Igre 
Onlajn nastava, rad od kuće, kovid propusnice, putovanja – najveće promene koje su nam donele dve godine korone
Komentari02/01/2022
-15:56
Godinu za nama ponovo je obeležila pandemija koronavirusa, iako smo se 2021. nadali kao godini u kojoj ćemo se pozdraviti sa koronom. Ipak, desilo se upravo suprotno, te je svih 12 meseci koronavirus, u većoj ili manjoj meri, diktirao tempo i način života tokom protekle godine.
Tokom trajanja pandemije usvojili smo nove navike, pa je već uobičajeno nošenje zaštitnih maski u prodavnicama, javnom prevozu, pozorištima i drugim mestima na kojima se u zatvorenom prostoru okuplja veliki broj ljudi.
Zaživeli su elektronsko i mobilno bankarstvo, mnogi su svoje kancelarije zamenili sobama ili samo kutkom u stanu, a i đaci su više vremena proveli u kućama nego u učionicama. Ulasci u ugostiteljske objekte uslovljeni su kovid propusnicama, aktivnosti u slobodno vreme su smanjene.
Ipak, pandemija je pre svega uticala na zdravstveni sistem. Lekarima i medicinskim radnicima donela je mnogo posla, i preko njihovih mogućnosti, a zbog loše situacije otvarane su i nove bolnice.
Nužnost epidemije – lečenje na daljinu
Potreba za lečenjem kovid pacijenata i ove godine je mnoge bolnice pretvorila u kovid centre, te ponovo odložila redovne kontrole, ali i preventivne preglede, kao i operacije.
Upravo iz razloga što su mnogi lekari, umesto na svojim redovnim pozicijama, morali da budu angažovani u kovid sistemu, telemedicina sve je više dobijala na značaju. Pacijenti su u kontakte sa lekarima stupali putem telefona, mejlova, i drugih vidova komunikacije, a većem broju ljudi odlučio se da preglede zakazuje putem dostupnih onlajn platformi. Određenim pacijentima je ovakav vid pomoći lekara tokom pandemije bio neophodan, upravo zbog savetovanja o ponašanju tokom pandemije, posebno u slučaju kada pacijent sumnja da je zaražen ili samo zna da je bio u kontaktu sa zaraženom osobom.
profimedia
Maja Kocić, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma "Lipa" kazala je ranije za Euronews Srbija da je dobro što su navike korišćenja digitalnih tehonologija zaživele tokom epidemije. Ipak, ona je istakla da je tokom korone u domovima zdravlja razvijen "složeniji pristup", i da to nije samo problem u Srbiji, već u celom svetu, a zbog toga su često trpeli pacijenti koji su morali da dolaze na redovne kontrole zbog već ustanovljenih terapija i procesa lečenja, ali i oni koji su dolazili na prve preglede, zbog tegoba koje nisu povezane sa kovidom 19.
Povezane vesti
"Manji se značaj pridaje rutinskim procedurama, usled nastojanja da se spreči širenje virusa. Prevencija praktično ne postoji, skrining pregledi i sve je svedeno na minimum. Kada sve ovo prođe imaćemo ogroman broj pacijenata", rekla je Kocić.
Kako je navela, pregledi za ustanove koje nisu u kovid režimu zakazuju se preko kol centra, a za hitna stanja odlazi se bez zakazivanja.
Mogućnost stupanja u kontakt sa lekarem mnogima jeste pomogla u određenim trenucima tokom pandemije, ali nije uvek bila najbolji izbor. Susret sa lekarom, pregled i kontrolu ništa ne može zameniti, a to je i dalje, zbog epidemijskih uslova, otežano.
Onlajn nastava – unapređena, ali nepoželjna
Oni koji su posebno promenili svoje navike i uobičajeni način rada tokom protekle dve godine su đaci i studenti. Škola je funkcionisala po različitim modelima nastave, koji su se često menjali iz nedelje u nedelju, u zavisnosti od epidemiološke situacije, na nivou cele zemlje, odnosno u lokalnim samoupravama.
Đaci, profesori, pa i roditelji, navikavali su se tokom pandemije na onlajn nastavu, različite platforme za praćenje predavanja, prosleđivanje materijala. Tokom cele protekle godine smenjivala su se "korona pravila" u školama. Onlajn nastava, uvedena još na početku epidemije 2020. tako je u mnogome promenila đački život, počevši od načina praćenja nastave, učenja, pa do vannastavih aktivnosti i druženja, što je u vreme pandemije bilo svedeno na minimum.
Pexels
Ipak, ovaj vid nastave se za sve vreme pandemije i unapredio, te su i đaci i profesori za sve to vreme stekli i nove veštine, razvili nove načine komunikacije, prenošenja i sticanja znanja.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPR) Jasna Janković tako je u jednom od razgovora za Euronews Srbija istakla da su nastavnici nakon dugog perioda onlajn nastave postali spremniji za ovaj vid predavanja i da su se određene stvari unapredile jer na početku epidemije 50 odsto njih nije ni na koji način bilo u prethodnom dodiru sa nastavom na daljinu.
Povezane vesti
Nakon produženog jesenjeg raspusta i poboljšanja epidemiološke situacije u zemlji, đaci su se, barem do početka zimskog raspustva vratili u škole i nastavu pohađali u uobičajenom režimu i u tom periodu vreme proveli sa svojim vršnjacima.
Ni studenti nisu imali bolje iskustvo. Prelaskom na onlajn predavanja, odlasci na predavanja u amfiteatre i slušaonice maltene su postali istorija. Osim toga, studenti su tako ostali uskraćeni i za upoznavanje, druženje i ostvarivanje trajnih prijateljstava. Tako mnogi ni posle druge godine studija nisu upoznali mnoge od svojih kolega.
Početkom nove akademske godine u oktobru, studenti su imali model kombinovane nastave, što je omogućilo fakultetima kao što je medicinski da neophodne vežbe studenti imaju kako je i predviđeno, uživo, dok je većina društvenih fakulteta i dalje nastavila sa online predavanjima. Ponegde su prednost imali brucoši, kojima je omogućeno praćenje predavanja i vežbi na fakultetu. Prema navodima studenata, prednost se ipak da je nastavi uživo, te sve ovo vreme oni apeluju na nadležne da se preporuči ovaj vid nastave.
Povezane vesti
"Gradivo koje stičemo na samim fakultetima ne može biti zamenjeno gradivom koje studenti uče onlajn. Moram da kažem da je socijalna dimenzija i socijalni život samih mladih dosta ugroženo zato što nemaju socijalni kontakt ni sa svojim kolegama", istakla je u nekoliko navrata je Margareta Smiljanić, predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije.
Kućne kancelarije
Dok su se đaci i studenti navikavali na onlajn predavanja, zaposleni su se navikavali na rad od kuće i takođe onlajn završavanje mnogih poslova. Poslovi koji se inače rade putem interneta doživeli procvat tokom pandemije, te oni koji su ih i ranije obavljali nisu morali da se privikavaju na nov način rada. Ipak, to se ne može reći za one koje je pandemija naterala da oforme kućne kancelarije i naviknu se na poslovne sastanke iz dnevne sobe.
Naime, nakon zabrane kretanja i uvođenja mera karantina na početku epidemije u Srbiji, svi koji su to mogli, svoje poslove počeli su da obavljaju od kuće. To se prvenstveno odnosilo na poslove koji podrazumevaju rad u kancelarijama, koje je tokom pandemije zamenila soba. Mnoge firme taj režim rada zadržale su i nakon popuštanja mera, te su sada sastanci, konferencije i drugi vidovi poslovanja iz kućnih prostorija postali uobičajeni i firme su i dalje zadržale takav način poslovanja, uz povremene povratke u kancelarije, po potrebi. Ima onih kojma je to olakšalo posao, jer im zbog daljine ili drugih životnih okolnosti odgovara da poslovne obaveze vrše iz svog doma.
I istraživanje koje su naručili iz Samsung elektronika i kompanija Fjučur laboratori kako bi videli koje su potrebe radnika i kako se oni suočavaju sa izazovima koje im je nametnula korona pokazalo je da samo 14 odsto Evropljana želi da se nakon pandemije koronavirusa vrati u kancelariju sa radnim vremenom od 9 do 17 sati, a više od polovine ispitanika kaže da su produktivniji od kuće.
Takođe, oni koji imaju tu mogćnost iskoristili da više vremena provode u prirodi, na vikendicama i odatle obavljaju svoje poslove i u trenucima kada je stabilna epidemiološka situacija.
Unsplash
Ipak, rad od kuće mnogima je nametnuo dodatne troškove, od nabavke određene opreme, do veće potrošnje struje, u zavisnosti od posla. Uz to, kao mana neodlaska na posao vidi se i veća pasivnost kod ljudi koji sada sve svoje vreme provode uglavnom kod kuće.
Dvojak uticaj na porodice
Trenutno vreme praznika obično se povezuje i sa vremenom kada se okuplja porodica, za prazničnom trpezom. Za neke je to navika, za druge mogućnost da barem jednom godišnje vreme provedu sa najbližima. Ipak, vreme pandemije uticalo je i na porodicu, na odnose među članovima i manjih i većih domaćinstava.
Mera zatvaranja koja je bila uvedena prošle godine, rad od kuće, a za neke i gubitak posla, značili su više vremena za porodicu. Tada su mnogi shvatili koliko je u tim trenucima podrška važna, i koliko je vreme provedeno u porodičnim domovima dragoceno, a zbog tempa života često zapostavljeno.
Zbog epidemioloških mera, krsna slava se ponovo vratila u usko porodične okvire i tako drži na okupu opet članove najuže porodice. Na taj način smanjen je broj velikih slavskih proslava, koje se često organizuju i u ugostiteljskim objektima.
Tanjug/Tara Radovanović
Ipak, problemi koje je donela epidemija, počevši od zatvaranja, eventualnog gubitka posla ili rada od kuće, na pojedine porodice uticali su negativno.
Od izbijanja pandemije korona virusa zabeležen je porast prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kako širom sveta, tako i u državama članicama Saveta Evrope. Ovo se navodu u deklaraciji Komiteta Istanbulske konvencije o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, u kojoj od zemalja potpisnica traži da svoje standarde i preporuke upute kao izvor smernica za vladine akcije tokom pandemije.
Putovanja više nisu ista
Ono što se potpuno promenilo tokom pandemije svakako su putovanja. Sada za odlaske iz zemlje nije dovoljan samo pasoš, već i druge potvrde koje se odnose na vakcinaciju, preležanu bolest kovid 19 ili negativni PCR i antigenski testovi. Ulazak u avon, voz ili autobus sada je nezamisliv bez zaštitne maske, što mnogima putovanja učini težim i neprijatnim.
Pojedinim turistima korona je promenila navike, pa su se više okrenuli domaćem turizmu, a dovela je i do čestih odlazaka u zemlje koje nisu uvodile stroge epidemiološke mere. Ipak, osim privanih putovanja, pandemija je otežala i službena putovanja, što se odrazilo na poslovanje određenih firmi koje imaju potrebe za čestim odlascima u druge zemlje zbog saradnji.
Putovalo se najviše tokom leta, građani Srbije mogli su uz određene uslove da odu do omiljenih letovališta u Grčkoj, Crnoj Gori, Egiptu, Turskoj... Takođe, veliki broj njih letovao je u Srbiji, pa su bili popunjeni kapaciteti u planinskim centrima Zlatibor, Tara, Stara Planina, kao i u Banjama. Slična situacija je i na početku zimske sezone, kada se pune ski centri, uprkos upozorenju da i to mogu biti mesta širenja virusa.
Tanjug/AP/Jay LaPrete
Takođe, zbog pandemije su se redukovali letovi, a zbog problema u određenim trenucima, pogoršanja epidemiološke situacije ili širenja novog soja dolazilo je i do obustave letova na određenim destinacija.
Panedmija je tako iznedrila i „crvene liste“ za putovanja, koje su formirane na osnovu epidemiološke situacije u zemaljama ili regionima. Tako je posebna pravila uvela i Evropska unija, u čije se države često putuje. Iako nisu sve države članice u obavezi da poštuju „crvenu listu“ i preporuke EU, ograničenja i dalje otežavaju put u određene zemlje.
Srbija se do kraja godina i dalje nalazila na listi nebezbednih zemalja kada je reč o EU. Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), osnovni kriterijumi po kojima se određuje da li će neka zemlja biti zelena, narandžasta, crvena ili tamno crvena na nedeljnoj "semafor" mapi jesu broj slučajeva na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana, broj testova na 100.000 stanovnika u prethodnoj nedelji i procenat pozitivnih testova na 100.000 stanovnika u prethodnih sedam dana (stopa pozitivnosti).
Pixabay; Unsplash
Ipak, vakcinisani i dalje mogu sa tom potvrdom putovati u većinu zemalja Evrope i sveta, ali se mora povesti računa o priznavanju određenih vakcina. Takođe, EU od 1. januara olakšava putovanja jer je važenje EU digitalnog kovid sertifikata produženo na devet meseci od druge doze, a za sada je njegova validnost neograničena za one koji su primili treću. Iako pojedinačne članice imaju pravo da stave veto na takvu odluku, pretpostavlja se da će većina zemlja početi da prima turiste koji ispunjavaju ove uslove, a to znači i građane Srbije budući da je naš sertifikat usklađen sa evropskim.
Kovid propusnice i proslave
Osim putovanja, pandemija je uticala i na rad ugostiteljskih objekata, odnosno na održavanje događaja i proslava.
Zbog toga su dosta trpeli i mladi i svi oni željni izlazaka, kojima je jedno vreme potpuno bio uskraćen taj vid zabave koji je podrazumevao okupljanja u ugostiteljskim objektima. Iako su nakon popuštanja mera dozvoljeni izlasci, za koje je sada potrebna i kovid propusnica, to i dalje nije vratilo "prepandemijski" život i zabavu u Srbiju.
Kovid propusnice jesu određen broj neodlučnih navele da se vakcinišu, kako bi mogli uveče da borave u ugostiteljskim objektima, ali i dalje postoji deo mladih koji se ne osećaju sigurno tokom boravka među velikim brojem ljudi, te i dalje izbegavaju izlaske.
Takođe, održavaju se svadbena i druga veselja, ali i tu uvek postoji određeni stepen bojazni kada je u pitanju širenje virusa, zbog čega se neki i dalje odlučuju da se venčaju u krugu najbližih.
Preporuka za vas
Komentari (0)