Objavljena lista najmoćnijih vojski sveta - Srbije najjača u regionu prema proceni američkog Global Firepowera

Stranica Global Firepower svake godine od 2006. objavljuje godišnji izveštaj i rang-listu nacionalnih oružanih snaga, od najjačih do najslabijih i obuhvata rang listu 140 nacionalnih oružanih snaga. Prema njihovoj proceni,Vojska Srbije kotira se kao najjača u regionu. 

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže za Euronews Srbija da je ova lista dobar pokazatelj i da bez sumnje potvrđuje napredak naoružanja naše vojske. Kaže i da je to dobro jer je napredak vidljiv, u protivnom ga, kaže,  strani stručnjaci uočili.  

Naime, Global Firepower je i ove godine objavila listu od 145 država sveta gde je svakoj pridružen indeks snage izračunat na temelju 60 individualnih faktora. Prvo mesto, pokazuju podaci, drže Sjedinjene Američke Države, druga je Rusija, a treća Kina, iako im je indeks snage jednak. Indija je četvrta, a Južna Koreja peta. U 10 najboljih uvrštene su i: Velika Britanija, Francuska, Japan, Turska i Italija. 

Hrvatska je na 74. mestu, a Srbija na 63. Mestu. Tu su i Slovenija (96), Severna Makedonija (112), Crna Gora (127), Bosna i Hercegovina (132). 

Takođe, u kontekstu aktivnih ratova u svetu, valja da se istakne i da je ukrajinska vojska na 20. mestu, izraelska na 15, dok je iranska na 16. mestu.  

Radulović kaže da je lista objavljena 9. januara i dodaje da bi ova lista trebalo da se apdejtuje još jednom ove godine. 

Kaže i da lista dosta oscilira poslednjih godine i da mnoge zemlje imaju zabeležen pad i rast, i obrnuto, ali objašnjava da to nije iznenađenje zbog samog opremanja vojske. 

“Činjenica je da svi mnogo ulažu i svi se mnogo naoružavaju iz godine u godinu, i ono što proizvode trude se da zadrže za sebe. Kada vi proizvodite naoružanje i kada kupujete za sebe, to radite zbog bezbednosnih procena”, kaže on. 

Šta podrazumeva ova lista? 

Na pitanje da li u ovu listu ulazi i naoružanje koje je kupljeno ali nije stiglo, Radulović kaže da je postoji večita dilema oko ovog pitanja. 

“To uvek provejava kada se prati ova lista. Po mom viđenju, nekada mi se čini da je jasno da su određene stvari koje su počele da stižu ili se očekuje skorija isporuka, ušle u kriterijum i doprinele kvalifikaciji i formiranju indeks vatrene moći. Međutim, nekada imam utisak da određene stvari nisu razmatrane. Zbog toga tu ima dosta prostora za diskusiju i debatu, pa ja ovu listu gledam samo kao dobar pokazatelj, ali se ne bih nje isključivo držao”, naveo je on. 

Euronews Srbija

Radulović navodi da se ovde sagledavaju podaci koji su prilično osetljivi, pa je zbog toga sve upitno. 

“Prvo, brojke same po sebi upitne. Mi ovde govorimo o broju vojnika, o sredstvima ratne tehnike. To su osetljive priče, osetljivi podaci, a onda čak i te podatke koje imate, ako ih uzmemo kao relevantne, tačne, postoji problem,  šta je od toga u operativnoj upotrebi, šta je od toga proglašeno neperspektivnim, šta je od toga rashodovano, šta je od toga u strateškoj rezervi, šta se koristi za proces kanibalizacije i tako dalje”, kaže on. 

Radulović kaže i da je proteklih par godina ubačen i novi kriterijum koji se odnosi na operativne sposobnosti. To znači, kako je objasnio, da to podrazumeva određene procene koliko je to naoružanje u datom trenutku sposobno da posluži svojoj svrsi. 

Kaže i da je dobro za Srbiju što radi intezivno na poboljšanju i modernizaciji svog naoružanja. 

“Dakle, kupovina naoružanja i vojne opreme, kupovina zaštitno-balisitčke opreme za naše vojnike, i slično. Važno je da proces ide svojim tokom”, kaže. 

Vrh liste godinama nepromenjen 

Komentarišući vrh listu, odnosno prva četiri mesta, Radulović kaže da su ona  nepromenjena duže vreme, jer je reč, kako navodi, o svetskim silama. 

“U prvih deset zemalja ima oscilacija, ali ne velikih. Imali ste na primer Pakistan, koji se pojavio prošle godine, pa ga ove godine nema. Nekada Francuzi znaju da osciliraju. Ali zna se ko su najmoćnije zemlje i koje su nuklearne sile. Listu ne inetresuju nuklearne sile, ali se bonus poeni se dodaju onim zemljama koje ima nuklearno naoružanje”, kaže. 

Na pitanje da li bi vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji uticalo na ovu listu, Radulović smatra da bi se i to svakako odrazilo na rangiranje. 

“Povećao bi se broj pre svega rezerve i to bi se primetilo. Povećao bi se aktivan sastav, i vojnici koji su na služenju vojnog roka. Generacijama bi se povećao broj rezervnog sastava. Međutim, ne radimo samo to. Brojne zemlje imaju brojne načine kako bi poboljšalo svoju listu”, kaže Radulović.