Sve što treba da znate o životu u zgradi: Znaju li stanari pravila i da li mogu zajedničke prostoje da se "otuđe"?

Način na koji funkcioniše stambena zajednica jasno je utvrđen Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, međutim, kako sa njegovim odrednicama nisu upoznati svi stanari, često dolazi do nesuglasica i loših odnosa komšija. Smemo li da ostavljamo smeće ispred svojih vrata, kako se deli zajednički prostor u zgradama i koja je kazna ukoliko se ne pojavljujemo na sastancima stanara?

Ipak, iako je način na koji funkcioniše stambena zajednica jasno utvrđen Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, ali kako sa njegovim odrednicama nisu upoznati svi stanari, često dolazi do nesuglasica i loših odnosa komšija. 

Profesionalni upravnik zgrade Ljubiša Banovački rekao je za Euronews Srbija da je Zakon o održavanju zgrada i o stanovanju osnova za rad prostornih upravnika i da je njegov osnovni cilj da se definišu odnosi u stambenoj zajednici, da se urede odnosi i poboljša kvalitet stanovanja. 

"Do 2017. godine imali smo predsednike kućnih saveta koji su bili na nekom nivou dogovora i tu nisu bile tačno propisane prava i obaveze ni upravnika ni stanara. Ovim zakonom o stanovanju, tačno je definisano kako se registruje stambena zajednica, na koji način se vrši održavanje, koje su obaveze prostornih upravnika", rekao je on, te dodao:

"Na primer, da imamo plan i program održavanja zgrade, tim planom i programom održavanja zgrade tačno da predvidimo neki troškovnik, to su sredstva koja su nam potrebna za tekuće održavanje, za investicije na održavanje. Takođe, definiše i način donošenja odluka. Na primer, ako biramo prostornog upravnika, treba nam dve trećine potpisa stanara. Ako donosimo neke odluke, na primer zaključivanje za zamenu ulaznih vrata, tu nam treba prosta većina. Ako dižemo neki kredit ili ako prodajemo zajedničke delove zgrade, opet nam tu treba dve trećine...". 

Na pitanje da li je dozvoljeno ostavljanje smeća ispred vrata stanova, on kaže da Zakon propisuje i to i dodaje da hodnik je zajednički deo zgrade, te da to nije dozvoljeno.

"Nije dozvoljeno ni sušenje veša u hodniku... Sve te situacije imamo u praksi. Ono prvo što uradimo jeste da opomenemo te stanare, jer obično imamo i one savesne stanare u zgradi koji nam dobronamerno jave da se tako nešto dešava. Ukoliko se stanari ogluše o našu opomenu, tada za to je zadužena komunalna inspekcija. Izvršimo prijavu komunalnoj inspekciji, oni dođu na lice mesta, to bar je nešto što je vidljivo, da li je veš, da li je to iznošenje smeća. I tada se izdaje mandatna kazna koja je trenutno u ovom trenutku za grad Beograd 5.000 dinara", dodao je on.

Kako se deli zajednički prostor

Velika boljka mnogim novim stanarima je "uzurpacija" zajedničkih prostorija od strane onih koji su u toj zgradi duži niz godina.

"Ranije kada su, na primer, ti stanovi dobijani od preduzeća ili kada su ih pravili, da li fondovi solidarnosti određene poslovne firme, su uz stanove deljeni šupe ili podrumi. I u nekim rešenjima o dodeli stana tačno je navedeno da uz taj i taj stan ide taj i taj podrum. Međutim, gde to nije tačno navedeno, možemo da uzmemo projekat zgrade koji se nalazi ili u istorijskom arhivu ili u jedinicama lokalne samouprave. U njima je tačno navedeno koliko ima podruma, navedene su oznake... Na osnovu toga, baš se često dešava u praksi promenom vlasnika stanova, jedni stanari, pošto se poznaju, ustupe drugima, novi kada dođu nemaju tu dozvolu. Znači, može uvidom u taj projekat da se tačno vidi koji je vaš podrum i na taj način da počnete da ga koristite", objašnjava sagovornik Euronews Srbija.

Podrumi su, napominje, zajednički delovi zgrade, isto kao što su, na primer, ostave na svakom spratu.

"I ti zajednički prostori imamo često u praksi da je neko zauzeo, uzurpirao i koristi. Ono što sad radimo jeste da za takve zajedničke delove zgrade možemo da ih komercijalizujemo, neko ko ih koristi i da plaća stambenoj zajednici", dodaje on.

Da li su sednice skupština starana obavezne, saznajte u prilogu iznad teksta.