Igre 
Izmene obrazovnih zakona - minimum tri ocene na polugodištu, kazna za škole koje ne intoniraju himnu 1. septembra
Komentari22/12/2021
-14:21
Minimum tri ocene za srednjoškolce kako bi se izvela zaključna ocena na polugodištu, obavezno intoniranje himne Srbije svakog 1. septembra, kao i kazne za ustanove koje to ne učine, samo su neke od novina koje su predviđene Predlogom izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Predlogom je predviđeno da svaka naredna školska godina počne izvođenjem himne Srbije, a ukoliko obrazovna ustanova to ne uradi predviđena je kazna od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara. Novina je i da će učenici srednjih škola ubuduće morati da imaju najmanje tri ocene po polugodištu, a ne četiri kao sada.
Pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević kaže da su minimum tri ocene na polugodištu zapravo vraćanje norme koja je važila pre 2017. godine.
"Odlučili smo da se vratimo na staru normu zbog sugestija koje smo dobili iz škola. Problem je posebno u prvom razredu u srednjim školama, gde nastavnici nisu dovoljno upoznali učenike u prvih nekoliko meseci, a treba da ih ocene četiri puta i na osnovu toga zaključe ocenu na polugodištu", rekao je Blagojević za Euronews Srbija.
On je naglasio da je u pitanju više tehnička stvar, da su tri ocene minimum, ali da svaki nastavnik može da oceni učenika i više puta i da maksimalan broj ocena nije ograničen i neće ga ni biti.
Jačanje Ispitnog centra
Smatra da je važnija promena koju donose izmene Zakona jačanje kapaciteta nadležnosti Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja, zapravo jačanje Ispitnog centra da može da sprovede važnu stvar kao što je državna matura koja će biti sprovedena prvi put školske 2023/2024. godine, što znači da će je polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021. godine.
Blagojević je precizirao da će svi maturanti, nakon završene srednje škole, na državnoj maturi polagati dva obavezna predmeta - maternji jezik i matematiku, kao i izborni predmet ukoliko je u pitanju opšta matura (gimnazije), odnosno stručne i umetničke predmete kada je reč o stručnim i umetničkim školama.
Povezane vesti
Inače državna matura bi trebalo da zameni prijemni na fakuultetima, a Blagojević smatra da će se po istim uslovima maturanti ubuduće upisivati u visokoškolske ustanove.
Upitan koliko će kombinovana i onlajn nastava, koja je morala da se uvodi zbog epidemije, uticati na pripreme generacije koja će polagati državnu maturu, on je naveo da je ceo sistem prilagođen da "rupe u znanju budu što manje".
"Ono što je bitno postoje isti uslovi za sve, za svakog učenika, jer se kao društvo nalazimo u istoj situaciji. Ono što je nama bitno je da sagledamo uslove prijava na fakultete, da sagledamo uslove za sve", naveo je on.
Podseća da matura ima i sertifikacioni karakter, da je to potvrda da su maturanti uspešno završili školu, a oni iz srednjih stručnih škola da su osposobljeni za rad.
Forum predlagao smanjenje broja ocena, ali ne linearno
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da se i Forum bavio brojem ocena na polugodištu, da je teško oceniti svakog učenika četiri puta, da su i oni predlagali smanjenje, ali ne linearno.
"Na neki način će ova promena olakšati rad učenicima i nastavnicima, ali suština cele priče je da se mi vraćamo unazad. I Forum se bavio brojem ocena. Jeste iz pojedinih predmeta teško oceniti učenike četiri puta, posebno gde su odeljenja sa 30 učenika i nije loše što su nastavnici rasterećeni. Međutim, Forum je predlagao smanjenje broja ocena, ali proporcionalno broju časova. Nije isto da li učenik sluša predmet pet ili dva puta nedeljno", rekao je Markov za Euronews Srbija.
Napominje da je predlog Foruma i da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu, ali da ne očekuje da će to biti prihvaćeno u mandatu aktuelnog ministra. Za to je, kako kaže potrebna šira javna rasprava i već je pokrenuta priča o tome.
Povezane vesti
"Kod nas je fokus na ocenama, a trebalo bi da bude na znanju. Zašto mora da bude brojčana ocena? Može i opisna, da se pošalje poruka učeniku - ovo si dobro uradio, ovo nisi. Kakva je razlika između učenika koji ima prosek 4,40 i učenika koji ima 4,50, zašto je u prvom slučaju četiri, a u drugom pet. Ako učeniku pošaljemo poruku šta treba da unapredi, šta je dobro, a šta loše radio, onda to ima smisla", naveo je on.
Upitan da li je ocena stimulacija za učenike on je naglasio da u praksi nije tako, da bi veća motivacija bila poruka šta je dobro urađeno, a šta treba da unapredi u narednom periodu. Podseća i da je preporuka zemalja OECD-a da se ide opisnom ocenjivanju - formativnom ocenjivanju, a da se paralelno radi eksterno testiranje.
"Ako ukinemo zaključnu ocenu na polugodištu šaljemo poruku da birokratija nije suština, već da je suština znanje", rekao je on.
Uvođenje državne mature planirano je za 2023/24 godinu, a Markov kaže da je njeno uvođenje ključna stvar, koja bi uz esDnevnik mogla da pomeri obrazovni sistem.
Podseća da se na državnoj maturi biti vrednovano znanje učenika, ali i rad škola. Smatra da ne treba žuriti, da državna matura mora da se ispilotira dovoljno puta i da se spreče zloupotrebe kojih je bilo na maloj maturi..
"Ne treba srljati, ne mora po svaku cenu 2023/24, treba težiti da bude što pre. Ona će pomerriti težište prema znanju. Treba biti pošten i prema učenicima koji upisuju srednje stručne škole, da li će sa stručnom maturom moći da upišu fakultete", zaključio je on.
Komentari (0)