Kvalitet vazduha u Srbiji: Situacija je loša, a biće još gora ako se nešto ne promeni

Pre samo nekoliko dana Beograd je bio najzagađenija prestonica na svetu, a ništa bolja situacija nije ni u ostalim gradovima. Samo danas vazduh je bio nezdrav u pet gradova - Valjevu, Užicu, Gornjem Milanovcu, Čačku i Nišu. 

Kvalitet vazduha u Srbiji je loš i biće još gori ako se nešto ne promeni u budućnosti, ocenili su gosti emisije Euronews veče  Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje i profesor fizičke hemije  Svetlana Stanišić.  

"Znam da je u jesen i zimu vazduh zagđen, zbog grejne sezone, meteoroloških uslova, kao i poljoprivdenih radova. Mislim da paranoično praćenje kvaliteta iz sata u sat nema smisla. Ima smisla da se javnost upozna i podigne nivo svesti, da bismo bili spremni na mere koji nas čekaju. Treba da shvatimo da je situacija loša i da će biti još lošija", rekla je Stanišić.

Ona kaže da su problem energenti na koje se država oslanja, ali i individualna ložišta.

"Mi kao država imamo zalihe lignita, to je ugalj koji najviše zagađuje životnu sredinu. Imaćemo ga naradnih 25-30 godina. Lignit se koristi za dobijanje električne struje i delom za grejanje. Država je već uradila dosta za unapređenje, problem su individulana ložišta jer ljudi kupuju nekvalitetan ugalj. Loše stanje u Valjevu je posledica toga što je jalovina dostupna iz Kolubarskog basena", objasnila je Stanišić.

Dodala je da smrtnost od korone bila veća u mestima gde je zagađen vazduh. 

"Kancerogene materije prave štetu, dovode do mutacija, DNK molekuli ostaju oštećni, to sve ostavlja posledice na srce i krvne sudove, imunološki sisitem, i organizam je mnogo više sklon upalama", navela je Stanišić.

Kako kaže, deca, trudnice i asmatičari ne bi trebalo da izlaze napolje kada je zagađenje veliko.

profimedia

Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha u gradskom Zavodu za javno zdravlje Andrej Šoštarić smatra da je važno da se građani informišu o kvalitetu vazduha, jer nije samo vidljivost pokazatelj zagađenja.

"Tokom zime možemo da imamo bistre dane, kada sunce sija i nebo je plavo, ali su čestice zagađenja visoke, zato treba da razvijemo naviku i da se informišemo. Ako idemo na posao, ne možemo da izbegnemo, ali vikendom treba da se informišemo i aktivnost na otvorernom smanjimo kada je zagađenje visoko", navodi Šoštarić.

Prema njegovim rečima, u Beogradu su konstantno prisutne smese zagađenja iz saobraćaja tokom cele godine i iz indiviudalnih ložišta tokom grejne sezone, ali ne može se reći da je najzagađeniji grad ili prestonica na svetu. 

"Ocena kvaliteta se vrši na godišnjem nivou, kada to pogledate vidite da Beograd nije najzagađeniji grad u Evropi i na svetu. Prolazite kroz različita godišnja doba i doba dana i nema svrhe praviti poređnja sa gradovima u ostalim delovima sveta. Tokom leta Beograd je na 300. mestu. Dijapazon u kom naš grad oscilira je veliki", objasnio je Šoštarić. 

Gosti emisije Euronews več su se osvrnuli i na različite ocene o stepenu zagađenosti na pojedinim sajtovima.

"Podaci o kvalitetu vazduha su identični na portalima AirVisual i Beoeko. Kada bolje pogledate, iste su koncetracije zagađenja, možda je samo informacija drugačije saopštena", istakao je Šoštarić. 

Stanišić je posavetovala građane u kojim situacijama treba da koriste sobni prečišćivač vazduha. 

"Ako živite na prizemlju, prvom ili drugom spratu u delovima grada gde je intezitet saobraćaja visok, onda treba da ga korisitite. Kao i kad ste u blizini toplana i drugih velikih zagađivača. Ako ste na višim spratovima, niste izloženi izduvnim gasovima iz saobraćaja, onda nema potrebe", poručila je Stanišić.