Poverenica o Zakonu o rodnoj ravnospravnosti: Neće doći do revolucije, do balansa se ne stiže preko noći

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo da donese bolju uravnoteženost manje zastupljenog pola, kao i da će doneti procesne promene i lakše vođenje postupka.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji danas stupa na snagu, izazvao je brojne polemike u javnosti.

"Uravnoteženost oba pola postoji ako je taj procenat 40 do 50 procenata. Niži procenti predstavljaju rodni disbalans, pa nije bitno da li su u pitanju muškarci ili žene. Pogrešna je percepcija da se radi o ravnopravnosti žena, već se radi o ravnopravnosti svih nas", istakla je Brankica Janković za RTS.

Ona je rekla da veruje da smo svi saglasni da su najbolji radni kolektivi gde postoji balans, ali da se to ne može postići preko noći.

Naglasila je da novi zakon treba da obavezuje sve subjekte da vode računa o balansu i da donose programe i mere.

Govoreći o kaznama, Brankica Janković je rekla da su one povećane, od 50.000 do 2.000.000 dinara, u odnosu na prethodni zakon, kada su kazne bile između 10 i 100 hiljada dinara i ocenila da je to stroža kaznena politika, ali da je očigledno da prethodni zakon nije davao rezultate.

"Mislim da se malo previše o tome govorilo. Svi su očekivali, neki ministri i ministarke, da će taj zakon doneti revoluciju u odnosima. Prosto neće. Hajde da budemo ozbiljniji i da kažemo da će ovo vremenom dovesti do boljeg balansa i da ćemo vremenom imati. Nećemo sutra imati, od stupanja, potpuno drugačiju situaciju i potpuno dostignutu ravnopravnost", kazala je Jankovićeva.

Dodala je da se sada kreće sa primenom, a da je zaštita od diskriminacija i dosad bila efikasna, dok novi zakon dovodi do procesnih promena i lakšeg vođenja postupka.

Dva nova oblika diskriminacije 

Brankica Janković je dodala da su novim zakonom uvedena dva nova oblika diskriminacije – polno i seksualno uznemiravanje i segregacija, kao i da se uvodi vođenje evidencije za koje će biti zadužena institucija na čijem je čelu, prenosi RTS.

"Zašto je dobro imati evidenciju? Da biste vodili kvalitetne antidiskriminatorne politike, da vidite gde to škripi. Ako su najviše diskriminisani naši sugrađani, recimo, Romi ili osobe sa invaliditetom, prosto izmenite neke mere i pojačate programe podrške", navela je Brankica Janković.

Dodala je da nije tačno da će se novim propisima Povereniku dati sudska ovlašćenja, kao i da se njima neće ograničavati verske slobode.

Polemika o ženskim zanimanjima

Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, Brankica Janković je navela da je jezik važan i da koliko mi oblikujemo jezik i da toliko jezik oblikuje nas i da utiče na rodnu ravnopravnost.

"Razumem da postoje otpori. Uvek kada dođe nešto spolja se doživljava da je nešto nametnuto. Ja ne bih rekla da je nametnuto. Mislim da je rodno osetljiv jezik u upotrebi već odavno. Imam dokument iz 1896, Vesnik srpske crkve, nije to nikakva novina", istakla je Jankovićeva.

Dodala je da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja i da se kaže da su rogobatna, kao i da naš jezik ima rod, broj i padež, a da deca to normalno izgovaraju.

"Niko oko toga ne pravi problem. I sada je, zašto mora biti žena dramaturg – dramaturškinja, a nikome ne smetaju oni pogrdni – nerotkinja, sluškinja, to ne smeta. Meni istinski smeta kada vodimo jednu raspravu koja odlazi od suštine. Nije suština ovog zakona jezik. Jezik je koristan, menja se, promenljiva je stvar, oblikuje jezik nas, mi jezik. Svašta sa jezikom može", rekla je Brankica Janković.

Podsetila je da će zakon u medijima i u obrazovanju početi da se primenjuje od 2024. godine, dok bi državni organi trebalo da se pridržavaju novog propisa od danas.

Vršnjačko nasilje ozbiljan problem

Poverenica je povodom Svetskog dana deteta rekla da je vršnjačko nasilje ozbiljan problem, na koji moramo da se fokusiramo.

"Najbitniji su vitalni sistemi, a to su obrazovanje, socijalna i zdravstvena zaštita. Mislim da su ulaganja u te sisteme najbitnija i da, ako treba da napravimo korenite izmene u sistemu obrazovanja, zašto da ne. Mi vidimo da su ozbiljni problemi vršnjačkog nasilja i da se oni usložnjavaju, da je novo digitalno doba samo donelo nove oblike", rekla je Jankovićeva za RTS.

Smatra da je potrebno raditi na prevenciji i da roditelji moraju mnogo toga da nauče, kao i da je potrebna saradnja sa školom, kao i da smene direktora nisu rešenje i da ne treba da se završi na tome.