Igre 
"Od danas smo u ratu protiv nevidljivog protivnika": Pre pet godina registrovan je prvi slučaj koronavirusa u Srbiji
Komentari06/03/2025
-13:16
Pre tačno pet godina u Srbiji je zabeležen prvi slučaj koronavirusa. Iako postoje sumnje da je virus kružio i mnogo ranije, tog 6. marta 2020. brzo se raširila vest da je kovid 19 registrovan kod 43-godišnjeg muškarca iz Bačke Topole. Naredne dve godine epidemija je u nekoliko talasa donosila dramatične skokove broja obolelih, a Srbija se suočila sa vanrednim stanjem i policijskim časom, karantinom i velikim zdravstvenim izazovima.
Na hitnoj konferenciji za novinare, ministar zdravlja Zlatibor Lončar objavio je pre pet godina da se "nulti pacijent" sam javio lekarima i da se dobro oseća. Prve mere uvedene su već tri dana kasnije. Ministarstvo prosvete preporučilo je školama da đačke ekskurzije u inostranstvo budu odložene, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će zbog epidemije privremeno da bude zabranjen ulazak u Srbiju ljudima iz ugroženih područja. Nekoliko dana kasnije na snagu je stupila i mera koja zabranjuje javna okupljanja u zatvorenim prostorijama sa više od 100 osoba.
U Srbiji je 15. marta uvedeno vanredno stanje. To je značilo zatvaranje škola, vrtića, fakulteta, dezinfekciju javnih objekta, obustavljanje sportskih aktivnosti. U tom trenutku u Srbiji je bilo registrovano 48 slučajeva. Penzioneri i stariji od 65 godina pozvani su da ne napuštaju svoje domove.
"Zatvara se život da bi se sačuvao život. Srbija je od danas u ratu protiv nevidljivog protivnika, opasnog i opakog koga mora da pobedi", rekao je tada Vučić.
Tog marta činilo se da je sve stalo. Uveden je policijski čas za sve građane Srbije koji od 20 sati uveče do 5 ujutru nisu smeli da se kreću. Epidemija koronavirusa zvanično je proglašena već 19. marta, a dan kasnije u Srbiji je zabeležen i prvi smrtni slučaj. Prema zvaničnim podacima, preminuo je muškarac iz Kikinde star 59 godina.
Tanjug/Sava Radovanović
Prvi policijski čas duži od 24 sata trajao je zapravo 60 sati. Trajao je od 10. aprila uveče do ranih jutarnjih sati 13. aprila. Već za Uskrs naredne nedelje uveden je još duži policijski čas - trajao je 84 sata. Zabrana izlaska važila je i za prvomajske praznike.
Rigorozne mere trajale su do 6. maja, kada je Narodna skupština ukinula vanredno stanje. Usledio je, međutim, drugi talas epidemije i nagli skok broja obolelih, pa su epidemiološke mere ponovo zategnute. Dnevni broj obolelih dostigao je rekord u decembru te godine, kada je u jednom danu zabeleženo 7.000 novih slučajeva.
Povezane vesti
Tokom drugog talasa pojavljuju se i vakcine, a Srbija je jedna od retkih država koja je imala vakcine čak četiri proizvođača, te su građani mogli da biraju. Vakcinacija je počela 24. decembra.
Epidemiološke mere ukinute su tek tokom leta i jeseni 2022. godine, nakon opadanja broja zaraženih. Kraj epidemije u Srbiji, međutim, proglašen je tek u februaru ove godine.
Tanjug/Dimitrije Nikolić
Inače, prema statističkim podacima o virusu kovid 19 u Srbiji, objavljenim na zvaničnom sajtu, ukupan broj registrovanih slučajeva je 2.616.785, dok je broj testiranih osoba 13.477.979. Poslednji put ovi podaci su ažurirani 25. avgusta 2024.
Pet godina korone u svetu
Vest da se u delu Kine sve više pacijenata žali na simptome virusne infekcije krajem 2019. kada je objavljena, nije privukla pažnju svetskih medija. Ipak, za manje od mesec dana postalo je jasno da se radi o novoj vrsti koronavirusa, a ubrzo je prijavljen i prvi smrtni slučaj.
I deset dana kasnije novi slučajevi su prijavljeni u Japanu, Koreji i Tajlandu. Sa registrovanih 98 slučajeva u svetu, Svetska zdravstvena organizacija proglašava 30. januara 2020. vanredno stanje sa najvišim stepenom alarma. Virus se širi do svih kontinenata, granice velikog broja država u svetu se zatvaraju. Pandemija je proglašena 11. marta 2020. godine, a za samo 10 meseci ovaj virus odneo je više od milion života.
Farmaceutska industrija je radila punom parom i za manje od godinu dana od prvih obolelih od kovida 19, pojavile su se i prve vakcine protiv ove bolesti. Sredinom 2020. Rusi su saopštili da su registrovali vakcinu Sputnjik V, ali na Zapadu je dočekana sa skepsom iako se kasnije pokazalo da je delotvorna. Potom su krajem godine svoje vakcine proizveli Kinezi, ali i kompanija Fajzer, da bi naredne godine bile odobrene vakcine i nekih drugih proizvođača.
Tanjug/Ministarstvo odbrane
U međuvremenu je oformljena inicijativa COVAX obavezujući sporazum kojim zemlje potpisnice lakše ostvaruju lakši pristup novim vakcinama, a sporazumu je pristupila i Srbija. Građani Srbije bili su slobodni da biraju koju će od dostupnih vakcina primiti iako je u svetu vladala nesigurnost u nova medicinska dostignuća.
Povezane vesti
Do početka 2022. godine ova inicijativa je dostavila više od milijardu doza širom sveta, a više od 13 milijardi doza vakcina je primljeno širom sveta do sada.
Najviše zaraženih do sada zabeležile su SAD, više od 100 miliona, sa malom razlikom je prati Kina, a Indija je zabeležila 45 miliona zaraženih.
Prema podacima SZO, samo dve države nisu zabeležile nijedan slučaj - Turkmenistan i Severna Koreja.
Povezane vesti
Pandemija kovida je nesumnjivo uticala na navike ljudi i njihov svakodnevni život, pa su tokom njenog trajanja SZO i američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti upozoravali na uticaj na mentalno zdravlje ukazujući da su anksioznost i depresija u porastu.
Zabrinutost je tada bila usmerena i na ekonomiju, odnosno produbljivanje nejednakosti između zemalja i neproporcionalni uticaj pandemije na siromašne i najugroženije. Zabeležen je i porast broja ljudi koji rade od kuće.
Komentari (0)