"Da bi čovek učinio nešto od života mora u Beograd" - zašto se sve više mladih odlučuje za život u prestonici

Život u Beogradu i život u manjem gradu nije isti, a to najbolje pokazuje podatak da Beograd ima pet puta veći priliv stanovništva nego drugi regioni u Srbiji. Samo u 2020. godini u Beograd se doselilo više od 13.000 ljudi. Sagovornici koji žive u prestonici, ali i oni iz provincije saglasni su u jednom – život u većim gradovima nudi stres i brži život, ali su uslovi i kvalitet života značajno bolji.

U manjem mestu život jeste mirniji i sporiji, ipak, kažu Prokupčani, sve to nije dovoljno da bude i kvalitetniji. Oni koji rade, prosečno zarađuju skoro duplo manje u odnosu na stanovnike nekih beogradskih opština.

"Da bi mlađi čovek učinio nešto od svog života mora da ode u veći grad i okuša sreću. Ovde je život mirniji, ali su uslovi i kvalitet jako loši", rekao je jedan od Prokupčana.

U ovome se slaže i njegova sugrađanka čiji je sin, kako kaže, sreću pronašao u Beogradu.

"Posle završene srednje škole moj sin je otišao u glavni grad, tamo je brzo pronašao posao i ostao", rekla je ona.

I novinar Ljubiša Mitić iz Prokuplja kaže za Euronews Srbija da ponude posla u ovom gradu gotovo da nema, pa samim tim je i građanima lakše da prelome ukoliko počnu da razmišljaju o preseljenju.

"Devedesetih su sve fabrike ovde zatvorene. Poslednjih desetak godina otvorene su dve, ljudi tu nešto rade, ali plata i sve ostalo je mnogo ispod proseka", kaže Mitić.

Osim posla i bolje zarade, ljudima ovde, kažu Prokupčani, nedostaju i drugi sadržaji. Objašnjavaju da u veći grad moraju i zbog nekih medicinskih usluga. Mitić kaže da u gradu sa oko 40 hiljada stanovnika, bolnica nema magnet, aparat za zračenje, a ne mogu da se urade ni sve analize i operacije.

"Mi smo pre nekoliko godina dobili i status grada, imamo status, ali ne ličimo baš na ozbiljan grad, bar što se tiče nekog kulturnog sadržaja, a i sportski i svaki drugi sadržaji sigurno manjkaju ljudima koji žive ovde", dodaje Mitić.

Sa druge strane, Beograd svojim građanima nudi drugačiji tempo, ali i kvalitet života. Pored veće šanse za zaposlenje, samim ti i šansa za zaradom je veća, jer dok je prosečna plata u Srbiji u julu bila oko 65.000 dinara u Beogradu je iznosila 80.000. Međutim nije samo to “mamac” za one koji bi sreću da okušaju u velikom gradu. U Beograd mnogi dolaze zbog boljeg kvaliteta života, jer glavni grad pruža sadržaje kojih u malim sredinama nema.

Jedan od takvih primera je Dejana Stanković, koja je prilikom porođaja dobila beslatan epidural, paket za bebu, jednokratnu novčanu pomoć, a od početka školske godine deca su od grada dobila besplatne udžbenike i tablet.

Osim toga, deca u gradu, imaju više mogućnosti da treniraju razne sportove, pohađaju muzičku školu, posećuju pozorišta, bioskope, muzeje.

Stanković u razgovoru za Euronews Srbija kaže da pored zarade, ono u čemu Beograd nema konkurenciju kada je u pitanju kvalitet života, su upravo te mogućnosti koje grad pruža.

Euronews

"Najveća prednost su ti benefiti koje Beograd pruža kada je reč i o obrazovanju i o zdravstvu, raznoraznim skupovima itd. ono što je mana je propterećenost sistema i zapravo je da fali i veći broj škola i veći broj vrtića kako bismo svi mi bolje funkcionisali", rekla je Stanković.

Međutim, veliki grad i brzi tempo života, kao i prenaseljenost su druga strana medalje života u prestonici. Već godinama unazad u Beogadu nema dovoljno mesta u vrtićima. Za razliku od Prokuplja, zdravstvene usluge su dostupne, ali su liste čekanja preduge. Plate jesu veće, ali su veći i troškovi. I saobraćaj je takav da vam je potrebna prava umetnost da se prevezete iz jednog dela grada u drugi, a vazduh u glavnom gradu često nije preporučljiv za disanje, naročito proteklih meseci.

Gajić: Oko 42 odsto privrede se odvija u Beoradu, to znači i više posla 

Sa druge strane, ekonomista Mihajlo Gajić kaže u razgovoru za Euronews Srbija da ga ovakav trend ne čudi, i da se situacija nije značajno promenila proteklih 20 godina, dodajući da Prokuplje nije jedini grad koji je u ovakvoj situcija, već da se to odnosi i na većinu opština na jugu Srbije kao što su Gadžin Han, Crna Trava ili Trgovište.

Gajić dalje objašnjava da je potreba ljudi iz provincije za preseljnjem u veliki grad, pre svega u Beograd, posledica mnogih procesa kroz koje je Srbija prošla u proteklom periodu. 

"Mi smo do Drugog svetskog rata bili jako nerazvijeni, pa je nakon toga krenula nagla industrijalizacija koja tada nije napravila dobre iskorake i rezultate. Često su kompanije bile politički pravljenje, jer nije bilo nekog ekomskog smisla za njih. Nakon 80-tih smo upali u krizu, Jugoslavija bankrotira, a nakon toga dolaze ratovi i sankcije. Pošto je došlo do raspada Jugoslavije, nama je ostao jedan džinovski grad koji je nakon svega postao još privlačniji ljudima iz provincije jer je nudio drugačiji i dinamičniji život sa mnovo više prilika u svakom smislu", objašnajva Gajić.

Kako dodaje, pored istorijskih razloga i ekonomski faktor je presudan za odluku oko preseljenja u veći grad.

"Čak 42 odsto privrede se odvija u Beoradu, to znači da je i ponuda posla mnogo veća ovde nego u manjim gradovima. Veća je produktivnost privrede, pa se i poslovi lako menjaju. U manjim gradovima, sa druge strane, bude po jedna fabrika koja diktira kako izgledaju uslovi na lokalnom tržištu rada. Kada bi imali više fabrika, onda bi bilo konkurenicije, i uslovi bi bili značajno drugačiji”, dodaje on.

Kaže da bi ulaganje u manje gradove značajno uticalo na to da se mladi predomisle od preseljenja.

"Kako se ekomoska aktaivnost povećava, onda se i situacija poboljšava i tome treba težiti i razmišljati na dugoročno. Moguće da će mnoge kompanije sada zbog korone svoje fabrike da iz Azije da približe Evropi. Beneton je na primer to najavio. Možda to treba iskoristiti da što više stranih invesiticija dolazi u Srbiju, ali ne u Beograd", smatra Gajić.