Da li je uredba Vlade Srbije u ostavci u skladu sa zakonom i šta će biti sa februarskim platama u prosveti?

Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom je smanjeno vreme koje su univerzitetski profesori u obavezi da provedu baveći se naučnositraživačkim radom, čime su smanjene plate profesorima koji nisu držali nastavu tokom blokada. Sa Hemijskog fakulteta poručuju da odluka kojom će biti smanjene plate profesorima koji nisu držali nastavu, nije doneta u skladu sa zakonom, postavljajući pitanje da li Vlada u ostavci ima mandat da donosi takve odluke i najavljujući da će se obratiti Evropskoj komisiji, a tužbu najavljuju i sa Fakulteta dramskih umetnosti. Istraživali smo kako su se menjale profesorske plate tokom studentskih blokada i šta je sa februarskim isplatama.  

Dok vannastavno osoblje prima punu platu, jer njihova delatnost nije zakačena studentskom blokadom, profesori, koji, kako kažu, nisu u štrajku, već su objektivno onemogućeni da drže nastavu, primiće deo plate srazmeran samo svom naučnoistraživačkom radu.

"Oni koji ne rade, od plate nema ništa. Dakle, vrlo prosta stvar. Vidim i čuo sam razne komentare, ali niko ne može da mi da odgovor na pitanje, ako niste radili, ne razumem na osnovu čega ste zaradili", rekao je ministar finansija u ostavci Siniša Mali.

Novim odlukama Vlade i taj deo će biti smanjen, jer je i vreme koje redovni profesori moraju da posvete nauci smanjeno sa 20 na pet časova nedeljno. Takvim odlukama se degradira naučni život Univerziteta u Beogradu i negativno utiče na međunarodne projekte, kaže dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić i dodaje da ih smatra protivustavnim i političkim.

"Uredba je doneta iz vrlo prostog razloga da se izvrši dodatni pritisak na univerzitete jer verovatno misle da ce po njoj imati prava da nam isplate samo 12,5 posto zarade", kaže dekan Hemijskog fakulteta.

Euronews/Emil Čonkić

Ipak, ukupan iznos profesorskih plata ostaje nepromenjen i on je u martu ove godine poslednji put i uvećan. Tada je Skupština, u cilju ispunjenja četvrtog studentskog zahteva, usvojila izmene Zakona o visokom obrazovanju i izdvojila 12 milijardi dinara budžetskih sredstava za visoko obrazovanje, ali i dodatna sredstva za povišicu profesorima.

Osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine, a već su obezbeđena dodatna sredstava u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju za 15,97 odsto, od marta ove godine, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

"Četvrti zahtev studentski se odnosio na dve stvari. Jedna je da se umanje njihove školarine i druga je bila da se ostatak od 12 milijardi, što je 20 odsto, uloži u poboljšanje materijalnog statusa univerziteta. Plate nisu bile studentski zahtev i one nisu uključene u ovih 20 odsto", rekao je Roglić.

S obzirom na to da još uvek nije legla uplata za drugi deo februara, koja inače leže 20. u mesecu neizvesno je i kolika će ona biti, kaže dekan Hemijskog fakulteta. Prema obećanjima Ministarstva prosvete i finansija jedno je sigurno - da će u punom iznosu leći primanja vannastavnog osoblja.

Jović: Započet inspekcijski nadzor nad fakultetima koji nisu odgovorili Ministarstvu

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović rekao je da je u utorak započet nadzor nad visokoškolskim ustanovama koje nisu odgovorile na dopis Ministarstva prosvete od 17. marta, a kojim je zatražena informacija o tome da li se na fakultetima izvodi nastava i organizuju ispiti, a taj nadzor će, kako kaže, trajati do 25. aprila.

Jović je za Tanjug precizirao da su izdati nalozi u kojima je zatraženo od visokoškolskih ustanova šta treba da dostave Ministarstvu prosvete i u kom roku i da inspektori ne idu u te ustanove fizički. Ministarstvu prosvete je ranije od 114 visokoškolskih ustanova na upit odgovorilo 68 fakulteta, 38 ih je zvanično obavestilo da zbog blokada neformalnih grupa studenata ne izvode predavanja u svojim ustanovama, a 46 nije poslalo odgovor.

"Od 46 ustanova koje nisu odgovorile na inicijalni dopis Ministarstva prosvete, juče je na adrese 38 ustanova upućen dopis kojim je tačno zatraženo šta treba da dostave i u kom roku Ministarstvu prosvete. Neke ustanove su već juče, u toku dana, dostavile ono što je traženo od njih", rekao je Jović.

On je dodao da očekuje da će i pokrajinska inspekcija danas ili sutra započeti nadzor nad osam ustanova koje su na teritoriji AP Vojvodina. Jović je podsetio da je Ministarstvo prosvete 17. marta zatražilo informaciju od visokoškolskih ustanova da li se u ustanovama izvodi nastava i organizuju ispiti, kako bi znali kakvo je trenutno stanje nakon tri ili četiri meseca blokade od strane neformalnih grupa studenata.

Prema njegovim rečima, pojedine ustanove nisu odgovorile na taj dopis, a jedini način da Ministarstvo prosvete sazna šta se dešava u ustanovi jeste inspekcijski nadzor u slučaju da ustanove ne žele da odgovore Ministarstvu.

Na pitanje da li će se vršiti inspekcijski nadzor i nad fakultetima koji su odgovorili da su doneli odluku o štrajku, Jović je kazao da se i nad njima vrši specifičan nadzor uz pomoć inspekcije rada.

"Po obaveštenjima koje smo dobili od tih ustanova, uočili smo da to nije štrajk u skladu sa Zakonom o štrajku i Uredbom o minimumu procesa rada na fakultetima i univerzitetima. U tom postupanju zatražili smo i pomoć inspekcije rada koja treba da utvrdi da li je štrajk u skladu sa zakonom ili nije, odnosno da li su ispunjene sve one norme koje su u skladu sa zakonom o štrajku, a naše je da utvrdimo da li je takva ustanova u minimumu procesa rada koja je definisana uredbom o minimumu procesa rada", objasnio je Jović.

Kako kaže, uočeno je da ustanove to nisu ispoštovale, pa se njima nalažu mere ili da uspostave rad ili da obezbede minimum procesa rada zavisno od toga da li je štrajk u skladu sa zakonom ili nije. Na pitanje šta će se dalje dešavati ukoliko visokoškolske ustanove koje već nisu odgovorile ponovo ne odgovore na dopis, Jović kaže da Ministarstvo prosvete ne očekuje da ustanove neće odgovoriti na zahtev prosvetne inspekcije, ali je pitanje kakvi će odgovori biti.

"Ono što svaka ustanova mora da zna, prekršaj o kojem se govori, a to je neodržavanje nastave, kažnjava se sa 200.000 do dva miliona dinara po visokoškolskoj ustanovi, odnosno za odgovorna lica od 50 do 150 hiljada dinara", rekao je Jović. Navodeći da inspekcijski nadzor traje od 25. marta do 25. aprila ove godine, Jović ukazuje da je svaka ustanova pojedinačno dobila rok u kome treba da odgovori.

"U slučaju da ne odgovori, preduzimaće se dodatne radnje. Takođe, u zavisnosti od toga kakvi su odgovori, prosvetni inspektori će izdati odgovarajući zapisnik i naložiti mere ustanovama da otklone nepravilnosti", rekao je Jović.

Na pitanje da li je saglasan sa ocenom pojedinih dekana da su dopisi Ministarstva prosvete vid pritiska ili zastrašivanja, Jović kaže da se ne može saglasiti sa takvom ocenom, dodajući da je ministarstvo zatražilo od fakulteta da ih obaveste da li rade ili ne, a da su neke ustanove odlučile da ne odgovore na njihov dopis.

"Svi se zalažemo za rad institucija. Kada nadležna institucija postavi pitanje za očekivati je da ustanova, ako je u nadležnosti tog ministarstva, odgovori.

Ovde nije bio takav slučaj i jedino što Ministarstvo može da uradi jeste da pokrene specifični nadzor", rekao je Jović.

On je naglasio i da je Vlada Srbije u ponedeljak 24. marta donela zaključak kojim je predviđeno da visokoškolskim ustanovama, na kojima se ne izvodi nastava zbog blokade neformalnih grupa studenata, odnosno ne realizuju studijski programi na kojima su upisani studenti koji se finansiraju iz budžeta, transferiše samo ona količina sredstava koja pokriva troškove rada nastavnog osoblja za naučni, istaživački, umetnički, odnosno stručni rad.

"Imajući u vidu da nam je upravo iz obaveštenja koje smo dobili od visokoškolskih ustanova na naše ranije upite rečeno da administracija na fakultetima radi u punom kapacitetu, naravno da će se transferirati sredstva koja su potrebna za rad nenastavnog osoblja. Ali bitno je naglasiti da je u pitanju samo deo sredstava koja se obezbeđuju iz budžeta", rekao je Jović.

Podsetio je da visokoškolske ustanove pored budžetskih sredstava stvaraju prihode iz sopstvenih sredstava, tako da to nije jedini prihod koji će ustanova imati na raspolaganju za isplatu.

"I ono što je još bitnije jeste da obračun isplate sredstava ne vrši Ministarstvo prosvete, već visokoškolske ustanove", rekao je Jović.