Da li je ugrožena školska godina i kakva je trenutna situacija? Stručnjaci o nadoknadi časova i mogućim rešenjima

Do odgovora na pitanje koje škole rade redovno, koje su u totalnoj blokadi, a koje drže skraćene časove ili neki drugi vid kombinovane nastave - teško je doći. Resorno ministarstvo ima svoju računicu s kojom ne izlazi u javnost. Sindikati imaju drugačije podatke od neformalnih udruženja nastavnika, koji na ulice izvode sve veći broj zaposlenih u obrazovnim institucijama.

Euronews Srbija je direktnim pozivanjem 177 škola u svih 17 beogradskih opština pokušao da dobije preciznije podatke. Njih 134 se odazvalo našem pozivu.

Naime, podaci su pokazali da se u potpunom bojkotu nastave nalaze svega tri škole, dok dominantnu većinu čine škole koje se nalaze u zakonskom štrajku, odnosno škole koje nastavu drže skraćeno na 30 minuta – njih ukupno 65.

U 16 osnovnih škola situacija je podeljena. Deo nastavnika radi skraćeno, deo je u totalnoj obustavi, a deo profesora nastavu održava redovno 45 minuta.

Normalno održavanje nastave odvija se u 35 osnovnih škola u Beogradu, dok njih 15 nije htelo da podeli ovu informaciju s nama.

Profimedia

Ove rezultate smo analizirali po opštinama. Tako se u Zemunu, Novom Beogradu, Voždovcu, Rakovici, Zvezdari, Vračaru, Starom gradu, Lazarevcu i Čukarici nastava uglavnom ne održava regularno.

Tu prednjači Zemun, gde se škole većinski opredeljuju za štrajk i nastavu od 30 minuta. Zatim sledi Novi Beograd i Voždovac, a na kraju i Vračar, gde se nastava ni u jednoj školi ne odvija normalno.

Situacija je podeljena na Paliluli, Savskom Vencu, u Obrenovcu i Surčinu, naravno prema podacima do kojih smo uspeli da dođemo. S druge strane, u Sopotu, Mladenovcu, Barajevu i Grockoj nastava se odvija uglavnom redovno. Ovde treba izdvojiti opštine Sopot i Mladenovac, gde sve škole drže nastavu u trajanju od 45 minuta, osim jedne, do koje nismo uspeli da dođemo.

Takođe, brojni direktori škola rekli su za Euronews Srbija da se planiranje nastave odvija na nedeljnom nivou, a neretko i iz dana u dan.

Raniji kraj prvog i haotičan početak drugog polugodišta 

Podsetimo, prvo polugodište ove školske godine Ministarstvo prosvete prekinulo je ranije. Drugo u nekim školama još nije ni počelo. I dalje se najavljuju jednodnevne ili višednevne blokade, a za to vreme neki roditelji se pitaju da li je školska godina ugrožena ili kako će biti organizovana nadoknada časova. Pitanje koje takođe provejava među roditeljima jeste i da li će i oni učenici koji su redovno pratili nastavu morati da ostanu u klupama.

Stručnjaci kažu da jednostavnog odgovora na ova pitanja nema – od škole do škole zavisi u kom je režimu rada. Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da zakon ne pruža precizne i tačne podatke o tome kako ovo pitanje treba rešiti.

"Kada je reč o obustavi, ona ne postoji u zakonu. I u ovom trenutku, suštinski po zakonu, jedino je moguće pokrenuti disciplinske postupke protiv nastavnika. Tako da ne postoji ta tačka da kažemo kada je školska godina propala", kaže Markov.

Dve trećine školske godine mora biti izvedeno da bi ona bila regularna, kažu u Pulsu, neformalnoj asocijaciji u kojoj je deo nastavnika beogradskih osnovnih škola.

Velibor Vasović iz ove organizacije kaže za Euronews Srbija da je ovo pitanje kompleksno i da računica nije jednostavna.

"Matematički možemo da računamo do kog je datuma, ali ja opet hoću da kažem da se te dve trećine ne odnose samo na dane kada smo išli u školu, nego na gradivo. To znači da mi teoretski možemo ići u školu i manje od dve trećine dana, ali da selekcijom gradiva i odabirom tema koje su ispunjene možemo taj nivo dostići", kaže on.

Hoće li nadoknada izgubljenog gradiva biti ista za sve?

Ipak, kraj se određuje samo prema školskom kalendaru, objašnjava Markov. O načinima nadoknade izgubljenog gradiva još se ne razgovara među nastavnicima.

"Radne subote u velikoj meri otpadaju iz prostog razloga što u ovom trenutku imate preko 20 nastavnih dana koji su izgubljeni u školama, odnosno u gimnazijama koje su pretežno u obustavi od početka. Dakle, tu nemate toliko radnih subota – možda neka radna subota, možda delimično produženje školske godine. Možda treba tražiti i neke nove modele", kaže Markov.

profimedia

Brojna su pitanja otvorena među njima – šta ako učenici ostanu duže u klupama, ko će biti u obavezi da ide na nastavu, jer nisu svi đaci jednako izostajali...

"To uopšte nije u fokusu. Mi možemo da pričamo o tim temama kad se ovo sve završi. Kada budemo tačno znali koliko je ko išao, koliko nije i šta gde treba da se nadoknadi", kaže Vasović.

Markov navodi da nema sumnje da je drugo polugodište počelo haotično i nikako isto za sve učenike.

"To se sve uklapa u ovaj haos u kojem se trenutno nalazimo. Dakle, sigurno neće postojati jedinstveno rešenje na nivou čitave države. Svaka škola će morati za sebe da pravi plan nadoknade", kaže.

Vruć je krompir u rukama resorne ministarke, jer su izmene školskog kalendara u njenoj ingerenciji, a sledi i još jedan set pitanja koji se odnosi na održavanje matura i upise na fakultete.