Igre 
Manje interesovanje za fakultete u Beogradu: Treba li da zabrine što je 10 odsto mesta ostalo upražnjeno
Komentari05/11/2021
-19:29
Univerzitet u Beogradu ove godine upisalo je 10 odsto manje brucoša u odnosu na planirani broj mesta. Deo javnosti ostao je razočaran ali ne i iznenađen jer je ova situacija aktuelna već nekoliko godina.
Među budućim studentima postoji više razloga da ne upišu fakultet, glavni su male plate, visoke školarine, odlazak u inostranstvo, ali i pandemija koronavirusa.
Na Fakultetu političkih nauka kažu da je to znak upozorenja i signal da nešto treba menjati. Na ovom fakultetu su takođe, ostala nepopunjena mesta na smerovima socijalni rad i novinarstvo.
Darko Nadić, prodekan za studije 2. i 3. stepena na Fakultetu političkih nauka istakao je da interesovanje za društvene fakultete pada, jer, kako navodi, postoji nešto što se zove tržište rada.
"Mladi ljudi koji će upisati fakultet će se prvo zapitati, ok, ja volim da budem novinar, ja volim da budem socijalni radnik, ali od čega ću da živim", naveo je Nadić.
Predsednica SKONUS-a, Margareta Smiljanić rekla je da su neki studijski programi ugašeni tokom ove i prethodne godine jer nije bilo zainteresovanih studenata u Beogradu, kao ni u drugim gradovima.
"Mislim da se ide ka tome da se nađe što bolji posao nakon fakulteta, što samim tim označava i što bolju platu, i da se studenti možda više vode tim, nego da se bave nečim što žele", kaže ona.
Povezane vesti
Darko Nadić objašnjava da su sada na ceni tehnički fakulteti, It sektor, jer, kako kaže, na neki način vlada i propaganda i uvreženo mišljenje, da ukoliko završiš taj fakultet, pre ćeš naći posao.
Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta kaže da su ove godine imali malo više upisanih u odnosu na prošlu godinu. Da su sva samofinansirajuća mesta popunjena, a da je ostao određen broj budžetskih mesta koja su predviđena za profesore.
"Mislim da je plata glavni razlog i ljudi više ne žele da predaju. Taj trend je počeo na Matematičkom fakultetu oko 2015. godine kada smo prilikom upisa imali 112 kandidata za profesorski smer. Svake sledeće godine taj broj se prepolovio. Sada smo došli na 10 do 20 mesta", kaže on.
Rakić je dodao da je glavni problem smanjivanja broja studenata za zvanje profesora pojava IT kompanija koje traže mnogo kandidata. Tvrdi da su kod njih plate mnogo veće u odnosu na one u školama i na fakultetima.
"Kod nas oni koji završe fakultet lako pronalaze posao i mogu da rade u raznim sektorima koji su dobro plaćeni. Od dvadesetak svetski najplaćenijih zanimanja, za šest ili sedam se školuje kod nas", završio je Zoran Rakić.
Predviđeno 15.170 mesta, a upisano 13.272 studenata
Na najstarijem univerzitetu u Srbiji konkursom je predviđeno 15.170 budžetskih i samofinansirajućih mesta, a uspelo je da se upiše 13.271 brucoša.
Sličan trend beleže i ostali univerziteti u Srbiji. To posebno zbrinjava jer u razvoju jedne zemlje "lokomotivu" predstavlja visoko obrazovan kadar.
Povezane vesti
Na Univerzitetu kažu da prethodnih nekoliko godina nisu uspeli da popune sva mesta, da je to trend na svim univerzitetima u Srbiji - državnim i privatnim.
Ono što posebno upada u oči je to da poslednjih nekoliko godina pojedini fakulteti nisu uspeli da popune ni budžetska mesta. Slobodnih budžetskih mesta posle tri upisna kruga ostalo je na Tehnološko-metalurškom fakultetu, Poljoprivrednom, Filološkom, Šumarskom, Matematičkom, Fizičkom i Tehnološkom u Boru.
Prodekan za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović kaže da je poslednje četiri godine trend upisa ostao isti.
Povezane vesti
"Jeste bilo veliko interesovanje po pitanju broja prijavljenih kandidata (19.908), ali se upisalo isto kao i prošle, pretpošle godine. Samo je došlo do preraspodele unutar grupacija. Imamo pad na prirodno-matematičkim naukama, a blago povećanje na društveno-humanističkim naukama, tehničko-tehnološke i medicinske nauke su ostale na nivou kao i prethodnih godina", rekao je Filipović za Euronews Srbija.
On je naglasio da poslednjih pet, šest godina fakulteti ne mogu da popune sva budžetska mesta, kao i da je tome doprinelo nekoliko faktora.
"To je kompleksna priča na koju utiče nekoliko stvari - demografski aspekt i smanjenje broja maturanata iz godine u godinu, zatim odlazak u inostranstvo, zaživelo je dualno obrazovanje i zapošljavanje nakon završene srednje škole, ali i jedan broj studenata odlazi na privatne fakultete iz ubeđenja da će tamo lakše i brže završiti studije", naveo je prof. Filipović.
profimedia
Prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu prof. Bojan Milisavljević kaže da na tom fakultetu nije ostalo budžetskih mesta, ali jeste 94 samofinansirajuća mesta.
"Generalno opada interesovanje za upis na univerzitet, jer jedan deo mladih ne upisuje fakultet, jedan deo odlazi u inostranstvo, neki upisuju više škole ili privatne fakultete. To je trend koji traje već nekoliko godina", naveo je prof. Milisavljević za Euronews Srbija.
Najviše mesta na nastavničkim fakultetima
Najviše mesta ostalo je na fakultetima koji imaju nastavničke smerove. Na Matematičkom fakultetu, na studijskom programu matematika, pre svega na modulu profesor matematike i računarstva ostalo je upražnjeno 67 budžetskih mesta. Dva budžetska mesta ostala su na studijskom programu astronomija i astrofizika.
"Ostalo je najviše slobodnih mesta na studijskom programu matematika, jer je smanjeno interesovanje za zvanje profesora matematike. Ostale atraktivne programe - verovatnoća, računarstvo i inforamtika to smo popunili", kaže prodekan za nastavu na Matematičkom fakultetu prof. Nebojša Ikodinović.
Više obrazovanih = brži razvoj zemlje
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji je tek 11 odsto stanovništva ima završen fakultet. Slika je značajno promenila poslednju deceniju, ali nedovoljno za uspešan razvoj društva i države.
Prema procenama OECD-a, normalno razvijena zemlja treba da ima najmanje 20 odsto visokoobrazovanih, jer obrazovanje doprinosi kvalitetu radne snage, inovacijama, istraživanju, otvaranju novih radnih mesta…
Na OECD-ovoj listi najobrazovanijih nacija na prvom mestu sa 51 odsto odraslih koji imaju univerzitetsku diplomu nalazi se Kanada, drugi je Izrael, treći Japan, dok u Srbiji fakultetsku diplomu ima tek svaki deseti građanin.
Komentari (0)