U delovima Srbije očekuju se obilne padavine: Prete li nam nove poplave i ima li razloga za zabrinutost?
Komentari27/03/2025
-10:51
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na jaku kišu u Srbiji od 26. do 28. marta, posebno na zapadu, u centralnim i jugazapadnim delovima zemlje, gde se očekuje 60 do 80 mm padavina. Mnogi se pitaju da li to može izazvati poplave?
Hidrolog Jovan Despotović u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da razloga za paniku nema, ali da treba obratiti pažnju na potencijalne probleme u urbanim sredinama i na manjim vodotocima.
"Na velikim rekama neće biti značajnih promena. Možda će doći do blagog porasta vodostaja Save i Drine, ali na Dunavu i Moravi ne očekujemo značajnije promene", kaže Despotović.
Ipak, dodaje da su problem manji vodotokovi, posebno u kontekstu nekontrolisane izgradnje.
"Dugo smo imali period suše, padavine su dobrodošle za poljoprivredu i šume, ali ne treba zaboraviti da su gradske kanalizacije i loše planiranje izgradnje česti uzroci poplava na ulicama", kaže Despotović .
Na pitanje o potencijalnim klizištima, Despotović odgovara da lokalna klizišta mogu da se aktiviraju, posebno ako su ranije postojala.
"Već smo viđali probleme na putevima zbog ovog fenomena, ali mislim da veći infrastrukturni projekti, poput koridora 10 i 11, neće biti ugroženi ovim padavinama", dodaje on.
Povezane vesti
Da li smo naučili lekciju iz 2014. godine?
Poplave iz 2014. godine, koje su izazvale ogromne štete, bile su ekstremni događaj, kaže Despotović.
"Tada smo imali dugotrajne kiše koje su počele u gornjim tokovima Save, Une i Kupe, a završile se katastrofalnim posledicama u Semberiji, Hrvatskoj i Srbiji. Takva situacija se sada ne može ponoviti. Ipak, još uvek nismo sistemski otklonili sve probleme."
AP/AP Photo
Komentarišući često senzacionalističke naslove u medijima, Despotović ističe da nije svaka kiša alarmantna.
"Sigurno će biti vode na ulicama, ali to je rezultat neadekvatne odvodne infrastrukture i prekomernog betoniranja. Gradnja bez plana vodi ka urbanim poplavama. Kanalizacioni sistem Beograda je star i nije projektovan za ovakvu ekspanziju grada", ukazuje Despotović.
"Rešenja postoje, ali primena izostaje"
Despotović naglašava da postoje naučna rešenja za smanjenje rizika od poplava, ali se ne primenjuju.
"Građevinski fakultet u Beogradu je radio dva velika projekta finansirana evropskim sredstvima: jedan za smanjenje poplava na velikim rekama, a drugi za primenu prirodnih rešenja u gradovima. Problem Srbije je što imamo vrhunske studije, ali ne i njihovu primenu", ističe.
Despotović takođe upozorava da se kratkoročna dobit od prekomerne izgradnje može obiti o glavu u budućnosti.
Povezane vesti
"U svetu su shvatili da zelene površine apsorbuju vodu i smanjuju rizik od poplava. Pogledajte Njujork, koji sada gradi ogromne zidove za zaštitu Menhatna od poplava, ali ne uspevaju. Dugoročno planiranje je ključ, ali kod nas dominira kratkoročni profit", zaključuje naš sagovornik.
Ceo intervju sa hidrologom Jovanom Despotovićem pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)