Dr Ana Banko dobitnica "medicinskog oskara": U nauci ima puno padova posle kojih morate da ustanete i da se snalazite

Dr Ana Banko, virusološkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu, jedna je od tri doktorki iz Srbije koje su dobile prestižnu medicinsku nagradu za svoje istraživanje. Ova nagrada, "International Medis Awards for Medical Research", poznatija je kao "medicinski Oskar". Od čak 18 finalista, čak sedam naučnika koji su nagradu dobili za svoje polje istraživanja je iz Srbije.

Šta je u njenom projektu koji se zove Rolers, toliko inovativno i revolucionarno da je zaslužio medicinskog "Oskara", dr Banko je govorila za Euronews Srbija, a na pitanje šta za nju profesionalno, ali i lično znači ovo priznanje, odgovara:

"Profesionalno i lično se ovde meša, zato što ako pitate bilo kog naučnika, taj život nekako se stalno prepliće, jer kreativnost nastupa i kad ste van posla, odnosno eksperimenti i to kako vi zamišljate neke ishode i ideje naučne i hipoteze se dešavaju onda kada baš niste 100 odsto fokusirani samo na posao. Profesionalno znači mnogo, zato što bivate prepoznati ne samo od strane nekog naučnog okruženja, profesionalnog okruženja koje možda nije obraćalo pažnju konkretno, isključivo na vaše istraživanje, ali i opšte javnosti jer stavlja u fokus na naučna istraživanja i samu nauku, odnosno njenu primenljivost", navela je ona, te dodala:

"Lično je to zapravo nagrada za sav uloženi trud i za ceo naučni tim koji stoji naravno i za svaki naučni rezultat, da vam zapravo sugeriše da ste na dobrom putu i daje vam motivaciju za dalje, jer u nauci ne ide baš sve pravolinijski, već imate puno padova posle kojih morate da ustanete i da se snalazite". 

Dr Banko je sa svojim timom istraživanje započela u vreme početka pandemije koronavirusa. Istraživanje "Infekcija Epštajn-Bar virusom kao potencijalni pokazatelj pojave i kliničke prezentacije sistemskog eritematoznog lupusa", kako je objasnila imao je za cilj da ispituje ovaj virus.

"Mi smo projekat dobili u veoma kompetitivnom konkursu. Naša naučna ideja je tada već prepoznata i mi smo započeli 2020. projekat, tačno kad je počeo kovid. Zapravo projekat je imao za cilj da ispituje ovaj virus u autoimunskim bolestima, reumatoidnom artritisu i sistemskom eritemskom lupusu - u narodu poznatim kao lupus. To su sistemska autoimunska oboljenja, ali šta je tu zapravo nas povelo na ovu hipotezu veze, nekakvi prethodni, naravno, literaturni podaci", kaže dr Banko.

Ona je, objašnjavajući kakav je Epštajn-Bar virus, rekla da ga većina populacije nosi u svom organizmu.

"Mi smo u javnosti više upoznati sa nečim što se prenosi putem krvi. Čuli smo svi za HIV, za hepatitise. Čuli smo za koronavirus, znamo za grip. I tu se negde naše znanje o virusima otprilike završava. Evo, sad je poslednjih godina aktuelna priča recimo HPV, zbog vakcine za karcinom. Ali suština je da mi viruse koji su najrasprostranjeniji ne poznajemo. Pričamo, naravno, laicima. U našoj svakodnevnoj laboratorijskoj praksi mi potpuno druge viruse zapravo pratimo... Sad, šta je Epštajn-Bar virus? On je jedan iz porodice herpes virusa. Volela bih da nekako možemo naći vezu. Znate, kada vi dođete u kontakt, recimo, sa herpes simpleks virusom, pa znate da vam se često on reaktivira. To je suština herpesa. Herpes jednom kad uđe u organizam on ostaje doživotno", rekla je ona, te dodala da se on nikad ne može eliministati iz organizma.

Jedan od njih je Epštajn-Bar virus, navela je dr Banko te istakla da ga nosi čak 90 odsto populacije. Na pitanje kako se ovaj virus manifestuje, odgovara da može čak da se javi bez ikakvih manifestacija.

"Ali recimo ako postoje manifestacije koje su specifične, recimo u pubertetu, znači imamo pik razmene virusa u detinjstvu kada imate razne viroze i vi ne prepoznate da neko ima temperaturu zbog jedne ili druge virusne infekcije, jel? Ali recimo ako neko ne bude inficiran u ranom detinjstvu i tek to dobije za vreme puberteta, zašto? Jer se ponovo razmenjujepljuvačka poljupcem, onda se svi čuli za infektivnu mononukleozu, a to je manifestacija zapravo primarne infekcije, ako se ona desi nešto kasnije", ističe dr Banko.

Kako će ovo istraživanje da se primeni u praksi i šta su joj kolege iz inostranstva i Srbije rekle nakon dobijanja ovako prestižne nagrade, pogledajte u videu iznad teksta.