Igre 
Lekari upozoravaju da korona može da ostavi posledice na organe i krvne sudove i daju savete za postkovid period
Komentari10/10/2021
-21:46
Virus korona može da ostavi trajne posledice na krvne sudove svih organa, pa čak i kod onih pacijenata koji su imali blažu kliničku sliku, upozorava komadant kovid bolnice Karaburma pukovnik dr Ivo Udovičić i dodaje da se dešava iznenadna smrt i u postkovid periodu, šest meseci ili godinu dana nakon preležane bolesti.
On je za Euronews Srbija pojasnio da mu je nedavno umro poznanik (38), koji je imao blaži oblik kovida pre šest meseci, ali je (najverovatnije) došlo do embolije pluća u postkovidu i čovek je umro iz "punog zdravlja".
"Kod obolelih pacijenata značajne promene se dešavaju na krvnim sudovima svih organa. Kod pacijenata koji su preležali kovid dugo vremena ostaje visok D- dimer koji nama lekarima ukazuje da je povećana koagulacija krvi i da postoji veliki rizik od tromboze. Nikada ne znamo koji će organ biti napadnit – pluća, srce, mozak", pojašnjava Udovičić.
Posebno upozorava mlade, nevakcinisane koji imaju blage simprome tokom korone, da ne mogu biti sigurni da u postkovid periodu neće imati neke od ozbiljnih komplikacija, jer je to polje o kome se još uvek malo zna.
"Nama se javljaju pacijenti dva, tri meseca nakon lečenja kod nas, koji imaju visok D-dimer i dalje i moraju biti na antikoagulantnoj terapiji”, naveo je on.
Iznenadna smrt
Javnost u Srbiji prošle godine ostala je u šoku kada je iznenada umro mladi košarkaš Majkl Odžo (27), samo mesec dana nakon preležanog kovida. Umro je na treningu, a nastupila je iznenadna smrt.
Prof. Dragan Simić iz Klinike za kardiologiju UKCS kaže da kod određenog broja pacijenata virus korona može da izazove poremećaj srčanog ritma i da pri jačem fizičkom naporu može doći do iznenadne smrti.
Povezane vesti
U Kliniku za kardiologiju dolaze pacijenti koji se nakon preležane infekcije žale na zamor, malaksalost, nedostatak snage, povremeno preskakanje i lupanje srca, ali i ubrzan rad srca. Neki čak i kod kratkih šetnji osećaju nedostatak vazduha, imaju kratak dah, guše se.
Simić navodi da ima pacijenata koji se sa takvim simptomima javljaju pet, šest meseci nakon preležanog kovida. Njima se uradi detaljan pregled – EKG, ultrazvuk srca, holter gde se prati 24 sata rad srca.
"Svaki peti, oko 20 odsto ljudi, ima dokazive sekvele na srcu nakon preležane korone", naveo je Simić za Euronews Srbija.
Pexels
Pojašnjava da su brojna istraživanja pokazala da posledice na organe nakon preležanog kovida- 19 ne moraju da budu u korelaciji sa težinom kliničke slike.
Dešava se, navodi on, da pacijenti koji su preležali kovid sa blagom kliničkom slikom ili imali početnu upalu pluća u poskovid period "zaglave" sa neobičnim zamorom, nedostatkom snage.
"To ne možemo da objasnimo, zašto se dešava, to je individualna stvar i zavisi od čoveka do čoveka. Desi se da nađemo kod pacijenata u poskovid period upalu srčane kese, zatim promene u EKG-u u smislu preskakanja srca, kao i da im srce u miru ubrzanije radi. Zato je važno da se nakon preležane korone pacijenti ne izlažu fizičkom naporu, da miruju", rekao je Simić.
Pacijente ne treba plašiti, ali potreban oprez
Navodi da pacijente ne treba plašiti, da će sve ovo proći ali da je potreban oprez. Korona, čak i blaži oblik bolesti, kod određenog broja pacijenata može da ostavi promene na ćelijama srca i da se pojave patološke aritmije.
Povezane vesti
Svaki fizički napor posle preležanog kovida za takve pacijente može biti opasan, jer pri teškom fizičkom naporu može doći do takozvane "komorske fibrilacije" i da se javi iznenadna smrt.
"Svima koji su preležali kovid uvek kažem da izbegavaju fizički napor, treninge, teretanu jer ranjeni lav ne vija antilope, već leži u hladu i liže šapu. To je savet za svakog, da se ne izlažu naporu jer ne znamo šta može da se desi“, naveo je Simić.
Upozorava da postoji mala grupa ljudi kod kojih korona napravi veliki problem na srcu, izazove miokarditis, srce počne da se širi, popušta, nastane stanje kardiomiopatije. Podseća da takvo stanje mogu da izazovo još neki virusi, poput koksaki virusa.
Povezane vesti
"Važno je da svi budu pametni u ovo teško vreme, da se vakcinišu i da se ne zaraze. Za one koji se zaraze i imaju sreće da preguraju bolest bez većih problema da se polako vraćaju normalnom životu", pojasnio je on.
Prof. Simić se osvrnuo na slučaj mladog košarkaša Odža koji nije imao težu formu bolesti, ali se prerano vratio treninzima i velikom fizičkom naporu.
"Počeo je sa individualnim treninzima i u momentu većeg zamora verovatno uleteo u komorsku fibrilaciju i doživeo naprasno srčanu smrt. To je kraj za tri, četiri minuta. Zato svima govorimo polako sa naporom", naglasio je on.
Lekari već dugo upozoravaju da kovid nije samo bolest respiratornog sistema i da ne napada samo pluća, već da je to multisistemska bolest koja može da ostavi posledice na svim drugim organima – srcu, bubrezima, centralnom nervnom sistemu, organima za varenje, krvnim sudovima...
Preporuka za vas
Komentari (0)