Igre 
Dupla cena lečenja - zbog kovida pacijenti primorani da idu kod privatnika i to pozamašno plaćaju
Komentari17/10/2021
-19:46
Pandemija kovida-19 promenila je sve, pa i lečenje. Da li je korona trajno izmestila deo pacijenata iz državnog u privatni sektor, a samimi tim i na teret ličnog budžeta znaće se tek kada i ako se zdravstvo vrati u pred-kovid stanje. Zvaničnih brojki o tome za sada nema.
Sa pojavom korona virusa, brojni lekari su izmešteni iz svojih ordinacija u kovid ustanove, pa su mnogi hronični bolesnici bili primorani da se leče kod privatnika, ali i da to sami plate. Državni zdravstveni sistem uglavnom je usmeren na lečenje kovid pacijenata. U kovid bolnicama nisu angažovani samo anesteziolozi, infektolozi, pulmolozi, već lekari svih specijalnosti - endokrinolozi, kardiolozi, fizijatri, pedijatri, neurolozi, ginekolozi....
Najviše trpe nekovid pacijenti, hronični bolesnici koji teško dolaze do lekara specijaliste. Često se otkazuju kontrolni pregledi, operacije koje mogu da čekaju, a zbrinjavaju se samo hitna stanja.
"Pacijenti ne mogu da dobiju kontrolne preglede, ne mogu da im se terapije prilagode trenutnom stanju, i prinuđeni su na kraju da pomoć potraže u privatnom sektoru i da, iako su osiguranici RFZO, sve svoje troškove onda plaćaju sami", kaže za Euronews Srbija Srba Jovanović, čiji otac boluje od dijabetesa.
Mnogi lekari su umesto u svojim često radili u kovid ustanovama. Dr Mirjana Lapčević, specijalista opšte medicine iz Udruženja obolelih od reumatskih bolesti ističe da je poseban probelm to što lekari nisu bili u situaciji da leče svoje pacijente koje poznaju, jer su radili po principu praktično ordinirajućeg lekara.
"Danas radi u toj ambulanti, pa ko se javi, javio se, a lekar da li ga zna ili ne zna, nebitno je. To je kao da radite u hitnoj službi", kaže dr Lapčević.
"Nemaju svi mogućnost da odu kod privatnika"
Osobama s hroničnim stanjima neodlazak kod državnog lekara ne povećava trošak samo za iznos računa kod privatnika, već i zato što im samo državni lekari daju recepte za skupu terapiju.
Povezane vesti
"Ljudi odlaze privatno, ali nema svako mogućnosti da ode, jer svaki taj odlazak u privatnu praksu iziskuje određena finansijska sredstva", navodi Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug".
Burst
U jednoj od najvećih privatnih ustanova u zemlji beleže povećan interes i starih, ali i novih pacijenata, jer su se prošle godine odlagale brojne intervencije. No, dolaze i oni kojima trebaju zahvati za koje dugo postoje liste čekanja u državnim bolnicama.
"Naravno, bilo je i novih pacijenata, svakako koji iz razloga što su malo teže dolazili do svojih lekara u državnim zdravstvenim ustanovama praktično su tražili pomoć kardiologa, endokrinologa, to su najčešće bile neke hronične bolesti koje su zahtevale kontrolu, najčešće zbog svog pogoršanja.", kaže dr Ivana Petrović iz BelMedika.
Kao i u mnogim segmentima, za eventualno vraćanje na staro potrebno je vreme.
"Mislim da je rešenje u celoj priči da se što pre izborimo sa pandemijom, da novih talasa nema ili da budu manje izraženi, sa manjim brojem obolelih u jednom trenutku. Na tome mora da radi celo društvo i svaki pojedinac, o tome neću da govorim koliko je važna vakcinacija", naveo je dr Predrag Ostojić iz Instituta za reumatologiju.
"Da bi privatni sektor bio koristan za sve, on se mora urediti"
Georgios Konstantinidis, predsednik UO Komore zdravstvenih ustanova Srbije kaže da je kovid 19 ozbiljno poljuljao zdravstvene susteme u celom svetu, pa i u našoj zemlji. On je za Euronews Srbija naglasio da je udeo privatnog zdravstvenog sistema u Srbiji počeo značajno da se povećava i pre pandemije i da se to dešava i u zemljama regiona. Smatra da je to u načelu dobro, ali ukoliko je sa merom.
"Učešće u troškovima ukupnog sistema zdravstvene zaštite nekog privatnog sektora od 10 , 15 pa i 20 odsto je možda prihvatljivo. Međutim, kod nas je pre pojave pandemije iznosio čak 38 -39 odsto što ja lično smatram i mi u Komori da jeste previše", naveo je Konstantinidis.
Povezane vesti
Kaže da ne bi voleo da se u Srbiji naprave dva sistema zdravstvene zaštite - jedan za one koji imaju novca i jedan za one koji nemaju. Smatra da je veliki problem što ne postoji limit cena ni za jednu uslugu, te se one u privatnom sektoru formiraju slobodno.
"Da bi privatni sektor bio koristan za sve, on se mora urediti", naveo je on i dodao da će se neminovno u budućnosti desiti fuzija dela privatnog i državnog sektora, ali da je potrebna ozbiljna strategija i tu oblast zakonski urediti.
Napominje da će određeni segmenti zdravstvene zaštite morati da ostanu u državnom sektoru - kardiohirurgija, neurohirurgija... Konstantinidis podseća i da privatni sektor dominira u apotekarskim uslugama i da se preostale državne apoteke moraju sačuvati, jer u protivnom država neće imati kontrolu za neke hitne situacije.
Povezane vesti
Komentari (0)