Brnabić: Deca su najranjivija društvena grupa, a naša dužnost i obaveza je da ih zaštitimo

Premijerka Ana Brnabić otvorila je danas konferenciju Fondacije "Tijana Jurić" pod naslovom "Bezbednost i odgovornost 2021" i istakla da je Srbija opredeljena da uradi sve i sprovode svaki sistem koji će poboljšati zaštitu i bezbednost dece.

Brnabić je kazala da je, kada je reč o inicijativi Fondacije za uvođenje sistema Amber alerta u našoj zemlji, pre dva dana održan sastanak predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Poverenika za informacije od javnog značaja kako bi se otklonile i poslednje prepreke za uvođenje tog sistema, odnosno kako bi se uskladilo zakonodavstvo.

Premijerka je, navodeći da joj je drugi put da je na godišnjoj konferenciji Fondacije Tijane Jurić, kazala da joj je svaki put jednako teško kada razmišlja o tome šta je sve okupilo i sa kakvim problemima i opasnostima se suočavaju deca na dnevnom nivou.

"Deca su najranjivija društvena grupa, a naša dužnost i obaveza je da ih zaštitimo", kazala je Brnabić.

Tanjug/VLADA SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

Navodeći da kada se priča o prioritetima Vlade Srbije nikada se ne kaže da je jedan od prioriteta da zaštiti decu, već zdravstvo, kultura, reforme vladavine prava, zelena agenda, Brnabić ističe da je to zato što zaštita dece nije prioritet, već fundamentalna obaveza svih.

"Razlog je jednostavan jer je bezbednost dece fundamentalna obaveza svake vlade i čitavog našeg društva, ali i svakog pojedinca u našem društvu, zato što ne postoji ništa važnije od toga da su deca bezbedna, sigurna i ne osećaju strah", naglasila je Brnabić.

"Moramo da budemo jedinstveni u zaštiti dece"

Istakla je da svi pojedinci moraju da rade na tome i da nikada ne sme da se okrene glava kada se vidi ili nasluti bilo kakvo zlostavljanje i ugrožavanje dece, kao i da na bezbednosti dece mora da se radi jedinstveno.

Navodeći da je Srbija posebno želela da se posveti zaštiti dece u sferi digitalnog, odnosno na internetu i društvenim mrežama, Brnabić podseća da je na njenu inicijativu od prošle školske godine uveden predmet "Digitalni svet" od prvog razreda osnovne škole, kroz koji deca uče o rizicima, bezbednosti, zašto i gde ne trebaju da ostavljaju svoje podatke, kako da reaguju na neprimeren sadržaj...

Tanjug/VLADA SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

U uvodnom delu 6. međunarodne stručne konferencije o bezbednosti dece u organizaciji Fondacije "Tijana Jurić" i Centra za nestalu i zlostavljanu decu, govorili su i osnivač Fondacije Igor Jurić, ambasadori SAD i Belgije, Entoni Godfri i Koen Adam.

Igor Jurić je kazao da je uvođenje Amber alerta i u Akcionom planu za poglavlje 23 u okviru evropskih integracija Srbije, kao da mu i to, pored premijerkine podrške daje nadu da će taj sistem biti uskoro uveden u našoj zemlji.

Američki ambasador Entoni Godrfri podsetio je da je Amber alert osnovan 1996. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon ubistva devetogodišnje Amber u Teksasu, čiji ubica nikada nije otkriven.

Kako je naveo, sistem obuhvata policiju, štampu, društvene medije, a od uvođenja u Americi 95 odsto slučajeva otmica dece rešava se u roku od 72 sata.

Tanjug/VLADA SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

Pomoć iz SAD

Sjedinjene Američke Države su spremne, kako je rekao Godfri, da obezbede finansiranje, tehničku podršku i ekpertizu iz Amerike za uvođenje Amber alert u Srbiji.

Belgijski ambasador Adam poručio je da preživljavanja otete dece zavisi od brzine akcije njihovog pronalaženja i istakao da je u tim pitanjima jako važna i preventiva.

U tom smislu, podsetio je da je u Belgiji pre 25 godina, nakon tragedije u kojoj je jedna devojčica oteta i ubijena, reformisan pravosudni sistem, a u okviru federalne policije oformljena je jedinica koja se bavi nestalim licima.

Od tada je, kako je rekao, prijavljeno 32.000 slučajeva nestalih, od čega 8.000 dece mlađe od 18 godina, a 75 odsto tih slučajeva je rešeno.

Sistem Amber alert postoji u 33 zemlje sveta, od toga 20 u Evropi.

Tokom tri panela, učesnici će govoriti o važnosti, ali i preduzetim merama kada je reč o uklanjanju materijala seksualnog zlostavljanja dece sa interneta, zatim o virtuelnom, odnosno digitalnom životu dece i mladih, kao i o problemu nestale dece sa osvrtom na dobre prakse u tužilačkim istragama u tim slučajevima i postojećim mehanizmima u pronalaženju nestale dece.