Na ulicama Srbije sve više mladih vozača pod dejstvom opijata: Ko je zakazao - roditelji ili sistem?

“Saobraćajna policija je juče na auto-putu Miloš Veliki, kod Ljiga isključila iz saobraćaja osamanestogodišnjeg vozača automobila marke ’audi’ koji je vozio brzinom od 245,9 kilometara na čas, na delu puta gde je ograničenje 130 kilometara na čas. Ovaj vozač je imao probnu vozačku dozvolu i upravljao je automobilom čija snaga motora prelazi dozvoljenu“ 

“Policija je oko 23:40 časova na raskrsnici Vidske i Ustaničke ulice zaustavila dvadesetpetogodišnjeg vozača koji je upravljao automobilom ’fiat multipla’, a droga testom je utvrđeno da je bio pod dejstvom kanabisa“ 

“Policijski službenici su oko 1:18 časova u Surčinskoj ulici zaustavili dvadesetčetvorogodišnjeg vozača automobila marke ’audi’, kojem je alkotestiranjem izmereno 2,18 promila alkohola u organizmu“ 

Svi gorenavedeni slučajevi deo su istog saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova koje je poslato u sredu, 27. oktobra. Slične vesti postale su deo crne hronike koju svakodnevno čitamo i neminovno se postavlja pitanje da li pored pandemije koronavirusa prisustvujemo i epidemiji mladih, često pijanih, pa i drogiranih vozača na ulicama Srbije? 

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je toga bilo i ranije, ali da policija zbog bolje opremljenosti sada češće otkriva takve vozače.  

U slučaju osamanestogodišnjeg vozača koji je vozio 245,9 kilometara na čas predviđena je i zatvorska kazna i 15 kaznenih poena što automatski vodi ka oduzimanju probne vozačke dozvole. 

"Lice koje ima probnu vozačku dozvolu i dobije devet ili više poena, ostaje bez iste i mora da pohađa poseban kurs u Agenciji za bezbednost saobraćaja da bi povratilo tu dozvolu. Ukoliko sud nađe da je vozač odgovoran, on sigurno u narednih godinu dana neće sesti za volan. To je zaista ozbiljan prekršaj“, prokomentarisao je Okanović.  

Kako kaže, najveći problem leži u tome što se u većini slučajeva radi o mladim ljudima koji su "juče“ izašli iz školskih klupa. 

“Žalosno je da vi prođete kroz jedan obrazovni sistem koji traje od osam do 12 godina, ne računajući fakultet, i izađete sa potpuno pogrešnim stavovima. U školama se uči kako se prelazi ulica i to je lepo, ali u sistemu obrazovanja se ne izgrađuju stavovi za učestvovanje u saobraćaju. Ne pričamo o poznavanju propisa već o stavovima. Mladi ljudi, ne samo što se tiče narkotika, već generalno ponašanja na putevima, ulaze u saobraćaj sa već pogrešno formiranim stavovima. To se pre svega ogleda u potcenjivanju opasnosti“, kaže i nastavlja: 

“Karakteristično za mlade ljude jeste da imaju malo znanja, a puno samopouzdanja“ 

Činjenica da lice sedne za volan smatrajući da je potpuno prihvatljivo da vozi 240 kilometara na čas, objašnjava da mu niko u školi nije objasnio kako brzina utiče na posledice saobraćajne nesreće, zatim na mogućnost izbegavanja greški i svega ostalog, smatra Okanović.  

“Onda mladi ljudi koji imaju malo znanja, sednu za volan i prave velike probleme“ 

Zašto ne dobijamo kvalitetnije vozače? 

Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, tačnije Pravilnici o teoretskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače i o organizovanju, sprovođenju i polaganju vozačkih ispita, u poslednjih nekoliko godina doneli su dosta noviteta, a sve u cilju obezbeđivanja višeg stepena bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Po "novom" Pravilniku, obavezno je prisustvovanje teorijskoj nastavi u trajanju od 40 časova, nakon čega se polaže test na kompjuterima. Praktična vožnja se vrši u 40 časova, a uz to se obavezno pristupa nastavi prve pomoći, u domovima zdravlja koji imaju dozvolu za to, u trajanju od osam časova.  

Polaganje vožnje je praktično, realizuje se na kraju procedure, odnosno nakon položenog teorijskog testa, prve pomoći i dobijenog lekarskog uverenja. Ali, uprkos temeljnom polaganju vožnje, bezbednost u saobraćaju nije na zavisnom nivou. Greše li negde auto-škole?

“Auto škole rade onako kako im je država propisala da rade. Prvi problem je taj što ne možete vi nekoga ko je pogrešno vaspitan od malih nogu, da prevaspitate za dva meseca auto-škole. One ne mogu da prevaspitaju mlade vozače – auto-škola služi samo da vas obuči da vi znate da pritisnete jednu pedalu i istovremenu drugu i vrtite volan, a to sve zove veština upravljanja vozilom. Auto-škola je tu da vas nauči upravljanjem vozilom i pravilima saobraćaja“, smatra Okanović. 

Tanjug/Dimitrije Goll

Kako kaže, polaznici u auto-školi će naučiti da je obavezno da stanu i propuste pešaka na pešačkom prelazu, ili da je ograničenje u naselju 50 kilometara na čas, ali problem leži i u tome što mladi vozači ne znaju zašto je to tako. 

“Ukoliko vi u školi, u obrazovnom sistemu niste dobili znanje zašto je opasno voziti brže od 50, vi to što ste naučili u auto-školi nećete uopšte poštovati. Isto ćete naučiti da treba da se nosi pojas, ali nećete naučiti zašto i šta se dešava ako ga nemate“, rekao je i nastavio:  

“Mogu da pričam do sutra da treba vezati pojas i na zadnjem sedištu, ali većina ljudi to neće uraditi. A onda kada neko pokaže kakve su posledice pri čeonom sudaru, pri prevrtanju, bočnom sudaru, vi ćete se dobro zamisliti. Mi kao nacija, nažalost imamo jako malo znanja - poznajemo puka pravila, ali ne znamo zbog čega su tako propisana“ 

Problem u obrazovnom sistemu? 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima u 2020. godini bio je manji za 13,4 odsto u odnosu na 2019. godinu. Međutim, veći broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima zabeležen je u naselju i iznosi 75,1 odsto od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda koje su se desile 2020. godine.

S druge strane, prema podacima Agencije za bezbednost u saobraćaju, u saobraćajnim nesrećama u toku 2019. godine najviše lica koja su izgubila život bilo je iz starosne grupe 65+, zatim slede mladi od 15 do 30 godina i i oni iz grupe od 31 do 44 godine. Među povređenim licima posebno su se izdvojile te dve starosne grupe mlađih ljudi.

“Onda nemojte da se čudite što policija zatiče toliki broj vozača koji voze pod ogromnim brzinama, pod dejstvom alkohola ili opojnih sredstava, nekada i jednog, i drugog – onda imamo to što imamo. To je ono što nam fali u školama. Policija dobro radi svoj posao, ali se postavlja pitanje zašto ima toliko posla – da li smo mi sistemski zakazali, a očigledno jesmo“, zaključuje Okanović u razgovoru za Euronews Srbija.