Igre 
Američke kompanije ulažu 500 milijardi dolara u razvoj veštačke inteligencije: Da li je i Srbija uhvatila pravi voz?
Komentari09/02/2025
-16:05
Drugi mandat Donalda Trampa na čelu Sjedinjenih Američkih Država počeo je burno. Desetine odluka potpisanih već prvog dana po preuzimanju dužnosti obećale su četiri godine u kojima će politika "Amerika na prvom mestu", koju je obećao Tramp u predizbornoj kampanji, biti dominantna u američkom društvu.
Na tragu te politike, na samom početku mandata, Tramp je u Beloj kući ugostio predstavnike tri velike tehnološke kompanije, direktora OpenAI-a Sema Altmana, izvršnog direktora SoftBank-a Masajoši Sona i predsednik Oracle-a Larija Elisona, koji izneli svoje planove da udruže snage i pokrenu novu kompaniju, Stargate, koja će biti posvećena razvoju digitalne i fizičke infrastrukture neophodne za dalji napredak u ovoj oblasti.
Prema rečima predsednika Trampa, ovo će biti "najveći infrastrukturni projekat u istoriji veštačke inteligencije", uz početnu investiciju od 100 milijardi dolara, s mogućnošću da ukupna sredstva porastu do 500 milijardi dolara u narednim godinama, a očekuje se i da će inicijativa doneti 100.000 novih radnih mesta širom SAD.
Trka za razvoj veštačke inteligencije unutar SAD može da počne
Najavljeni projekat "Stargate", koji bi trebalo da uključi izgradnju mreže centara podataka, od kojih je prvi već u fazi izgradnje na prostoru od 9,3 hektara u Teksasu, nije ipak naišao na odobravanje svih.
Očekivano, blizak saradnik i saveznik Donalda Trampa, Ilon Mask ocenio je da se najava tri tehnološka giganta neće ostvariti jer "zapravo nemaju novac", što je napisao na društvenoj mreži "X", dodajući da "SoftBanka ima mnogo ispod 10 milijardi dolara obezbeđeno" za ovaj projekat.
"Ali možda ne bi trebalo da bude iznenađenje što Mask ide protiv inicijative OpenAI. Mask je usred parnice sa OpenAI-om i njegovim izvršnim direktorom Semom Altmanom, koji je bio u Beloj kući. Mask, koji je rekao da 'ne veruje' Altmanu, tvrdi u tužbi da je ChatGPT napustio svoju prvobitnu neprofitnu misiju rezervišući neke od svojih najnaprednijih AI tehnologija za privatne klijente", navodi CNN.
Takođe, glasnogovornica Bele kuće Kerolajn Livit je u intervjuu za "Fox News" rekla da bi "američki narod trebalo da veruje predsedniku Trampu i direktorima firmi" koje su najavile projekat, da će se on zapravo i ostvariti.
Povezane vesti
Određeni "šumovi" na relaciji Mask-Altman mogli bi u ovom odnosu snaga da znače i novu borbu na polju razvoja AI unutar granica Sjedinjenih Država, jer ono što je jasno je da lideri u ovoj industriji već dugo upozoravaju na potrebu za većim kapacitetima, uključujući čipove, energiju i vodne resurse koji su neophodni za održavanje razvoja veštačke inteligencije.
Najava projekta "Stargate", ali i Maskova reakcija mogli bi, prema ocenama stručnjaka, da znače i novu priliku da se iz rivaliteta stvori novi kvalitet.
AP/Markus Schreiber
Pomenuti Altman je naglasio da je ovo jedan od najvažnijih projekata savremenog doba, ističući ključnu ulogu predsednika u njegovoj realizaciji. Oracle, kao jedan od vodećih operatora centara podataka, i SoftBank, sa snažnim finansijskim kapacitetima, biće ključni akteri u sprovođenju ovog plana.
Altman je ranije apelovao na američke vlasti da pomognu u izgradnji ove infrastrukture kako bi osigurale da SAD održe prednost u tehnološkoj trci sa Kinom, a prema nedavno objavljenom dokumentu OpenAI-a, američko ulaganje u AI infrastrukturu ključno je za ekonomski razvoj i stratešku prednost u odnosu na kineske tehnologije.
Dokument ističe da se u globalnim fondovima nalazi 175 milijardi dolara spremnih za investiranje u projekte AI, te upozorava da bi ta sredstva mogla završiti u projektima koje podržava Peking.
Kompanija Oracle saopštila je da će ovaj projekat osigurati američku dominaciju u oblasti veštačke inteligencije, stvoriti stotine hiljada radnih mesta i doneti ogromne ekonomske benefite, dok će SoftBank preuzeti finansijsku odgovornost za Stargate, a OpenAI upravljati operativnim aspektima.
U sklopu nove strategije, predsednik Tramp je takođe ukinuo prethodnu izvršnu naredbu iz 2023. godine donetu tokom mandata Džoa Bajdena, koja je imala za cilj regulisanje rizika povezanih sa veštačkom inteligencijom.
Povezane vesti
Rivalitet sa Kinom donosi nove perspektive i mogućnosti
Koliko je novoj američkoj administraciji značajno da sredstva iz globalnih fondova budu preusmerena na američke projekte razvoja veštačke inteligencije, a ne u kineske, svedoči i slučaj pojave DeepSeek-a, novog kineskog AI jezičkog modela koji je za svega par dana uzdrmao do sada neprikosnoveni ChatGPT.
Gostujući u emisiji Prompt nedelje na Euronews Srbija, Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju Digital Telekoma Srbija kaže se sve desilo "neočekivano, niotkuda".
"Iako postoji više rešenja za AI agente, odnosno za napredna rešenja veštačke inteligencije u svetu, Amerikanci su do sada prednjačili i od 2022. godine ChatGPT, odnosno OpenAI rešenja, bila su dominantna sa preko 300 miliona korisnika nedeljno, ali je 2023. godine došlo do razvoja i puštanja u produkciju kineskog rešenja koje je za mnogo manji novac proizvelo da korisnici širom sveta dobiju možda čak i bolje rešenje. To ćemo reći sa određenim nivoom dozom opreza", kaže na početku razgovora Arsić.
Povezane vesti
Mogućnost "deepsearch-a", tj. dubinske provere činjenica, koje je na sto trke za razvoj AI doneo DeepSeek, iz temelja menja ovo polje, s obzirom na to da je prema Arsiću "uzdrmana kompletna konkurencija".
"S jedne strane Zapad, odnosno Amerika koja je uložila stotine milijardi dolara ne u jedno rešenje, već u čitav portfolio rešenja. Sada, s druge strane, Kina koja je kroz ovaj alat za jedan vrlo racionalan iznos došla do rešenja od šest miliona dolara. Znači, to je nekoliko desetina hiljada grafičkih karti koje to podržavaju", dodaje on.
Tanjug AP/Michael Dwyer, File
Na kraju, ključ uspeha DeepSeek-a, prema Arsiću, je u pristupu većoj bazi podataka.
"Ja bih rekao da je jedna od ključnih prednosti uvezivanje sa velikim bazama. Odnosno da je zapravo ta baza znanja podataka bila mnogo kvalitetnija nego što je dostupna", kaže Arsić i dodaje da nije poznato o kojoj bazi je reč.
Takođe, prema oceni stručnjaka, uspeh DeepSeek-a je i to što je uspeo da razbije monopol jedne firme, i da uspostavi dominaciju neameričke firme.
"Uzdrmao je zato što se prvi put pojavio pravi konkurent Chat GPT-u, tako da više ne možemo pričati o monopolu, to je sa jedne strane. Sa druge strane, pričamo o tome da prvi put američka kompanija nije na nivou. Imali smo ranije 'Antropic', imamo 'Perplexity', imamo 'Claude', imamo dosta tih primera koje se pojavljuju, i koji će se pojavljivati. Ali poenta priče je da je to prva ozbiljna ne-američka kompanija", objasnio je za Euronews Srbija Aleksandar Linc-Đorđević, direktor organizacije Data Science Conference i član Saveta za veštačku inteligenciju Vlade Srbije.
Činjenica da je neamerička firma uspela da napravi takav proboj na polju veštačke inteligencije koja je samo na dva klika od prosečnog korisnika interneta govori o tačnoj strateškoj odluci predsednika Trampa da pomogne tehnološke gigante u razvoju AI.
Međutim, ono što bi trebalo da interesuje javnost u Srbiji je koliko se naša zemlja razvila po ovom pitanju, kao i šta može da očekuje u ovom "ratu kvaliteta" koji je nastupio na teritoriji SAD, ali i globalno, u srazu koji se odvija između SAD i Kine.
"Srbija ulaže 100 miliona evra u razvoj veštačke inteligencije"
Da je Srbija prepoznala važnost "hvatanja voza" koji sa sobom nosi tehnološki napredak u vidu razvoja AI sektora svedoči i to da je prva Strategija za razvoj veštačke inteligencije kod nas doneta 2019. i da je tako Srbija postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima ovakav dokument.
Takođe, pre tačno godinu dana je objavljeno da će Srbija do 2026. godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 miliona evra.
Strateški okvir za takav poduhvat trebalo bi da pruži nova Strategija razvoja veštačke inteligencije do 2030. koja će biti jedan od prioriteta nove Vlade, zajedno sa pratećim Akcionim planom. Cilj je da se Srbija svrsta u lidere regiona u ovoj oblasti, poručeno je na sednici NALED-ovog Saveza za eUpravu.
"Drago nam je da je Srbija načinila važne korake u pravcu razvoja veštačke inteligencije. Među najvažnijim prioritetima Saveza za ovu godinu su dalji razvoj eUsluga, unapređenje regulatornog okvira za razvoj digitalne infrastrukture i 5G tehnologije, unapređenje zaštite, otvaranje i ponovna upotreba podataka kroz razvoj veštačke inteligencije i koncepta pametnih gradova", izjavila je tada Dragana Ilić, predsednica Saveza za eUpravu i direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN.
profimedia
Srbija je 2022. godine postala deo Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i jedna je od malobrojnih članica iz grupe zemalja u razvoju, a u Beogradu je krajem prošle kalendarske godine održan Samit Globalnog partnerstva uz učešće 130 delegata i 1.000 stručnjaka iz celog sveta.
Koliko je razvoj veštačke inteligencije važan za sveukupan razvoj Srbije svedoči i to da je država, prepoznavši priliku, odlučila da u naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu osnuje i prvi srpski Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju, koji već sada radi na razvoju više projekata, koji uključuju primenu AI u učenju, očuvanju zdravlja čoveka kroz upotrebu AI u dijagnostici retkih bolesti, ali i kontroli dotoka vode u akumulacije, što pokazuje raznovrsnost projekata na kojima rade najbolji srpski stručnjaci na ovom polju.
Na kraju, najava američkih giganata o potrebi ulaganja čak 500 milijardi dolara u veštačku inteligenciju samo je još jedan pokazatelj koliko je ova tehnologija postala ključna za budući razvoj ekonomije u svetu u celini.
Srbija, sa svojim rastućim IKT sektorom i talentovanim stručnjacima, ima realnu šansu da se priključi ovoj trci, a ako uspe da iskoristi ovu priliku, može postati važan igrač u oblasti veštačke inteligencije i na planu koji je širi od regiona Zapadnog Balkana.
Komentari (0)