Klik koji uništava živote: Objavljivanje eksplicitnih snimaka u Hrvatskoj postaje krivično delo, koliko je Srbija daleko od takvog rešenja

Objavljivanje privatnih snimaka iz osvete, takozvana "osvetnička pornografija" prvi put će u Hrvatskoj biti posebno krivično delo definisano izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Vlada Hrvatske, pre nekoliko dana, uputila je Saboru predlog izmena Krivičnog zakona koji predviđa kažnjavanje "osvetničke pornografije" i progon polnog uznemiravanja po službenoj dužnosti.

Naime, nakon javne rasprave i predloga organizacije BABE, koji su podržala brojna udruženja i stručnjaci, nadležno ministarstvo u Hrvatskoj je odlučilo da u Krivični zakon ugradi novi član 144.a, koji će definisati i novo krivično delo zloupotrebe snimaka eksplicitnog sadržaja.  

U Srbiji je, sa druge strane, "osvetnička pornografija" bila glavna tema proteklih meseci, ali isključivo u medijima i na društvenim mrežama. Solidarnosti i podrške žrtvama je bilo, ali samo na tom nivou, bez inicijative u nadležnim inistitucijama. Zbog toga se postavlja pitanje, da li bi Srbija, po uzoru na Hrvatsku, trebalo da svrsta to delo u Krivični zakonik i okarakteriše ga kao krivično delo. 

Kakava je tačno situacija u Srbiji?  

Naime, Krivični zakonik Srbije ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo, ali postoje dva člana na koji žrtve mogu da se pozovu - član 144: Neovlašćeno fotografisanje i član 145: Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka.   

Direktor "Civil Right defenders" Goran Miletić, kaže za Euronew Srbija da je za njegovu promenu dovoljna politička volja i objašnajva da članovi koji se nalaze u ovom zakoniku nisu dovoljni da pomognu žrtvi.  

"Naravno, zaštita bi bila mnogo bolja ukoliko bi se predvidelo posebno i veoma jasno krivično delo, kako to planiraju da urade u Hrvatskoj. Srbija ne može da ignoriše činjenicu da je internet sveprisutan, pa je digitalno nasilje mnogo češće nego pre pet ili 10 godina", smatra Miletić.  

Procedura za promenu Krivičnog zakonika nije teška, objašnjava on, ali je za nju, ukazuje, potrebna politička volja.  

"Krivični zakonik se relativno često menja i samo je potrebna politička volja da se u narednoj izmeni ovog zakona predvidi i krivično delo zloupotrebe audio ili video zapisa seksualnog sadržaja. To može da predloži neko od nadležnih ministarstava, a sama procedura usvajanja ovih izmena ne bi bila drugačija od usvajanja izmena i dopuna bilo kog zakona", poručio je mIletić.

Ovakve izmene zakona, istakao je sagovornik Euronews Srbija, pomogle bi žrtvama i unapred stavile do znanja počiniocima kakav će biti odgovor državnih organa. Naš sagovornik dodaje i da je glavni "kamen spoticanja" to što je u Srbiji praksa da za svaki predlog, izmenu ili dopunu potrebno dosta vremena, pa čak i godina.  

"Zakoni ili njihove izmene u Srbiji se donose posle mnogo godina insistiranja građana i organizacija za ljudska prava. Na primer, Zakon o zabrani diskriminacije smo čekali osam, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći 18 godina", objašnjava Miletić.  

Šta je osvetnička pornografija  

Pored uznemiravanja na društvenim mrežama i digitalnog ucenjivanja, osvetnička pornografija postala je sve prisutniji vid nasilja nad ženama, kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) za Euronews Srbija.  

Kako je objasnila, osvetinička pronografija je jedan vid seksulanog nasilja, koji nesrezmerno više pogađa žene, i uglavnom se dešava od strane partnera ili bivšeg partnera. Pavlović kaže da je po njoj diskutabilan i sam termin "osvetnička", jer on, kaže, za sobom vuče i to da je žrtva navodno nešto skrivila.  

"Žrva je nedužna i nikada nije odgovorna za to što trpi. Tako je i kada je u pitanju objavljivanje ili ucenjivanje ovakvim sadržajem. Važno je i da žrtva ne pristane na ucenu već prijavi nasilnika", objašnjava Pavlović.  

Kako kaže, nakon objavljivanja ovakvog sadržaja žrtva prolazi kroz šok i nevericu, a često posledice mogu biti i gore. Pavlović dodaje da je njihovo udruženje dobijalo prijave žena koje su bile žrtve osvetničke pornografije.  

"Javljale su nam se žene čiji intimni sadržaj je bio objavljivan na društvenim mrežama, ili na porno sajtovima, dok su neke bile samo ucenjivane. Mi smo uvek reagovale i inisisitrale da se takav sadržaj skine sa tih platformi i ukoliko su želele, slučajeve prijavljivale nadležnima", kaže Pavlović.  

Prema podacima ove organizacije, svaka 10. srednjoškolka je doživela da neko objavi njene fotografije ili video snimke, koje su poslale privatno i bez saglasnosti da se šire dalje. Devojke su bile izloženije ucenama da će njihove privatne fotografije ili snimci biti objavljeni ukoliko ne pristanu da urade ono što se od njih zahteva.  

"Ucena je dosta učestalija u ovim slučajevima. Devojke i žene često pristaju na sve, samo da taj sadržaj ne bi bio objavljen, ne znajući da je i ucena krivično delo", objašnajva Pavlović.  

Osvetnička pornografija je postala "nova normalnost" i u svetu  tokom pandemije. Podaci SOS linija u Velikoj Britaniji ukazuju na porast ovakvih slučajeva u prošloj godini, objavio je BBC. Kako navode u 2020. godini, do septembra, zabeležno je da je 2.050 prijava podneto na telefonsku liniju za pomoć koju finansira država, što je 22 odsto više u odnosu na prošlu godinu.  

Slučaj Telegram  

Krajem prošle godine Srbiju je uzdrmao slučaj devojke koja je podelila svoju fotografiju na ličnom profilu i uz nju napisala da je "dozvolila sebi da veruje jednoj osobi i bude intimna sa njim". Ona je dodala da je bez njenog znanja i pristanka, ta osoba snimila njihov intimni čin da bi potom pretila da će snimke objaviti i poslati njoj važnim ljudima. Da to ne bi to uradio, tražio je novac zauzvrat.  

Međutim, njen slučaj nije usamljen već je uzeo maha. Početkom marta ove godine obelodanjeno je da na aplikaciji Telegram postoji skoro desetak grupa u kojima desetine hiljada pretežno muškaraca sa područja Balkana razmenjuje različite pornografske sadržaje.  

Najpoznatija je "EX YU Balkanska soba", koja je, prema pisanju medija, imala oko 36.000 članova. Oni su u međuvremenu ograničili pristup istoriji prepiske i ranije objavljenog sadržaja.  

Miletić je ovaj slučaj oceno kao alarm državi da preduzme nešto po ovom pitanju, ali kako kaže, ništa značajno se nije promenilo. 

"Tada je postojala podrška javnosti i bio je momenat za izmenu zakona. U slučaju grupe na Telegramu počinilac je uhapšen posle pritiska javnosti, ali to ne znači da će se to desiti u svakom slučaju. Uvek postoji opcija da poznatog počinioca gonite po privatnoj tužbi, ali sistem treba da bude takav da se ovako drastično kršenje ljudskih prava goni po službenoj dužnosti i to u razumnom roku, a to nije slučaj", rekao je Miletić. 

Kome i kako prijaviti osvetničku pornografiju?  

Miletić kaže da je glavna adresa Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i to možete učitini na mejl vtk@beograd.vtk.jt.rs ili poštom na adresu Savska 17a u Beogradu.  

"Uz prijavu je uvek potrebno dostaviti i dokaze koji će potkrepiti navode, a prijava se može podneti i policiji, ukoliko je to lakše za žrtvu. Takođe, za one koji žele pravnu pomoć, tu je nekoliko nevladinih organizacija koje mogu pružiti svu pomoć, uključujući i pravnu", objašnjava Miletić.  

Pavlović dodaje da su iz AŽC prijavljivale slučajeve žena i devojka koje su se njima obraćale i želele da se obrate nadležnim institucijama. Objašnajva da je glavni kamen spoticanja to što se uglavnom pokreću privatne tuže i ne deluje se po službenoj dužnosti.  

"Zbog toga žene često i odustaju, jer postupak ume da bude dug i zahteva dosta para kako bi se ispratio do kraja. Ono što je važno da znaju je i da postoji krivično delo ucene, pa apelujem na njih da i na prvu reaguju", kaže ona.  

Inače, ovo udruženje ima SOS telefon za sve žene koje su žrtve nasilja i potrebna im je pomoć: 0800 100 007.