Ugroženo pravo na obrazovanje: Utrostručen broj ustavnih žalbi zbog obustave nastavnog procesa u školama

Centar za društvenu stabilnost beleži rekordan broj poziva u vezi sa podnošenjem ustavne žalbe na odluke o obustavi nastavnog procesa u školama, a pravni timovi rade punim kapacitetom kako bi pomogli roditeljima koji se žale u ime svoje dece, kojima je, kako tvrde, uskraćeno pravo na obrazovanje.

O tome koja su prava učenika i roditelja i kako u praksi izgleda besplatna pravna pomoć, kao i kada možemo očekivati odluke Ustavnog suda, za Euronews Srbija je govorio Aleksa Grubišić iz Centra za društvenu stabilnost.

"Ustavne žalbe roditelja đaka usmerene na škole koje su u nezakonitoj obustavi"

Brojem škola koje su u blokadi često se licitiralo, a za mnoge škole nije jasno da li su u potpunoj ili delimičnoj blokadi, ili u zakonom propisanom štrajku, a to često zavisi i od nastavnika pojedinaca, ipak broj poziva roditelja CZDS-u je transparentan i jasan.

"U ovom trenutku govorimo da postoji preko 200 ustavnih žalbi koje su već podnete Ustavnom sudu. Radi se pre svega o žalbama roditelja dece koja pohađaju osnovnu i srednju školu, a svakako van toga imamo preko hiljadu poziva, čini mi se, zabeleženih, naravno, to naš radi kol centar, Centra za društvenu stabilnost, je zabeležio i evidentirao preko hiljadu poziva pre svega roditelja, ali naravno i studenata i drugih zainteresovanih lica. Nisu bili samo pozivi koji su usmereni ka tome da bi neko hteo da uputi ovu žalbu, već i prosto nezadovoljnih roditelja koji se pitaju da li i na koji način oni mogu sami, možda i pravne korake mogu da preduzmu kako bi u okviru svojih određenih organa, i u školama i u savetima mogli da iniciraju da se prekine blokada i da se nastava normalno nastavi", kaže Grubišić i dodaje:

"U tom pogledu i Centar za društvenu stabilnost je upućivao razne vidove pravnih saveta, ali ono što nam je bio fokus svakako su ove ustavne žalbe koje se iniciraju pred Ustavnim sudom i gde bi ipak ta najviša sudska instanca u državi trebalo negde po tom pitanju da daje svoj sud".

Euronews Srbija

Država je ta koja treba da obezbedi pravo na obrazovanje deci, a pitanje koje se postavlja je na koga se roditelji u ovom slučaju zapravo žale.

"Roditelji se u ovom slučaju žale na školu. Žalba je upućena protiv škola. Škole su imaoci javnog ovlašćenja koji u ovom slučaju krše ustavno garantovano pravo na obrazovanje. dakle, Roditelji se žale na školu, a ona je indirektni korisnik budžetskih sredstava koje su, naravno, dobili od država, odnosno od vlade i ministarstva prosvete. Tako da na paradoksalan način u ovoj celoj situaciji država mora da odgovara u krajnjem slučaju, odnosno ukoliko bi se Ustavni sud izjasnio pozitivno po ovoj ustavnoj žalbi, tu bi država odgovarala", kaže on i dodaje:

"Imate s jedne strane da određeni ljudi, roditelji ili nastavnici koji ne žele predavanja, blokiraju, obustavljaju rad škola, oni su u tom smislu direktno odgovorni za to što se nastava ne vrši, a onda sa druge strane bi odgovornost u krajnjem slučaju snosila država, a zapravo škola kao indirektni korisnik budžetskih sredstava", kaže Grubišić.

On ističe i važnost Ustavnog suda kao institucije koja je najviša sudska instanca u zemlji.

"Međutim, ono što je mnogo važnije od svega u celoj ovoj situaciji, a ne govorim ovde samo o odgovornosti i nekoj nematerijalnoj šteti, jeste da se Ustavni sud izjasni po tom pitanju, odnosno da kao jedna veoma važna institucija, da svoje mišljenje. Ustavni sud je jedna suverena zasebna institucija koja čak nije ni u okviru samog sudskog sistema opštih i posebnih sudova, i treba da se izjasni o tome da se ovde radi o kršenju ljudskog prava, prava na obrazovanje", ističe Grubišić i dodaje:

"Možda i važnije od svega toga je da se onim ljudima koji trenutno blokiraju škole iz političkih razloga da do znanja da institucije rade, tj. da ono što oni govore da žele - da institucije u državi rade svoj posao, da se to u ovom slučaju i dešava. I zato je bitno da se Ustavni sud izjasni po ovom pitanju", ističe Grubišić.

"Licemerno je da ne radite svoj posao, a tražite svoja prava i platu"

U slučaju obustave nastave, zbog čega nastavnici ne dobijaju plate, jer ne rade svoj posao, kako je obrazloženo od strane nadležnih, stiče se utisak da država ispada najviše kriva, a Grubišić kazuje da bi plate bile isplaćene kada bi postojao minimum rada po zakonu.

"Uzmite za primer da neko ne radi, recimo, u privatnom sektoru. Da li bi mu bila isplaćena plata? Na koji način bi bio tretiran? Ovde se država zaista postavlja u jedan težak položaj gde neko s jedne strane blokira i ne želi da obavlja svoje ustavne i zakonski definisane obaveze, pre svega zakonom i ugovorom definisane obaveze, a sa druge strane traži svoja prava. Mislim da je to licemerno, a to je možda i blaga reč", kaže Grubišić i dodaje:

"Oni su ti koji van bilo kakvih propisa blokiraju institucije i ne žele da izvode nastavu, jer ovde se ne radi ni o štrajku. Kada govorimo o štrajku, kada se proglasi zakonski štrajk, vi morate da obavljate minimum procesa rada, odnosno, morate da držite nastavu u trajanju minimum 30 minuta. Ovde se ne radi ni o štrajku. Da se radi o štrajku, ne bismo imali te probleme. Nastava bi se odvijala, kako-tako, pa i tih 30 minuta. I tu se ne bi postavljao nikakav problem. Nastavnici bi dobijali u skladu sa zakonom svoje plate", kaže on.

profimedia

Grubišić napominje da najviše škola u Srbiji ne radi u tri najveća grada u zemlji.

"Ali mi ovde imamo da se uopšte nastava ne odvija, da deca ne idu u školu, u pojedinim, naravno, školama. Govorimo pre svega o školama u gradovima, Novi Sad, Beograd, Niš, to su najčešće gradovi iz kojih Centar za društvenu stabilnost dobija pozive. U školama se ne vrši nastava i kako onda može neko da očekuje da ga država isplati za to?", objašnjava on.

U slučaju da Ustavni sud kaže da je obustava nastave u školama neustavna, postavlja se pitanje šta sledi potom i koje su pravne posledice u tom slučaju, kao i da je ta odluka osnov za neki pravni postupak.

"Što se tiče samog postupka pred Ustavnim sudom, definiše se da taj postupak može da traje i godinama. Ne možemo tačno da kažemo koji će to rokovi biti. Ustavni sud je jedna institucija koja stvarno ima puno podnesaka kojima se bavi. Da li će oni ovo uzeti kao neki prioritet? Postoje tu i odredbe koje govore da u određenim situacijama Ustavni sud je dužan da i brže, odnosno ekspresnije, postupa u određenim situacijama. Ali ukoliko se to desi, naravno onda postoji osnova da se pred drugim sudovima vode neki drugi postupci za naknade nematerijalne šteti", kaže Grubišić i dodaje:

"U praksi, Ustavni sud donosi sam odluku o naknadi nematerijalne štete i često se govori da je neka praksa i Evropskog suda za ljudska prava da to može biti do maksimum 300 hiljada dinara. Ali izglednije je da Ustavni sud zauzme neki stav po ovom pitanju i to je mnogo važnije nego da mi ovde govorimo o bilo kakvim naknadama i da li je neko oštećen materijalno samim tim što mu dete nije išlo u školu, već da se Ustavni sud izjasni po tom pitanju i da kaže da je ovde došlo do kršenja Ustavom garantovanog prava na obrazovanje", ističe on.

"Procedura je jednostavna. Prijava za ustavnu žalbu se tiče ličnih podataka i evidentiranja problema"

S obzirom na to da je interesovanje za učešće u podnošenju ustavnih žalbi veliko, postavlja se i pitanje šta je sve roditeljima potrebno da naprave prijavu i koliko je komplikovana procedura, kao i kako su ta pitanja rešena.

"Ni dokumentacija, ni procedure nisu komplikovani. Zahtevaju se samo podaci roditelja. Uglavnom svako od tih roditelja je evidentiran, tj. evidentiran je njihov problem. Ti roditelji su zaista u nekoj meri kivni. Oni su i na terapeutski način zvali naš kol centar da bi se izjadali, da bi rekli s kakvim se problemima oni suočavaju budući da im deca mesecima ne idu u školu i to je veliki problem i za njih koji ne mogu normalno da obavljaju i svoje poslove i zadatke", kaže Grubišić i dodaje:

"Prijava se tiče uglavnom nekih ličnih podataka. Roditelji su ti koji decu zakonski zastupaju, pa samim tim su oni ti koji će se nalaziti kao tužilačka strana. Kasnije je sve na advokatima, koji nastupaju ispred Centra, gde se daje punomoć njima za zastupanje kako bi oni dalje mogli da u celu proceduru ulaze", objašnjava on.

profimedia

Osim nedoumica koje imaju, ljudi, prema svedočanstvu Grubišića, zovu i da bi se jadali, a govore i o neugodnim situacijama sa kojima se susreću.

"Ja sam i pravnik i analitičar iz Centra i nisam učestvovao u tom delu, tj. nisam se javljao na telefone, nisam razgovarao sa ljudima. Video sam neke izveštaje o razgovorima sa ljudima koje su vodili ljudi iz našeg centra, i pozivaoci najviše govore o tim problemima, pitanjima zašto njihova deca već mesecima ne idu u školu, što su se suočili s određenim šikaniranjima. To nije samo pitanje toga da li će deca ići u školu, već i toga što drugi ljudi vrše pritisak na njih", objašnjava Grubišić.

Gostovanje Alekse Grubišića u celosti pogledajte u video prilogu.