate onlajn nastavu, već im se šalju materijali. Posle svakog dana brojima koliko je učenika zaraženo, pratimo da li je do 30 odsto. U mojoj školi, koja ima 19 odeljenja, dva odeljenja su u izolaciji", pojasnio je Popović.
Upitan šta ako neko od nastavnika ne želi da učestvuje u testiranju dece, on je rekao da se i to dešava ali da uvek ima slobodan nastavnik koga može da pošalje da to obavi.
"Dobar odnos je ključ svega. Bilo je nastavnika koji se protive, ali se smanjuje njihov broj. I oni koji se protive u obavezi su da se testiraju sami. Eventualno ako neki nastavnik ne želi da učestvuje u testiranju dece, pošaljemo drugog nastavnika", pojasnio je on.
Kako kaže, testovi u Sloveniji u slobodnoj prodaji mogu da se kupe po ceni od dva do tri evra. Testiranje đaka plaća slovenačko Ministarstvo za školstvo.
"Mi sami nabavljamo testove, a ministarstvu ispostavimo račun, oni ga pokriju", rekao je on i dodao da je veliki protivnik onlajn nastave i da smatra da je socijalizacija dece veoma važna.
Kako su dece prenosioci virusa, stalno testiranje dobar je način da se inficirani otkriju na vreme, smatra on.
Nije problem samo u novcu
Jelena Vojinović, pedijatar, imunolog iz Niša kaže da nije problem samo u novcu kada je u pitanju testiranje dece u školama, već da se postavlja pitanje svrsishodnosti, ali i osetljivosti metode.
"Rezultati antigenskog testiranja zavise od kvaliteta uzorkovanja. Nije za očekivati da će roditelj moći na pravilan način da uzme bris. Takođe, pouzadanost testova nije stopostotna, kao i prisustvu stelt omikrona jer kroz par sati dete može da se inficira", navela je ona.
Dodaje da je potrebno osloniti se na disciplinu i etičnost samih roditelja, da ne šalju bolesnu decu u školu.
Upitana da li su škole mesto zarađžavanja ona je rekla da podaci iz sveta i kod nas govore da je više od 30 odsto zaraženih deca i da deca jesu nosioci i da kolektivi jesu mesto gde se infekcija širi.
Za budžet isplativije bolovanje
Prof. Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta napravila je računicu da li se državi više isplati da obezbedi testiranje za nastavnike ili da plaća njihovo bolovanje.
Pojašnjava da podaci Ministarstva prosvete kažu da je 3 do 3,5 odsto prosvetnih radnika zaraženo, dok sindikati tvrde da je duplo više.
"Uzela sam brojku da je duplo više zaraženo nastavnika. U kalkulaciju sam uključila samo nastavnike bez dece. Sa cenom testova od 550 dinara ispostavilo se da bi država mogla da plati 4-5 testova nastavnicima mesečno za novac koji sada izdvaja za njihovo četrnaestodnevno bolovanje", navela je ona.
Ukoliko bi se uključila i deca u testiranje, kako kaže, za budžet je jeftinije da plaća nastavnicima bolovanje.
"Postavlja se pitanje koliko su testovi pouzdani. Što idete na jeftiniju varijantu on je manje pouzdan. Ako morate da angažujete radnu snagu u zdravstvu onda to dodatno povećava troškove, onda to nije samo cena testa, već i radna snaga", navela je ona.
Komentari (0)