Epidemija u dva navrata prekinula proces vantelesne oplodnje, ipak ove godine najviše parova na VTO

Od juna prošle godine u dva navrata je zbog epidemiološke situacije prekinut proces vantelesne oplodnje, ali je i pored toga 300 parova više poslato na vantelesnu oplodnju u odnosu na 2019. godinu, poručila je danas direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić.

Ona je za TV K1 rekla da je ove godine najveći broj parova podvrgnut vantelesnoj opodnji, čak 6.600, dok ih je 2020. bilo 2.600.

"To je posledica toga što smo zaista mnogo uradili, od juna prošle godine proširili smo prava, tako da o trošku države mogu da idu parovi, odnosno žene koje su navršile 43 godine, a do tada je bila granica 42 godine", rekla je Radojević Škodrić i dodala da je ispred Srbije samo Izrael u kome je ta granica 45 godina.

Ona je navela da je Srbija uvela neograničen broj stimulisanih vantelesnih oplodnji, te da žena može prolaziti kroz taj proces sve dokle god lekari to odobravaju.

"Takođe smo za prvo dete omogućili šest vantelesnih oplodnji i zamrznutih embriona i zamrzavanje potencijalnih embriona do šest i omogućili smo da onaj ko ima prvo dete može da dobije i drugo iz vantelesne oplodnje, ali tada je ograničen broj pokušaja na dva, pa sada radimo na tom povećanju", navela je ona.

Radojević Škodrić ističe da su planirane sve moguće olakšice, te da i oni koji su prirodnim putem dobili prvo dete, drugo dete mogu da dobiju putem vantelesne oplodnje o trošku države, kao i da muškarci koji imaju zamrznut reproduktivni materijal, mogu da idu o trošku države na vantelesnu oplodnju.

"Radimo na tome da pored neograničenog broja stimulansa za prvo dete, pustimo i neograničen broj pokušaja i zamrznutih embriona. To bi bila maksimalna proširenja", dodala je direktorka RFZO.

Ona je odgovarala na pitanja i o fabrici vakcina u našoj zemlji, navodeći da je izuzetno važno da imamo domaću proizvodnju vakcina i u redovnim i vanrednim okolnostima.

"To nam obezbeđuje sigurnost i nezavisnost u obezbeđivanju dovoljnih količina, a i da na vreme možemo da dobijemo i nove inovativne vakcine koje se prilagođavaju novim sojevima. Ne moramo da čekamo kada ćemo doći na red, već ćemo sami proizvoditi te vakcine", poručila je Radojević Škodrić.