Sve veći broj respiratornih infekcija u Srbiji: Koji su sve virusi potvrđeni i da li pik gripa tek dolazi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/01/2025

20:37

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Virus gripa nastavlja da se širi i po poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" potvrđen je na teritoriji 19. okruga, ali je prisutan u celoj Srbiji. U ovoj nedelji učestalost pojavljivanja ovog virusa raste, a to se može primetiti po velikom broju respiratornih infekcija i respiratornih zapaljenja. Koja su sve oboljenja u porastu i da li pik gripa tek dolazi, o tome je za Euronews Srbija govorila direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović.

Prvi slučaj virusa gripa potvrđen je u laboratoriji Instituta Torlak pre dva meseca.

Prethodnih nedelja intenzitet virusa gripa je bio na niskom nivou, ali se posle novogodišnjih praznika i promene temeprature broj inficiranih od oboljenja sličnih gripu povećava, što se i sada dešava, a dominantan je virus tipa A (H1).

Prema poslednjim podacima Batuta, u poslednjoj nedelji registrovano je više od 7.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

Osim toga, postoji postoji veliki broj akutnih respiratornih infekcija koje počinju naglo, visokom temperaturom, naročito kod dece, ali nije reč o gripu.

Dr Jovanović objašnjava da su u pitanju neki drugi virusi, kod dece najčešće respiratorni sincicijalni virus koji daje sličnu simptomatologiju - bol u grlu, visoku temperaturu i malaksalost, ali da se javljaju i neki drugi virusi kao što su adenovirus i rinovirus, koji dovode i do određenih gastrointestinalnih tegoba i stomačnih tegoba kod dece.

"I sada u januaru mi se nalazimo u nedelji kada polako učestalost pojavljivanja ovog virusa raste i kako možemo i sami da primetimo, u našem okruženju veliki broj naših poznanika, prijatelja i rođaka već sa određenim respiratorne infekcije i sa znakovima respiratornih zapaljenja. Nekada se radi o gripu, a nekada su u pitanju neki drugi virusi. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, aktivnost virusa gripa je još uvek na niskom nivou, ali učestalost pojavljivanja virusa u narednim nedeljama će intenzivno rasti i mi očekujemo da se pored sporadičnog pojavljivanja i epidemijski nivo pojavljivanja ovog virusa pojača i identifikuje", rekla je ona.

Dr Jovanović kaže da su najugroženija deca uzrasta do četiri godine i deca od sedam do 14 godina, a slede stariji od 65 godina i osobe sa hroničnim bolestima.

"U ovom trenutku imamo sve tipove virusa gripa potvrđene na teritoriji naše zemlje, ali je dominantan u ovoj sezoni A (H1), koji dominira i na teritoriji Evrope i u drugim zemljama, ali su prisutni i svi ostali tipovi", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Kako da znamo da li imamo grip?

Obično virus gripa daje veoma brzo prve simptome i kliničke znake.

"Veoma brzo, iznenada skoči temperatura, jave se bolovi u grlu, mišićima i jednostavno je prisutan opšti osećaj slabosti. Osoba mora da leži i svi simptomi traju između sedam i deset dana. Specifične terapije nema, naročito treba obratiti pažnju ako postoji neko hronično oboljenje, da se onda osoba posebno prati u vezi sa svojim simptomima i zdravstvenim stanjem, jer ne treba dovesti zdravlje u rizik ukoliko je pored osnovne bolesti prisutan i virus gripa. Zato preporučujemo vakcinaciju", rekla je ona .

Prema njenim rečima, vakcinacija protiv gripa je u Srbiji počela na vreme i domovi zdravlja i zdravstvene ustanove su već od 1. oktobra krenule sa procesom vakcinacije.

"Do sada je vakcinisano nešto manje od 300.000 lica i to je dobro, zato što je zaštita svih tih vakcinisanih lica jako velika. Naročito je važno da su se vakcinisale i one osobe koje žive sa licima koja boluju od nekih hroničnih bolesti, pa nisu u tom trenutku bile u stanju da se vakcinišu", rekla je ona i dodala da da hronični bolesnici treba to se vakcinišu.

Dr Jovanović kaže da još nije kasno za vakcinaciju i da vakcina ima, ali da treba imati na umu da je potrebno dve do tri nedelje da se stvori imunitet i otpornost na virus gripa.

Koje su mere zaštite?

Lične mere zaštite od virusa tokom kovida, kaže dr Jovanović, bile su nekada opterećujuće, ali su svakako korisne.

"Mi ih preporučujemo i dalje. Prema tome, kada su se maske nosile, i virus gripa je nekako bio manje registrovan kod naših građana i stanovništva. Međutim, u ovom trenutku mi savetujemo da svako ko dobije visoku temperaturu, kod koga se sumnja na grip, naravno, treba da ostane u svojoj kući, da ipak bude izolovan od ostalih članova porodice, da uzima dovoljno tečnosti, dovoljno vitamina i, naravno, da svi ukućani i osobe koje žive sa njim znaju da osoba treba da bude bar nedelju dana izolovana i da ne dođe do prenosa virusa jer se on jako brzo širi", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Ona je naglasila da se grip širi veoma intenzivno putem kapljičnih puteva prenosa.

"Treba voditi računa o higijeni tih prostora gde osoba koja ima grip dolazi u kontakt sa takvim prostorima i predmetima. Istovremeno, ne treba da se odlazi na posao ili u kolektiv, jer to može veoma brzo da dovede do širenja samog virusa", istakla je dr Jovanović.

Evropska nedelja prevencije borbe protiv raka grlića materice

Sledeće nedelje obeležava se Evropska nedelja prevencije borbe protiv raka grlića materice, a Ministarstvo zdravlja Srbije i ove godine podržava jednu preventivnu akciju koja se sprovodi svuda u svetu.

Dr Jovanović da Evropska nedelja prevencije raka grlića materice podseća da je rak grlića materice preventabilna bolest i da ukoliko se primene sve preventivne prakse, do ovog malignog oboljenja ne mora nikada da se dođe.

Ona objašnjava da su preventivne prakse vakcinacija i da je dostupna HPV vakcina za decu od devet do 19 godina jedna mera, pored preventivnih pregleda.

Papanikolau pregledi ili uzimanje brisa na HPV testiranje na rizične forme humanog papiloma virusa koji u 95 odsto slučajeva izaziva rak grlića omogućavaju da se promene na sluzokoži grlića materice otkriju na vreme, da se na vreme reaguje i time spreči nastanak raka grlića materice.

"Prema podacima našeg registra, oko 1.050 žena godišnje oboli od raka grlića materice, a oko 450 žena, nažalost, premine upravo od ove bolesti. Primena redovnih preventivnih pregleda, a to su od 24. pa sve do 65. godine, jednom u periodu od tri godine", rekla je ona.

Dr Jovanović je naglasali značaj preventivnih pregleda kako bi se na vreme otkrile promene koje mogu da ugroze život i dovedu do nastanka karcinoma.

Ona kaže da je od 2022. godine HPV vakcina dostupna za vakcinaciju dece i da je najbolje i najefikasnije vakcinisati decu uzrasta od devet do 19 godina.

"HPV vakcina je sada dostupna u sedmim ili osmim razredu kao preporučena vakcina i može se primiti u domu zdravlja. Zato je potrebno da se u razgovoru sa pedijatrom ili samo posetom pedijatru omogući da se deca zaštite od dejstva potencijalno rizičnih formi humanog papiloma virusa. Time se sprečavaju ne samo karcinom grlića materice, već i polne bradavice, a istovremeno i maligne promene koje se mogu javiti kod muškog pola", rekla je dr Jovanović.