Podnošenje prvih ustavnih žalbi zbog blokada škola - šta će biti sa školskom godinom?

Blokade i obustave rada u pojedinim osnovnim školama dovele su i do podnošenja prvih ustavnih žalbi zbog uskraćivanja ustavnog prava na obrazovanje, saopštila je nevladina organizacija Centar za društvenu stabilnost. Kako su saopštili iz Ustavnog suda za Euronews Srbija, do sada su podnete dve žalbe i to zbog potpune obustave nastave u osnovnoj školi Stanislav Sremčević u Kragujevcu. Kako se navodi, žalbe s podneli advokati u ime maloletnih lica koje zastupaju roditelji. Pojedini advokati za Euronews kažu da takve naknade, u našoj pravnoj praksi, nisu veće od par hiljada evra. 

Prema Zakonu o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, ukoliko se njima povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom.

Zbog nesprovođenja nastave, škole su đacima uskratile pravo na obrazovanje, smatraju u Centru za društvenu stabilnost, zbog čega kažu da su, na molbu roditelja, protiv tih škola podneli ustavne žalbe.

"Mi, ako govorimo o blokadama prosvetnih institucija, one su nezakonite, jer ne možete blokirati njihov rad. Ako se odvija štrajk, onda se on odvija u zakonskim uslovima sa minimumom procesa rada, gde su časovi 30 minuta, a mi vidimo da neke škole potpuno obustavljaju rad. Zato očekujemo da Ustavni sud odluči u skladu sa ustavom i zakonom i da sankcioniše takvo ponašanje," rekao je Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost.

Sa druge strane, iz neformalne grupe beogradskih osnovnih škola "Puls", koje učestvuju u obustavi rada, za Euronews Srbija kažu da za sada nemaju saznanja da su žalbe podnete, jer ih o tome zvanično nisu obavestile ni nadležne institucije ni roditelji učenika. Ipak, najavljuju sopstvenu inicijativu prema Ustavnom sudu.

Euronews Srbija

"Obaveštavamo vas da će zaposleni u prosveti podneti žalbu Ustavnom sudu u četvrtak 20. februara u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba novog Posebnog kolektivnog ugovora koji je objavljen 14. februara 2025. godine," navodi se u njihovom saopštenju.

Ovim povodom su se za Euronews Srbija oglasili iz Ustavnog suda i naveli da su 14. februara, preko punomoćnika advokata, podnete dve ustavne žalbe čiji su podnosioci maloletna lica koja zastupaju roditelji. 

“Ustavne žalbe su podnete “protiv radnje organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje - potpune obustave nastave u Osnovnoj školi ‘Stanislav Sremčević’ sa sedištem u Kragujevcu”, piše u saopštenju suda. Kako su dalje naveli, žalbe se odnose na period od 20. januara do 7. februara, zbog, kako kažu, povrede prava na obrazovanje iz člana 71 st. 1 Ustava Republike Srbije. 

Pošto je žalba podneta protiv osnovnih škola, a roditelji su tražili naknadu nematerijalnih troškova, postavlja se pitanje ko će platiti naknadu štete. Grubešić kaže da će adresa za to verovatno biti upravo država.

“U ovom slučaju imamo i paradoksalnu situaciju da bi država na kraju morala da odgovara za sve ove blokade koje sprovodi neko van zakonski, a država se sa tim svakako ne usaglašava," kaže on.

Međutim, advokat Stefan Ćorda kaže da to praktično izgleda ipak malo drugačije.

"Ono što bi javnost trebalo da zna jeste da Ustavni sud gotovo nikada ne dosuđuje naknadu štete i da te naknade štete koje on dosuđuje nikada nisu veće od 300 do 350 hiljada dinara, to je praksa Evropskog suda u Strazburu koju smo mi usvojili. Ako je škola povredila ustavno pravo, onda bi ona platila štetu, a pošto je škola indirektan budžetski korisnik, onda bi se to platilo iz budžeta, tj. svi građani Srbije bi platili," objasnio je on.

Ćorda takođe podseća da Ustavni sud u redovnoj proceduri o ustavnoj žalbi odlučuje u roku od 3 do pet godina, a da odluku u roku od 90 dana donosi samo ukoliko se u žalbi tražilo da se odloži primena određene radnje, jer bi time nastala nenadoknadiva šteta.

Kakva je situacija u školama?

U svakom slučaju, situacija u školama u Srbiji je neizvesna. Naime, većina će morati da planira nadoknadu nastave zbog delimične ili potpune obustave rada. U isto vreme, iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika predlažu da se ova školska godina završi do 15. marta.

Sa druge strane, iz ministarstva poručuju da će morati da se organizuje nadoknada časova i da se ne odbacuje čak ni mogućnost da se produži školska godina.

Sagovornice Euronews Srbije saglasne su u tome da neizvesnost po pitanju ove situacije u obrazovnom sistemu postoji, i da se on nalazi pod velikim pritiskom. Kažu da, bilo da se odluči za obustavu nastave, nadoknadu časova ili produženi školski period, važno je da se pronađe rešenje koje neće ugroziti prava dece na obrazovanje, ali i da se osigura da se nastava sprovodi u uslovima koji su prihvatljivi za sve strane.

Tanja Lebović, majka jednog maturanta osnovne škole, bila je jasna u svom stavu, a to je da je jedinstvo ključno u postizanju cilja da se, između ostalog, kako kaže, povrati dostojanstvo nastavničkoj profesiji.

Euronews

"Ja, lično, sam za potpunu obustavu. Mislim da mora sve da stane, kako bi se, bukvalno, problem rešio. Ako su svi srećni, onda nismo nigde stigli“, smatra ona.

Naglasila je da je sve trebalo da stane još 3. maja, te da trenutni „status quo“ zapravo odgovara vlastima, jer deca uz minimalno smanjenje gradiva ipak obavljaju osnovne obaveze. Dodaje da ovakvo stanje ne vodi pravim rešenjima.

Ona otkriva i stavove roditelja u Viber grupama, ističući da su te grupe više mesto za razmenu iskustava i podršku.

"Mi se udružujemo da bismo se okupili i razmenjivali iskustva, jer škole se suočavaju sa različitim izazovima“, kaže ona.

Ističe da u njenoj školi postoji jedinstvena podrška profesoru, što nije slučaj u svim školama.

"Naša škola je bila ta koja je išla na nastavu kada je proglašen raspust“, dodaje Tanja, naglašavajući da roditelji stoje uz profesore i podržavaju njihove odluke.

profimedia

Međutim, što se tiče Devete beogradske gimnazije, direktorka ove škole, Tatjana Šuković, kaže da nema jedinstva.

"U potpunoj obustavi je 37 profesora, 46 profesora radi. Napravljen je raspored poseban za učenike kako ne bi imali pauze i tako dalje. I mi smo imali savet roditelja. Roditelji u principu podržavaju profesore, ali profesori ne mogu da se slože“, kaže ona.

Objašnjava da se odluke donose na nedeljnom nivou, na sastanku kolektiva, ali da generalno, dodaje, škola loše funkcioniše.

„Teško je i organizovati nastavu u takvim okolnostima. Smatram da su deca uvek na gubitku“, rekla je ona.

Kakav je plan?

Šuković kaže da je ministarstvo zatražilo plan nadoknade od njih, koji je njihova škola već napravila, ali kaže da i on ima svoj određeni „rok trajanja“.

"Mi smo ga napravili sada za januar mesec. To što bi trebalo da se odradi, samo što je izgubljeno u januaru, to seže do kraja marta. Međutim, ako se situacija ne menja, deca mogu da izgube školsku godinu. Kad prođe jako veliki period, više nemate prostora za nadoknadu. Gubite prostor za nadoknadu“, kaže ona, upozoravajući da bi, ako se nastava ne nastavi do polovine marta, deca mogla da izgube godinu.

Euronews

Sa druge strane, Lebović kaže da deca, i pored toga što ne pohađaju nastavu regularno ili uopšte ne pohađaju, uče važne životne lekcije, ali smatra da je važno da od svojih profesora, nastavnika, učitelja i roditelja vide primer borbe za bolje društvo i kako sistem zapravo treba da funkcioniše. Kaže da je to u ovom trenutku važnije od toga koliki je, na primer, prinos maslina godišnje u Crnoj Gori.

Podseća da ovo nije prvi put da se škole suočavaju sa problemom oko održavanja nastave, jer, kako kaže, slične stvari su se dešavale tokom bombardovanja 1999. godine, ali i tokom epidemije koronavirusa.

"Opet, ja lično sam za obe opcije. Šta god se prosvetari dogovore, šta misle da je u najboljem interesu naše dece, ja sam za. Ukoliko je potrebno da se ide i u julu, pa onda se ide i u julu. Dakle, ja nemam problema, samo ako će to rešiti zaista sve one zahteve koje prosvetna struka ima. Mi smo kod kuće razgovarali, dakle, o ovome, naravno, i rekla sam šta je najgore što može da se desi – da izgubite godinu. Jesmo li spremni na to? Meni se jako dopao duh moje ćerke koja je rekla: "Pa, ja sam i onako januarsko dete, uvek sam bila najmlađa u odeljenju". Naravno, ovo pričamo u šali“, rekla je.

Šuković pak naglašava da "ne bi smelo da politika ulazi u školu“, te da to čini situaciju kompleksnom. Iako se nada da će kriza uskoro biti rešena, ona smatra da obrazovni sistem mora da se vrati u ulogu koja mu pripada, jer „prosveta pravi sva ostala zanimanja“. Zbog toga, dodaje, bilo bi korisno da se prosveta vrati na svoj pravi put, bez političkog uticaja.