Sanacija starih fasada u Beogradu: Kako prijaviti opasne delove i rešiti problem?

Fasade starih zgrada koje se urušavaju i predstavljaju opasnost za prolaznike nisu retkost u Beogradu, posebno u centralnim delovima grada. Ovaj problem postao je ozbiljan izazov za grad, što potvrđuju podaci prema kojima su ekipe Gradskog stambenog preduzeća do sada izlazile na teren više od devet stotina puta u prošloj godini, a od početka ove godine već su imali više od 140 intervencija.  

Rukovodilac službe za komunikaciju JP Gradskog stambenog preduzeća Igor Ćurčić kaže za Euronews Srbija da najveći broj prijava dolazi upravo iz centra grada, gde se nalazi veliki broj starijih zgrada.  

"Beograd je veliko gradilište, sa brojnim novim zgradama, ali ne možemo da zanemarimo stare zgrade, naročito one koje su starije od pola veka, a takvih ima mnogo u centralnim opštinama", ističe Ćurčić.  

On dodaje da, kada je reč o lošim fasadama, ključnu ulogu imaju upravnici zgrada i sami stanari koji su dužni da prijave ovakve probleme. 

"Mi reagujemo isključivo na osnovu njihovih prijava. Kada govorimo o delovima fasade koji su skloni padu i mogu ugroziti bezbednost, naš izlazak na teren je samo privremeno rešenje. Iako obezbeđujemo sigurno ograđivanje i skidanje opasnih delova fasade, dugoročno rešenje je kompletna sanacija fasade, koja treba da bude sprovedena što pre", rekao je on. 

Takođe, od oktobra prošle godine, kaže, uvedeni su povoljniji uslovi za finansiranje ovih radova, uključujući mogućnost otplate na sedam godina putem namenskih kredita banaka, bez učešća građana.  

"Pomoć u vezi sa projektima, dokumentacijom i nadzorom izvođenja radova je potpuno obezbeđena, a mi preuzimamo odgovornost za vraćanje kredita", dodaje Ćurčić.  

FoNet/Marko Dragoslavić

On naglašava da je zahvaljujući ovoj inicijativi interesovanje građana za obnovu fasada značajno poraslo. Na osnovu podataka za prve tri meseca ove godine, broj intervencija je znatno manji nego prethodnih godina, što, kako objašnjava, ukazuje na moguće poboljšanje situacije.  

"U prošloj godini imali smo oko 900 izlazaka na teren, dok je ovog puta broj intervencija do sada prešao 140. Ako ovaj trend nastavi, očekujemo značajan pad broja intervencija do kraja godine", kaže Ćurčić, ali naglašava da je još uvek rano za prognoze. 

Problem prijave fasada i sanacije zgrada, međutim, postavlja pitanje odgovornosti, pogotovo u slučajevima kada zgrada nema izabranog upravnika. U tom slučaju, bilo koji od stanara može prijaviti problem.  

"Građani mogu prijaviti opasne fasade putem servisnog centra grada Beograda na broj 11011, ili direktno nama, ukoliko je zgrada registrovana i ima ugovor sa Gradskim stambenim preduzećem", kaže Ćurčić, dodajući da u slučajevima kada zgrada ima izabranog upravnika, on odgovoran za prijavu. 

Profimedia

Takođe, ukoliko zgrada još uvek nema upravnika, stanari mogu da se organizuju i izaberu upravnika, jer je to zakonska obaveza. Ako to ne učine, postoji opcija da se imenuje prinudni upravnik, ali to je poslednja opcija, jer dolazi sa dodatnim troškovima. 

U tom kontekstu, Ćurčić ističe važnost kolektivnog delovanja i zajedničkog odgovaranja na probleme.  

"Stambena zajednica je, zapravo, zajednička kuća koja ima više vlasnika i neophodna je saglasnost svih za donošenje odluka", kaže on.

Dodaje da ljudi moraju shvatiti da je ulaganje u svoju zgradu ulaganje u vlastitu imovinu, jer kako objašanjava, sređene zgrade imaju mnogo veću tržišnu vrednost, pa je dugoročno gledano, to investicija koja se isplati.