Primena AI u kompanijama u Srbiji: Euronews Centar o trenutnom stanju, izazovima i prilikama u ovoj oblasti

Istraživanje Centra za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub pokazuje da se veštačka inteligencija koristi svega 34 odsto kompanija u Srbiji. Iako oni imaju znatne koristi od uvođenja veštačke inteligencije u biznis, većina smatra da AI nije relevantan za njihovo poslovanje.

O tome zašto srpska privreda boluje od sistemskog neznanja o veštačkoj inteligenciji i njenoj primeni u Euronews Centru govorio je Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub.

Tradicionalne industrije zaostaju u digitalizaciji 

Istraživanje je pokazalo da se veštačka inteligencija koristi u 34 odsto kompanija u Srbiji, da je najveća primena u sektorima informacija, komunikacija i stručnih delatnosti, a da tradicionalne industrije zaostaju u digitalizaciji i automatizaciji, samim tim i u primeni veštačke inteligencije. One kompanije koje su već uvele veštačku inteligenciju i integrisale svoje poslovanje prijavljuju brojne koristi, kažu da je poboljšano donošenje odluka, da su smanjili troškove, da su ubrzali rešavanje zadataka, da su unapredili svoju efikasnost. 

I na kraju svega toga nalazi se i povećana zarada, a mnogi navode da je došlo do povećanja efikasnosti u poslovanju. Čak 87 odsto onih koji primenjuju veštačku inteligenciju navode ovo kao korist, a takođe i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. Oni takođe navode i smanjenje troškova, što je posledica automatizacije posebnih zadataka koji smanjuju i operativne troškove.

Oni koji koriste veštačku inteligenciju davali su ovakve odgovore, a jedan od zaključaka istraživanja je da postoje izazovi primene tehnologije veštačke inteligencije u svakodnevnom poslovanju u Srbiji. 

Ovo su neki od tih izazova: Nizak nivo kvaliteta podataka, pronalazak talenta, nedovoljno iskustvo onih koji su angažovani, takođe i visoki troškovi, integracija sa postojećim softverskim rešenjima, a još jedna cifra govori da oko 61 odsto firmi koje koriste veštačku inteligenciju koristi samo jedan tip tehnologije veštačke inteligencije i najčešće je to mašinsko učenje. 

Većina kompanija, na drugoj strani, uopšte nema pozitivan pristup u uvođenju veštačke inteligencije, čak se može reći i da ne razumeju taj značaj. Svega 10 odsto kompanija prepoznaje značaj veštačke inteligencije za sopstveno poslovanje, a 35 odsto kompanija smatra da veštačka inteligencija uopšte nije relevantna za njihovu industriju. Oko 65 odsto kompanija, nasuprot onom prvom podatku, ne koristi veštačku inteligenciju, a kao glavne razloge navode da veštačka inteligencija nije za njih relevantna, da nemaju dovoljno znanja i veština i da su im troškovi implementacije veoma veliki.

Od ovog procenta, 58,9 odsto kompanija eksplicitno kaže da nikada ne bi ni prihvatili primenu veštačke inteligencije u poslovanju, a jedan od ovih odgovora anketiranih je, kako i sami istraživači navode ilustrativno, da se ne snalaze svi i da nemaju svi potrebe za veštačkom inteligencijom.

Andrić: Nismo iznenađeni ovim rezultatima

"Nije Srbija nešto bitno drugačija u odnosu na ostatak sveta. Iako sama veštačka inteligencija, odnosno ta tehnologija, nije nova, razvoj kompjuterske moći i pre svega lansiranje ChatGPT-a, proizvoda kompanije OpenAI, doveli su do toga da, što bi mladi rekli, imamo dosta buke, galame ili hajpa oko ove teme. Nismo iznenađeni ovim rezultatima, ali nam je bilo važno da napravimo neki presek, zato što u ICT Hubu duboko verujemo da ova tehnologija može da doprinese konkurentnosti firmi, ali i tome da vaš i moj svakodnevni život bude olakšan korišćenjem ove tehnologije", rekao je Andrić. 

 
Dodaje da je potrebno uložiti u edukaciju kako bi ljudi pronašli koristan primer koji može da unapredi njihove poslovanje - da optimizuje procese, uštedi troškove, omogući da bolje upoznaju svoje kupce i potrošače. 

"Ne dešava se određena vrsta tehnoloških promena nama prvi put, makar ne za neku našu generaciju, ali možemo da se setimo da su ljudi imali otpor kada se pojavio e-mail, kada su se pojavili pametni telefoni, koliko danas samo koristimo stvari poput Vibera i WhatsAppa. Verovatno ne možemo da zamislimo život bez toga, ali potrebno je neko vreme, očigledno da se ljudi naviknu. Da razgovaramo za godinu dana, verujem da bi ovi rezultati bili drugačiji i koliko bi već neke stvari koje nudi ova tehnologija počele da budu zapravo svakodnevni deo našeg života, i poslovnog i privatnog", objasnio je Andrić. 

Prema njegovim rečima, ne postoji sektor gde AI ne može da se primeni i bude od koristi.

"Mi u radu sa našim klijentima se trudimo da mapiramo koje su to tačke gde ima smisla uložiti neke resurse i znanje i određene finansije kako biste zapravo imali benefit za svoje poslovanje. Ali da budem konkretan tome su bliže kompanije koje na neki način već imaju uređene podatke, jer ova tehnologija zahteva da pružite neke podatke koje mogu da budu tekstualni u vidu brojeva i slika, da budu dobro složeni kako bi ova tehnologija zapravo bila neka vrsta koleginice, kolega, asistenta koje vam pomažu u nekoj vrsti odlučivanja". 

Euronews

Ističe da postoje dobri primeri u našoj privredi gde kompanije koje imaju dosta mašina u svojoj proizvodnji i mogu da rade neku vrstu predviđanja kada je potrebno da rade servis neke mašine. 

"Svi oni koji su u lancu maloprodaje mogu da je koriste i da znaju kada će neka roba nestati. S druge strane, da optimizuju svoje zalihe. Zalihe znaju da predstavljaju problem u svakodnevnom poslovanju. Zamislite poljoprivredno zemljište i da možete da na svakom delu tog zemljišta određujete koliko vode je potrebno u kom trenutku". 

Na pitanje mogu li se rezultati istraživanje oceniti kao sistemsko neznanje srpske privrede o veštačkoj inteligenciji, Andrić tvrdi da je to prejak ocena i da ne tebe previše da budemo strogi prema sebi.

"Na nivou Evropske unije postoji svega 7-8 odsto kompanija koje su donele neku strategiju, odluku, integrisale ovu tehnologiju u svoje procese, ali bi bilo zabrinjavajuće da razgovaramo za godinu dana i da rezultati budu isti. Ukoliko kompanije ne ulože u pravo vreme edukaciju svog tima ili pokušaju da dođu do ljudi koji razumeju primenu ove tehnologije, to može da ih košta neke vrste konkurentnosti, jer uvek postoji onaj konkurent na tržištu, a ne takmičimo se mi ovde samo u granicama našeg tržišta, već globalno.

Uvek postoji onaj konkurent koji već sada razmišlja o tome kako može da primeni ovu tehnologiju. Skrenuo bih pažnju na jednu stvar koja jeste specifična za našu zemlju. Mi smo u konstantnom nedostatku radne snage. Ovo jeste jedan način da možda neke repetitivne radnje koje obavljamo svakodnevno na svom poslu možemo da prosto ukinemo i da ljudi imaju više vremena za neke stvari koje veštačka inteligencija zapravo ne može". 

Kaže da su se velike kompanije lakše i brže odlučuju da urade neke prve i probne projekte, dok manje imaju i manje resursa i znanja. Sa druge strane, male kompanije koje se bore sa likvidnošću, jako im je teško da razmišljaju o primeni veštačke inteligencije.

 "Bez navođenja imena pojedinačnih kompanija, primećujemo da kompanije koje su veliki igrači na tržištu, pre svega u telekomunikacijama ili bankama, imaju velike primene, da li su to korisnički servisi, bilo da je otkrivanje određenih vrsta prevara, procena rizika prilikom davanja kredita, dakle, brojne, brojne primene. Zašto ovi sektori? Zato što oni po svom procesu u firmi već imaju složene podatke i onda im je, da kažem, u smislu lakše jer već imaju tu vrstu podataka da mogu da razvijaju neke servise". 

Kompletno gostovanje Koste Andrića pogledajte u video prilogu na početku teksta.