Za koga ćirilica postaje obavezna, a ko će dobiti olakšice: Novi zakon predviđa kazne do 500.000 dinara

Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma trebalo bi da se usvoji 15. septembra. To znači da će za određene firme, profesionalna udruženje i medijske ustanove korišćenje ćirilice postati obavezno. S druge strane, za kompanije iz privatnog sektora važiće takozvane stimulativne mere – svi koje dobrovoljno odluče da koriste ćiriličko pismo dobiće mogućnost poreskih i drugih administrativnih olakšica.

Pravna lica na koje se odnose obavezujuće mere, zbog prekršaja mogu da se suoče sa novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara. Takođe, odgovorna osoba u okviru date kompanije ili udruženja mogla bi da dobije kazu u visini od 15.000 do 100.000 dinara.

Za koga ćirilica postaje obavezna?

Ćiriličko pismo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika, obavezno se koristi u radu državnih organa, gradova i opština, kao i ustanova i organizacija kada vrše poslove utvrđene Zakonom o službenoj upotrebi jezika. Pored toga, prema zakonima o obrazovanju, u svim obrazovno-vaspitnim ustanovama rad se ostvaruje na srpskom jeziku i na ćiriličkom pismu.

Novim zakonom, čije se usvajanje očekuje 15. septembra, proširuje se krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćirilicu.

Kako se u Predlogu navodi, obavezujuće mere odnose se na subjekte koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala, odnosno:

Javna preduzeća i firme koje su u većinskom vlasništvu države;

Kompanije i naučne ustanove sa većinskim učešćem javnog kapitala;

Profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou;

"Radio-televiziju Srbije" i "Radio-televiziju Vojvodine"

Obavezna upotreba ćiriličkog pisma obuhvata i pravni promet i uključuje ispisivanje poslovnog imena odnosno naziva, sedišta, delatnosti, naziva roba i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, računa (faktura) i potvrda.

Pored toga, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćiriličkom pismu.

Upotreba ćirilice neće biti obavezna kada je u pitanju privatna komunikacija niti u slučaju pisanja i upotrebe ličnih imena.

Pored toga, dvojezične publikacije i knjige ne moraju obavezno da koriste ćirilicu. Mere ne obavezuju ni kompjuterske programe da budu na ćirilici, ali se odnose na njihove opise i uputstva.

Takođe, već prihvaćena naučna i tehnička terminologija neće morati da se piše ćiriličkim pismom.

Dvojezične škole i kursevi nisu u obavezi da koriste ćirilicu, u skladu sa posebnim propisima.

Ni žigovi ni oznake geografskog porekla neće morati da se prilagode novom zakonu.

Privilegije za one koji dobrovoljno koriste ćirilicu

Drugi skup mera u Predlogu zakona je stimulativne prirode i on je prvenstveno usmeren na privatni sektor, pre svega na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu.

Kako navodi član 5. Predloga, kompanije ili medijske kuće koje odluče da u poslovanju koriste ćiriličko pismo mogu da dobiju poreske i druge administrativne olakšice, na osnovu posebnih propisa koji bi se ustanovili na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou u skladu sa drugim zakonima.

Predlog zakona ne definiše preciznije koje bi tačno olakšice bile u pitanju, niti kako će one biti sprovedene u praksi

Nadzor i novčane kazne

Vlada takođe osniva Savet za srpski jezik koji će da prati i analizira stanje upotrebe ćiriličkog pisma i da radi na unapređenju tog stanja.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vršiće Ministarstvo nadležno za kulturu, a ukoliko dođe do kršenja mera, pravna lica bi se suočila sa novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Takođe, odgovorno lice u okvuru firme koja je postupila suprotno od zakone, može da dobije kaznu od 15.000 do 100.000 dinara.

Zato je u predlogu navedeno da se početak primene zakona odlaže za šest meseci od stupanja na snagu, da bi subjekti kojima su propisane obaveze imali dovoljno vremena da svoj rad i poslovanje prilagode novim zakonskim rešenjima.

Gojković: Zakon nikoga ne ugrožava

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković rekla je da donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličkog pisma ne ugrožava nikoga ko govori drugim jezikom ili piše latinicom.

Gojković je to rekla u Skupštini Srbije odgovarajući na izlaganje predsednika Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića koji je rekao da je rezervisan po pitanju zakona, pre svega, zbog člana 21. Ustava koji kaže da se svim građanima Srbije garantuje jednakost.

Zukorlić je naveo da u Srbiji po poslednjem popisu živi oko 30 odsto nacionalnih manjina.

"Usvajanje ovog zakona ima smisla ukoliko ćemo iza ovoga usvojiti i zakon o zaštiti manjinskih jezika u ovoj zemlji. Ja želim da bude po Ustavu", rekao je Zukorlić.

Gojković je kazala da građani, ne treba da imaju strah od donošenja zakona, a to je upotreba srpskog jezika i očuvanja ćilričkog pisma koje se, kako je rekla, nalazi u opasnosti da izumre.

"Kada kažemo da je potrebno da se sačuva i očuva ćirilično pismo i srpski jezik, time ne ugrožavamo ama baš nikog u ovoj državi", rekla je ona.