Dr Ivo Udovičić o nevakcinisanim pacijentima: "To nisu antivakseri već ljudi koji misle da će kovid preboleti na nogama"

Dr Ivo Udovičić, komandant VMC Karaburma i profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović gostovali su u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" i za Euronews Srbija i govorili o aktuelnoj epidemijskoj situaciji.

Dr Udovičić rekao je da je VMC Karaburma trenutno pun i da nijedan talas korone nije ovako "snažno udario" kao ovaj.

"Mi smo skoro dve godine u kovid sistemu, a od 6. aprila 2020. godine bolnica nije zatvarala svoja vrata, tako da smo se već uhodali", istakao je i podsetio da lek za ovaj virus ne postoji:

"To moraju svi da znaju bez obzira na to što imamo protkole, favipiravir, remdesivir, itd. Jedino što postoji i što je efikasno je vakcina"

Kako kaže, iskustva iz VMC Karaburma pokazuju da vakcina zaista spasava život.

"Imali smo preko 40 mladih osoba, koje su ispod 55 godina na intenzivnoj nezi i niko od njih nije bio vakcinisan. Dvoje je preminulo. Sada imamo čak 86 odsto mlađih od 55 godina, nevakcinisanih, što apsolutno govori u prilog efikasnosti vakcine i sposobnosti da ne dobijete teži oblik bolesti, ne završite u bolnici i ne umrete"

Bili smo zemlja koja je počela vakcinaciju odličnim tempom, bili smo primer u svetu, država je čak obezbedila paletu različitih vakcina - i sve je to trajalo do leta. Manji broj zaraženih, vreme godišnjih odmora, slavlja, stadiona učinili su da se niko ne pridržava mera i naravno da je tada vakcinacija usporila, smatra dr Udovičić.

"Umesto da i dalje promovišemo šta su protivepidemijske mere, nije bilo nikakve kontrole i, nažalost usporili smo sa vakcinacijom jer je usporila i kampanja. Trebalo je da nastavimo žestoku kampanju kako bismo pridobili one neodlučne", istakao je.

Dr Stojanović kaže da je leto definitivno bio pravi trenutak za vakcinaciju prvom i drugom dozom, a da je sada definitivno vreme za treću.

"Ne pričamo više o onoj efikasnosti koja je primećena pri kliničkim ispitivanjima, to je bilo vezano za vuhanski soj, dakle efikasnost se sa delta sojem promenila. Vakcine sada nisu tako sposobne da nas zaštite od zaražavanja, ali su ipak i dalje visokoefikasne kada su u pitanju teške forme bolesti. Tome najbolje svedoče rezultati studije koja je objavljena u Velikoj Britaniji pre par dana i kaže da nevakcinisani imaju 32 puta veće šanse da umru nego vakcinisani. Mislim da je to nedvosmislen podatak"

Govoreći o efikasnosti vakcina dr Stojanović ističe da je svaka vakcina dobra, ali da eventualno prilikom izbora može da se vodi računa o efikasnosti, bezbednosti, uzrastu, pratećim oboljenjima.

"Ako govorimo o sigurnosti, sve su manje-više slične, možda mRNK vakcine imaju malo veću efikanost. Kada govorimo o bezbednosti - važno je gledati reagenost, dakle reakcije koje se odmah jave - bol u ruci, groznica, itd. Ako su u pitanju neželjena dejstva koja se izuzetno retko javljaju onda razlike postoje - AstraZeneka može retko izazvati tromboembolijske komplikacije, Fajzer/Biontek i Moderna miokarditis i perikarditis kod mladih, za decu je odobren samo Fajzer/Biontek, itd... Ali, suštinski je važno da se vakcina primi, a u svakom pojedinačnom slučaju može se razmišljati o tačno određenoj vakcini"

U susret praznicima i zimskom vremenu, dr Udovičić upozorava da je virus toliko u cikulaciji da je nemoguće izbeći ga.

"Sigurno ćete biti u kontaktu sa njime. Bolje da ga ljudi dočekaju spremni, da imaju spremne imune ćelije koje će ga prepoznati i time zaštititi ne samo sebe već i njihove porodice"

"Pacijenti se kaju što se nisu vakcinisali"

Govoreći o nevakcinisanima koji čine većinu na VMC Karaburma, dr Udovičić kaže da se svi oni mnogo kaju što nisu primili vakcinu.

"Ovo nije floskula, najviše se kaju oni što završe na respiratoru, ali za njih nažalost bude kasno. Ono što mene zabrinjava jeste da imamo dosta starije populacije koja nije vakcinana. A onda su uglavnom svi koji su mlađi od 55 godina takođe nevakcinisani", kaže i dodaje da niko od njih nije antivakser.

"Nisu to antivakserski stavovi već su u pitanju ljudi koji su mislili da je njihov imunitet dobar ili da će koronu preboleti na nogama. Uglavnom je to razlog", dodaje Udovičić.

Euronews/Printscreen

Dr Stojanović kaže da je ključ u poverenju građana u vlast i institucije, te da ako širom sveta imamo pet do 10 odsto onih koji ne veruju u zvanične izvore, a ovde čak tri ili četiri puta veći broj ljudi, onda treba da se zapitamo zašto.

"Da bismo obuzdali pandemiju potrebno je da zavidan broj ljudi na globalnom nivou bude imun na SARS-CoV-2. Postoje dva puta - jedan je put prirodnog razboljevanja ili put vakcine. Prvi put je put visokog rizika sa mnogo bolesnih i umrlih, a drugi je lakši", kaže on.

Dr Udovičić pak, kaže da proces prirodnog razboljevanja traje previše dugo, te da virus za osam do deset godina može toliko mutirati da čak i oni koji su ga jednom preležali više neće biti imuni na njega.

"Dok ne steknemo globalni kolektivni imunitet dajemo prostor virusu. Virus obično mutira na spajku, tj. šiljku proteina koji je odgovoran za konekciju sa našim telom. Postoji opasnost da će se opet promeniti i da ćemo dobiti soj virusa prema kojem će vakcina biti manje efikasna, pa ćemo morati da pravimo novu"

"Kovid propusnice su lažna sigurnost"

Dr Stojanović smatra da kriterijumi za kovid propusnice ne mogu da garantuju da i pored posedovanja propusnica neće doći do prenosa virusa.

"Prvi je vakcinacija, možda najbolji kriterijum iako znamo da vakcinisani mogu da prenose virus, ali u manjoj količini i kraće; Drugo, Igg antitela - šta uopšte znači pozitivan nalaz, koje su referentne vrednosti za broj antitela, posebno što ni ne znamo da li su to neutrališuća antitela jer ih niko ni ne meri; Treće PCR/antigenski test - često u našim uslovima ljudi preskoče vreme kada test treba da se obavi, nema standarda prilikom uzimanja, pa se često dobijaju rezultati koji nisu validni"

Euronews/Printscreen

Kako kaže, sva ta tri kriterijuma kada se ispune pružaju lažnu sigurnost jer niko ne može garantovati da neće doći do prenosa virusa. I to je greška na planetarnom nivou, smatra Stojanović.

"To je neposredan uticaj kovid propusnica. Posredan koji može biti dobar jeste da će se neko zbog toga upravo odlučiti na vakcinaciju. Možda samo saznanje da će s propusnicom moći da ide svuda kod njega rodi želju da se vakciniše", istakao je.

Drugi deo emisije o godinu dana rada vlade

U drugom delu emisije "Direktno sa Minjom Miletić" na Euronews Srbija gosti su bili Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a i Dušan Stojaković, urednik ekonomske rubrike u Novostima koji su podelili svoje stavove kada je u pitanju rad vlade.

Ćulibrk priznaje da je aktuelna vlada uspela da spasi stabilnost javnih finansija, ali je i realnost da nam javni dug sve više raste.

"To se pokriva time da opada udeo javnog duga u BDP, a dug je porastao sa 14,5 na 29 milijardi - to je činjenica koja ne može da se pobije", rekao je Ćulibrk i nastavio:

"Čujemo priče da smo bolje prošli od drugih, ali mi uvek u krizama prođemo bolje od drugih. Kada se kaže rast od sedam odsto, uzmimo u obzir da je svetski prosek 5,9. Pa, da li je onda ovo naše nešto fascinantno? Ja mislim da nije"

S druge strane, Stojaković smatra da se od starta znalo da će ova vlada imati rok, ali smatra da su dosadašnje brojke zaista fantastične uprkos pandemiji.

"Neke su privrede pale za deset, dvadeset odsto. Mi smo pali 0,9 odsto u najtežoj godini krone. Jednostavno ne može da se zanemari da je ovo dobar rezultat"

Međutim, urednici su se složili de facto da je potrošačka korpa sve skuplja.

"Moramo da budemo fer, to poskupljenje nije izazvano radom ili neradom naše vlade. Mi ulazimo u globalnu krizu u kojoj su svi lanci snadbevanja potpuno poremećeni", ističe Stojaković.

Ćulibrk pak, kaže da će penzioneri uprkos najavljenom povećanju penzija zbog poskupljenja živeti zapravo lošije.

"Uzmimo samo prostu činjenicu da su od početka ove godine cene skočile za 5,4 odsto. Penzioneri neće moći da kupe istu količinu robe i plate isto kao pre godinu dana, što znači da će živeti lošije, ali će ih vlast ubeđivati da žive nikad bolje. Na kraju će kupovna moć biti manja", istakao je.