Za "Lego" kocke kažu da su odlična investicija i porede ih sa zlatom ili deonicama - rast cene je samo jedan od razloga

Tržišne cene Lego kompleta rastu za 11 odsto na godišnjem nivou, što je više od prosečnih prihoda koje obezbeđuju zlato ili deonice, pokazuje istraživanje koje je sprovela Visoka škola ekonomije u Rusiji. Stručnjaci su utvrdili da ograničena proizvodnja, posebna izdanja, kao i nestašice na sekundarnom tržištu ovaj proizvod čine dobrom investicijom na duži rok. 

Da sakupljanje kockica može da obeleži život, dokaz je Borislav Nastić, Lego kolekcionar, koji je za Eruonews Srbija rekao da je svoj prvi set dobio kada je imao šest godina. Tri decenije kasnije, kaže, bogatiji je za više stotina Lego setova.

"Za ovih 30 godina skupilo se podosta u toj kolekciji. To je u pitanju par stotina setova. Različite su tematike, tu su i vitezovi, indijanci i pirati, nešto manje imam novije modele. Priznajem da nisam toliko ka ovim novijim nakolnjen, ali nađe se ponešto iz novih kolekcija. Najvredniji setovi koje ja imam su modelarne kuće koje Lego izbacuje zadnjih 15 godina. Bukvalno može da se napravi čitav jedan grad od tih kuća kad se spoje", kaže Nastić.

Euronews Srbija

Inače, podaci istraživanja ruske Visoke škole ekonomije pokazuju da godišnji rast najpopularnijih Lego setova iznosi od 10 do 20 odsto. Tako se, primera radi, Lego set  "Cafe corner", koji se nekad prodavao po ceni od 100 evra, sada prodaje za više od 2.000 evra. Nastić obajašnajva da uglavnom ostaje pravilo da što je starije izdanje seta, to ono više vredi.

"Oni setovi koji su se pojavili pre 15 godina, sada na sekundarnom tržištu. Na berzi, Lego kocke imaju visoke cene, to su cene preko 1.000 evra. Tako da su to možda i najvredniji setovi, nisu bili toliko vredni kad su kupljeni, ali sad su vredni, sad su pravi kolekcionarski primerci", kaže Nastić.

Međutim, istraživači iz Rusije istakli su da bi ulaganje u neobične proizvode moglo da bude dobra alternativa za ljude sa viškom novca, te da bi na taj način mogli da ostvare i veću dobit nego, recimo, od kamata na štednju, a da je rizik manji nego kada bi ulagali u deonice. Međutim, uticaj na tržišnu vrednost može biti različit. Kod Lego kocki  se gleda da li su svi delovi na broju, a kod zlata, na primer, da li je i koliko očuvano.

Euronews Srbija

Vesna Bjelić ekonomski novinar Telegraf biznisa kaže za Euronews Srbija da se odnos prema strasnim kolekcionarima vremenom promenio, nekada ih nisu shvatali ozbiljno, dok sada neke njihove kolecije vrede čitavo bogatstvo.

"Ne znam da li znate da su ranije kolekcionare nazivali čudacima i mislim da njima zarada nikada nije bila prioritet. Oni su tada sakupljali zbog svojih nekih hobija i da bi imali na broju Lego kockice i slične predmete, i mislim da nisu hteli da ih prodaju da bi zaradili. Sada, u vreme krize, velike su promene na tržištu kao i na berzama. Na primer, i zlato, koje ima veliku vrednost, investitorima više nije sigurna luka ali i dalje je uticajno. Međutim, što se tiče Lego kockica, mogu da zamislim da može da postoji neka berza, ali mislim da je to daleko od toga da to bude neka vrednost po kojoj ćemo da određujemo neke cene. Mislim da njihov uticaj nije toliki", rekla je Bjelić.

U svakom slučaju, u Lego kockice više se investira, ali nisu svi kompleti jednako uspešni. Najbolje se prodaju oni čija je proizvodnja limitirana. Stručnjaci smatraju da morate biti pravi obožavalac i poznavalac materije kako biste znali koji set bi jednog dana mogao da vredi mnogo više.