Igre 
Svako sedmo dete pogođeno merama karantina i zabrane kretanja
Komentari15/10/2021
-12:40
Prema najnovijim podacima UNICEF-a, svako sedmo dete na globalnom nivou je direktno pogođeno merama karantina i zabrane kretanja, dok je više od 1,6 milijardi dece pretrpelo neki gubitak u pogledu obrazovanja.
Iz UNICEF-a poručuju da su deca i mladi i pre pandemije kovida 19 nosili teret problema sa mentalnim zdravljem bez značajnih ulaganja u njihovo rešavanje. Pandemija virusa korona dodatno je uticala.
Skoro 46.000 dece i mladih umire od samoubistva svake godine, što ovaj uzrok svrstava u pet glavnih uzroka smrti za njihovu starosnu grupu, upozorio je UNICEF u svom globalnom izveštaju.
UNICEF u Srbiji pokrenuo je kampanju posvećenu podizanju svetu o mentalnom zdravlju mladih "Iz mog ugla".
Psihološkinja Stanislava Vučković kaže da istraživanje UNICEF-a u Srbiji pokazalo da su efekti pandemije na porodice značajni i da je oko 18 odsto roditelja reklo da je tokom pandemije njihovo mentalno zdravlje pogoršano, a da su deca imala poteškoće sa koncentracijom.
"Roditelji kažu da su deca bila razdražljivija. To nije čudno, jer i u običnim okolnostima period odrastanja nije jednostavan. U siromašnijim porodicama efekti pandemije su veći”, navela je ona za Euronews Srbija.
Pojasnila je da se pod mentalnim zdravljem može nazvati stanje blagostanja gde svako od nas može da izađe na kraj sa svakodnevnim izazovima - da amortizuje stres, radi, uči, sklapa prijateljstva, poznanstva, emotivne veze.
Povezane vesti
"Kada postoji situacija da se rutina menja, ti zadaci nisu više tako laki. Raspoloženje kod određenog broja se menja i treba im veća podrška. Podsticaj, podrška, otvoren razgovor svakom od nas pomaže pa i adolescentima", naglasila je ona.
Znaci koji ukazuju na problem
Navodi da na problem sa mentalnim zdravljem kod mladih ukazuje osećaj tuge, ljutnje, neraspoloženja koji duže traje.
"Zatim kada prestanu da rade svari u kojima su uživali, kada imaju negativnu sliku o sebi, o budućnosti, kada se zanemaruje izgled", pojasnila je Vučković.
Naglašava da ključnu ulogu imaju osobe iz neposrednog okruženja deteta - roditelji, ali i nastavnici, vršnjaci, sportski treneri, te čim se pojavi simnja da problem postoji treba pokrenuti razgovor.
"Razgovor treba da se vodi uz puno uvažavanje. Važno je slušanje. Nekada je teško roditeljima, ali treba da budu tu i da otvore i pokrenu teške razgovore o tome da li postoje misli u vezi samopovređivanjem, težnjama da se živvot drugačije vodi", rekla je Vučković
Podrška deci i mladima u takvim situacijama je, ističe, ključna. Treba im reći da svaka osoba u nekom trenutku ima poteškoće, ali da se one prevazilaze.
"Poželjno je pričati o neraspoloženju. Nije lose da budemo što bliži deci. Najveći broj mladih ode prvo kod roditelja kada ima problem, pa kod vršnjaka, pa tek onda kod stručnjaka", naglasila je ona.
Povezane vesti
Mentalne poteškoće se ne vide
Student Luka Đorđević kaže da je pandemija uticala na sve, pa i na mlade.
"Nama mladima je posebmno teško palo jer najveći lepši deo odrastanja, školovanja proveli smo u izolaciji. Nedostajao nam je socijalni kontakt i razgovor", rekao je on za Euronews Srbija.
Problem je, kako kaže, što se mentalne poteškoće ne vide, teško prepoznaju, ali je ključ u njihovom rešavanju razgovor.
"Moje lično mišljenje za prevazilaženje tog problema jeste razgovor. Možda bitnije od razgovora jeste slušanje. Da pitanje 'kako si?' ne bude samo retoričko, već da slušate", naveo je on.
Ističe da je za decu i mlade važna podrška roditelja i stvaranje osećaja sigurnosti.
Komentari (0)