"Volja je presudna": Borislava i Nada donele su bronzu sa Paraolimpijskih igara, ali ne planiraju tu da se zaustave

Borislava Perić Ranković i Nada Matić donele su letos sa Paraolimpijskih igara u Tokiju bronzanu medalju u stonom tenisu. Iako rezultatom nisu u potpunosti zadovoljne, jer su izostale medalje u pojedinačnim kategorijama, ove sportistkinje duže od decenije motivacija su osobama sa invaliditetom širom zemlje. 

Medalje se nižu, pre bronze koju su sada dobile, osvojile su zlato i srebro u Riju, srebro u Pekingu i Londona i titulu najbolje stonoteniserke sa invaliditetom na svetu iz 2015. godine. Međutim, Ranković za Euronews Srbija kaže da i dalje nisu zadovoljne.

Euronews/Printscreen

"Imali smo četiri četvrtfinala, niko nije uspeo da uđe u polufinale u pojedinačnom. Međutim, sa druge strane, ne treba da smo nezadovoljne jer smo se vratili sa jednom medaljom. To je velika stvar, jer svi smo mi sportisti pomereni za godinu dana kasnije, pa nas je to malo ubilo u pojam", kaže ona.

Međutim, medalje jesu iste, ali ne i pažnja koju u Srbiji dobijaju olimpijci i paraolimpijci. Za njih velikih dočeka uglavnom nema.

Ipak, Borislava kaže da im građani često na ulici pokazuju da prepoznaju i cene njihov uspeh i to im znači. 

Inače, ove dve sportistkinje među prvima su u Novom Sadu, kao osobe sa invaliditetom koje su počele da igraju stoni tenis. 

Zajedno prvi put ušle u salu, zajedno i otišle na Olimpijadu

Matić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su zajedno ušle prvi put u salu i pet godina kasnije, opet zajedno, prvi put otišle na Olimpijske igre. 

"Za nas je na početku bilo kao nemoguća misija, ali kako je vreme teklo, kako smo više trenirale, bile puno bolje u tome, to se sve bližilo i ostvarivao se naš san. Stvarno je puno odricanja ako ste profesionalni sportista. To je neka nagrada vama, da ste uradili pravu stvar. Nekako ste nagrađeni sa tom medaljom", kaže Matić i dodaje da institucionalnu podršku imaju, kao i dobre uslove za treniranje. 

Euronews/Printscreen

Kada su počinjale, bile su među retkima, a danas su srećne što osvojenim medaljama drugima pokazuju šta je sve moguće.  Ranković kaže da je želja u svemu tome presudna.

"Ono što je možda najbitnije i što je možda neophodno jeste da osobe sa invaliditetom pokažu želju da se bave sportom. To je malo teže", kaže Ranković 

Matić kaže da im je početak bio težak, ali da je ljubav prema sportu ipak bio veći.

"Nije to jednostavno. Prvo treba da rešite neke stvari sami sa sobom i onda da krenete da se bavite sportom. Na početku je jako teško, i psihički i fizički, puno treninga, puno odricanja. Ako to prihvatite, onda možete da se bavite sportom", kaže Matić. Onda dodaje da joj uz podršku porodice ne manjka ni motivacije za dalje ciljeve, a prvi na vidiku je Pariz 2024. godine.