Debata o obaveznom služenju vojnog roka: Šta kažu istraživanja o stavovima građana, a kakva su mišljenja stručnjaka

Od stupanja na snagu Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka u Srbiji prošlo je 10 godina, ali se od tada u nekoliko navrata postavljalo pitanje da li bi obavezni vojni rok ponovo trebalo da bude uveden. Među građanima, političarima i stručnjacima postoje različita mišljenja, ali su svi saglasni da je potrebno uraditi detaljne analize.

Među mladim ljudima na ulicama Beograda sa kojima je reporter Euronews Srbije razgovarao, vlada podeljeno mišljenje. Neki su za uvođenje vojnih roka, dok drugi smatraju da bi ovakva odluka bila nepotrebna.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da nije lako suočiti ljude sa obavezom, i da je bilo lakše kada je sve to izgledalo kao da je u pripremi. Kada dođe obaveza i kada je potrebno negde otići na šest meseci, stavovi mogu da se promene, ističe.

"Vojni rok kao odbrambeni mehanizam mogao bi sve više da bude tema koja će se otvarati kod nas, ali i u većini evropskih zemalja. U nekim drugim istorijskim okolnostima, svi su ukinuli obavezno služenje vojnog roka, ali sada se suočavaju sa stvaranjem drugačijeg mehanizma i pritiska na stanovništvo kada je reč o ispunjavanju obaveza prema državi", kaže Radić.

"Teško obezbediti nacionalni konsenzus"

Nezavisno od političkih mehanizama, sa druge strane, Radić dodaje da bi trebalo služiti vojni rok, a da se tema otvara jer moderno društvo mora da ima masovnost odgovora ukoliko to bude bilo neophodno u nekom trenutku.

"Koliko god to grubo zvučalo, mehanizam za disciplinovanje u datom momentu je važan. Imamo generaciju koja je zaštićena, i nikako ne može da dođe do toga da se pređe sa reči na dela. Kod nekih reakcija, kao što su situacije požara i poplava, pa do potencijalno radikalnih narušavanja bezbednosti, država ima potrebu za angažovanjem ljudi", istakao je.

Mada se postavlja pitanje kako bi država mogla da privoli stanovništvo na uključivanje u vojsku, Radić ukazuje na to da država ima svoje mehanizme, i da je lako u Parlamentu doneti odluku o uvođenju vojnog roka. 

"Važnije je pitanje kako ubediti javno mnjenje. Jako je teško obezbediti nacionalni konsenzus da bi to bilo održivo, neophodno je dati konkretne argumente, razgovarati sa ljudima, pripremiti sistem koji će omogućiti savremen pristup, da ljudi koji dođu u uniformu imaju osećaj da su uradili nešto korisno", kaže Radić.

Naglašava i da je trenutno na snazi mehanizam koji bi verovatno oduzeo svima telefone i rekao im da "ne smeju ništa da kažu", ali da ne može da se funkcioniše kao da je 1948. godina. Potrebno je mnogo posla i novca, i možda ne bi bilo loše da se takva stvar radi postepeno, smatra on.

"Mi smo u mnogo čemu iskompromitovali mehanizam profesionalnog boravka u uniformi kroz određene vremenske ugovore. To je bila ideja, i to je ono što je Zapad učinio. Vi tamo imate ugovore porfesionalnih vojnika do 35. godine života, i posle imate tržište radne snage gde on ima privilegije zbog toga", objašnjava, dodajući da je u Srbiji moguće "ostati u uniformi do 53. godine", i da su zato neophodni mladi ljudi koji bi služili vojsku kroz mehanizam obaveznog služenja.

"Jedan vojnik radi više poslova"

"Najveći broj ispitanika koji podržava vraćanje obaveznog vojnog roka, spadaju između 45 i 50 godina, to jest ljude koji ne bi podlegli toj obavezi", rekla je u Emisiji Euronews Veče Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Dodaje da je Krovna organizacija mladih Srbije u svom godišnjem izveštaju postavila mladima (od 18 do 26 godina) i pitanje o uvođenju obaveznog vojnog roka. Procenat onih koji su saglasni da bi to trebalo da se uvede, kaže, iznosi oko 45 ili 46 odsto, ali da je svakako mnogo niži kada se sagleda opšta populacija. 

General Dragan Paskaš je istakao da vojska Srbije ima problem sa popunjavanjem ratne, ali i mirnodopske armije, i da su to glavni razlozi za pokretanje teme obaveznog vojnog roka. Smatra da postoji veliki odliv kadra, jer jedan profesionalni vojnik obavlja više dužnosti.

"Pre odluke o uvođenju vojnog roka treba napraviti višestruku analizu i jedan od segmenata treba biti koje su posledice nastale kada nemamo obavezno služenje vojnog roka. Sigurno, uvođenje vojnog roka bi nadomestilo i rešilo mnoge stvari. Prvo, vojska kuburi sa mirondopskom popunom, oni mnoge funkcije i zadatke ne obavljaju do kraja jer to radi jedan čovek. Kada bi se uveo obavezni rok mi bismo krenuli sa zanavljanjem ratne armije", rekao je Paskaš za Euronews veče.