Igre 
Dobre ocene iz škole, a znanje slabo – kako rešiti veliku boljku obrazovnog sistema Srbije
Komentari15/10/2021
-07:23
Postignuća đaka na testu posle završene osnovne škole često nisu baš najbolja, iako na taj ispit oni zlaze sa odličnim ocenama iz škole. Stručnjaci ukazuju da je potrebno praviti razliku između činjeničnog znanja i funkcionalne pismenosti i da je dugoročno bitno da se promeni praksa učenja napamet zarad ocenjivanja.
Najslabija strana obrazovnog sistema u Srbiji je to što ne postoji sistem objektivnog, eksternog ocenjivanja obrazovnih postignuća na svim nivoima obrazovanja. To je jedan od zaključaka publikacije "Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji" koja je nastala kao prateći materijal za skup koji je nedavno organizovan u SANU o stanju, perspektivama i ulozi obrazovanja u razvoju Srbije.
Autori publikacije ukazuju da je završni ispit na kraju osnovne škole, odnosno, Mala matura, jedini eksterni sistem ocenjivanja. Istraživanje je pokazalo da su rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20.
Jedan od autora publikacije, Ivan Ivić ističe da ovo dovodi u pitanje dalje školovanje učenika i njihovu mogućnost da razumeju udžbenike iz kojih uče.
Istraživanje ukazuje i na velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 okruga u Srbiji ispod nacionalnog proseka. Autori publikacije ističu takozvanu inflaciju visokih ocena. U osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, a čak oko 14 odsto je steklo Vukovu diplomu.
profimedia
Kada je reč o međunarodnim testovima, TIMSS, ispitivanje postignuća iz prirodnih nauka koje se sprovodi u četvrtom razredu Osnovne škole, jedno je od retkih ispitivanja na kojem učenici iz Srbije pokazuju uspeh.
S druge strane, međunarodno PISA testiranje je pokazalo da je 37,7 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno i da su ovakvi podaci nepromenjeni već deset godina.
Povezane vesti
Baucal: Razlika između činjeničnog znanja i funkcionalne pismenosti
O obrazovanju i postignućima naših đaka za Euronews Srbija govorio je Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta. On je istakao da tu ima nekoliko pitanja, da je prvo šta znači znati, šta znači biti obrazovan.
"Mislim da je tu najbolje osloniti se na podatak o broju funkcionalno nepismenih, jer je funkcionalna pismenost da vi znate, da umete nešto da uradite sa svojim znanjem. Dakle, nije samo da možete da ponovite pred nekom osobom par poslednjih lekcija koje ste naučili prethodnog dana. To nije znanje, znanje je da u životu možete da prepoznate da imate neki problem. Znanje je nešto što vam omogućava da definišete šta da radite sa tim problemom. Znanje je da znate koja je dobra opcija, pa da onda pratite to što uradite sa tim problemom da bi ga rešili. To je, ustvari, funkcionalna pismenost ili funkcionalno obrazovanje", istakao je Baucal.
Navodi da se vidi veliki broj učenika izlazi iz obrazovanja sa možda puno nekog činjeničnog znanja, ali funkcionalno nepismeni. On misli i da se primer tog problema vidi i u svakodnevnom životu sa vakcinacijom.
"Siguran sam da bi veliki broj učenika mogao da ponovi lekciju iz škole o vakcini i da ponovi kao papagaj da je vakcina važna. Ali, kada dođemo u situaciju da se suočavamo sa nekim problemom gde je vakcinacija dobro rešenje, mi vidimo kako se ljudi ne oslanjaju na svoja znanja koja su stekli kroz obrazovanje, nego se oslanjaju na nešto što pročitaju na nekim čudnim sajtovima", naveo je on.
profimedia
Dodao je da, ako se pogledaju PISA rezultati, već 20 godina stagniramo – kako je bilo 2003. godine, uglavnom smo ostali na istom mestu. Baucal je saglasan sa kolegama koje su u okviru skupa SANU ukazali na problem nedostatka praćenja znanja.
"Međutim, po meni je ključni problem što nemamo kvalitetno znanje jer nama praćenje bi pokazalo ono što već znamo, a to je da je kvalitet obrazovanja na nezadovoljavajućem nivou. Tako da za nas fokus u narednom periodu treba da bude kako da izađemo iz ovog začaranog kruga. Da puno radimo, puno reformišemo, a u suštini, ništa ne promenimo", objašnjava sagovornik Euronews Srbija.
Šta može da se unapredi?
Aleksandar Baucal je rekao da bi "bilo divno da imamo magični štap, da večeras svi zaspimo i da se sutra probudimo u drugačijim školama koje će našoj deci omogućiti bolje obrazovanje i da ih bolje pripremimo za njihovu budućnost", međutim ističe da to nije moguće.
Povezane vesti
"Ono što urgentno može da se uradi, to je da smanjimo program, preko 50 odsto sadržaja u programu. To deluje radikalno, ali nije toliko radikalno. Jer biste vi onda ostavili prostor da za svaku tu lekciju nastavnici u učenici imaju vremena da zastanu, da se pitaju šta je to, o čemu se tu radi. Ako smo tamo naučili definiciju vakcine, kakve to veze ima sa životom, gde to možemo da vidimo u svojem iskustvu, kako ćemo sutra u životu biti pametniji životno, a ne pametniji na času ocenjivanja. Zato je važno, urgentno možemo već sada, bez ikakvih problema da kažemo – sigurno znamo da su nam programi preopterećeni i hajde da se dogovorimo o 50 odsto manje", naveo je on.
Međutim, ističe i da je dugoročno najvažnije da se pomeni nastava i da se izbegne učenje napamet za čas ocenjivana.
"Jer se sve na kraju svelo na to da učenik dobije dobru ocenu, što nije nevažno, ali iz perspektive života ta ocena nije relevantna. Bitno je šta ćete vi na osnovu toga što ste naučili u školi, šta ćete moći da uradite sutra u životu", objašnjava on.
Ocenjivanje đaka, ali i nastavnika
Ocenjivanje je deo nastavnnog procesa kojim se ocenjuje znanje đaka, ali implicitno i rad prosvetnih radnika koji su sa njima radili, ističe Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.
"Svaki deo procesa u kojem učestvuje čovek nosi dozu subjektivnosti. Sve dok želimo da isključivo nastavnici ocenjuju svoje đake, biće elemenata subjektivnosti. Plašimo se eksternih testova, plašimo se digitalnog ocenjivanja jer tu je ocena objektivna. Tako da ovakve publikacije ukazuju na neke dalje puteve i na eventualne probleme", objašnjava Ranđelović za Euronews Srbija.
Na to što đaci ostvaruju prosečan uspeh na završnom testu 11 poena od 20, a veliki broj njih su odlikaši, on je rekao da je disbalans relativna stvar.
"Da li je to disbalans u okviru generacije ili u odnosu na ono što je na maturi. U okviru generacije, to će pokazati rezultati analize ovogodišnje mature. Odnos između onog ko ima peticu i četvorku, trojku ili dvojku je manje-više adekvatan odnosu sa brojem bodova na samoj maturi. Apsolutni iznos bodova na maturi ili na bilo kom drugom eksternom ispitu zavisi od mnogo elemenata", rekao je Ranđelović.
Napominje da je kovid dodatna otežavajuća okolnost i da je pitanje koliko bodovi odgovaraju realnom stanju.
"Ali to nije bolest našeg obrazovnog sistema, identične stvari se događaju u drugim obrazovnim sistemima. Identična skretanja pažnje na ocenjivanje se dešavaju u drugim zemljama. Naš je posao da se borimo iz godine u godinu da to bude što objektivnije", navodi sagovornik Euronews Srbija.
On ističe da je pandemija narušila obrazovne sisteme u svim zemljama gde je nastupila pa i u Srbiji.
"Mogu da kažem da je naša zemlja i ministarstvo u proleće 2020. godine jako dobro reagovala. Mi smo načinili neke korake zaista od sedam milja. Ne planski, nego zbog cele te situacije i mogu da vam kažem da smo u poređenju sa mnogim obrazovnim sistemima u Evropi i svetu pokazali jako dobre rezultate. Ne možemo da budemo skroz zadovoljni, naravno, deca su mogla i više da uče da su časovi bili trajanja onako kako su navikli", dodao je on.
Na pitanje šta učiniti da nemamo 37 odsto funkcionalno nepismenih đaka odgovara da eksterna testiranja jesu dobar put, ali da sada imamo samo jedno relevantno eksterno testiranje a to je Mala matura.
"Kada jednog dana budemo došli do uvođenja Velike mature imaćemo još jedan test. Što više takvih ček-pointa tokom obrazovanja deteta, to će biti bolje. Drugi vid poređenja je sa drugim obrazovnim sistemima. To su međunarodna testiranja. Nepravedno se priča da smo svuda loši, mi smo samo na PISA testu ispod proseka. Kod ostalih međunarodnih istraživanja smo na proseku ili iznad proseka", rekao je Ranđelović.
Komentari (0)