Za prekršaje u inostranstvu kazne stižu i u Srbiju: Vozačima se nikako ne preporučuje da izbegavaju plaćanje

Veliki broj kamera za otkrivanje saobraćajnih prekršaja nalazi se u inostranstvu, a sada će kazne koje beleže te kamere stizati i u Srbiju kada naši vozači naprave prekršaj. Kako je za Euronews Srbija objasnio savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Milić, ovo zapravo omogućava potpisani međunarodni sporazum o razmeni informacija naše zemlje sa članicama evropskog bloka. 

Naime, kako kaže Milić, radi se o direktivi 2015/413 koja podrazumeva razmenu informacija za učinjene saobraćajne prekršaje i ona podrazumeva potpisane brojne bilateralne sprozaume između Srbije sa zemljama EU.

Milić navodi da to znači dvostranu razmena informacija o učiniocima prekršaja, vozačima i vozilima.

"Ukoliko smo nebezbedni, ukoliko činimo prekršaje, da li u našoj zemlji ili inostranstvu, svakako će kazna da stigne i da se ona realizuje", rekao je on.

Na pitanje šta se na primer dešava ukoliko vozač iz Srbije počini prekršaj u inostranstvu i nakon toga se jednostavano samo vrati u zemlju, Milić kaže da za to postoje i određene sankcije.

"Naši profesionalni vozači, odnosno pravna lica koja se bave međunarodnim prevozom, jedva čekaju da dobiju informaciju kako bi kaznu što pre platili i ne bi imali problema na granici. Samim tim možemo zaključiti za fizička lica, ukoliko ne plate kaznu, će takođe imati problema na granici. Naime, članice Evropske unije imaju razvijen informacioni sistem, bazu podataka, pa ukoliko nešto neko od naših vozača duguje, imaće problema i neće moći da uđe u tu zemlju sve dok ne plati kaznu", kaže Milić. 

Kaže da je praksa pokazala da je Srbija, što se tiče razmene ovih podataka, imala najviše saradnje sa Slovenijom, Austrijom i Italijom.

Dodaje da je bilo razmene i sa drugim zemljama, ali naglšava da se najviše sarađivalo sa ove tri. Razlog za to je, navodi, što veći broj naših građana često posećuje ove države, a neki i duži vremenski period borave u njima.

"Na godišnjem nivou oko 2.000 zahteva stiže za razmenu informacija, odnosno o vozilima i vozačima koji su naši državljani, a napravili su saobraćajni prekršaj u inostranstvu. Efikasnost realizacije kazne kod nas je, na osnovu informacija koje smo dobili iz pravosuđa, samo 30 procenata. Za inostranstvo nemamo precizan podatak, ali s obzirom na njihov informacioni sistem, verujem da je taj procenat veći", rekao je Milić.

"Nema nagodbe sa policijom u zemljama EU"

Kako je Euronews Srbija ranije pisao, predstavnici Veća EU i Evropskog parlamenta postigli su prošle godine privremeni politički dogovor o direktivi koja bi trebalo da olakša izvršenje kazni za vozače koji počine saobraćajne prekršaje u drugoj državi članici.

Nova direktiva sada, osim najčešćih i najozbiljnijih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod uticajem alkohola i droga, uključuje i druge prekršaje.

Među njima su nepoštovanje razmaka između vozila, ignorisanje zabrane preticanja, opasno preticanje, prekršaji pri parkiranju kao što je parkiranje preblizu raskrsnice ili zebri, prelazak pune bele linije, vožnja u pogrešnom smeru, nepoštovanje pravila o korišćenju koridora za hitne slučajeve ili korišćenje preopterećenog vozila.

profimedia

Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" rekao je ranije za Euronews Srbija da u zemljama koje pripadaju Evropskoj uniji sa saobraćajnim prekršajima nema šale. 

"Ukoliko vam se dogodi neka nezgoda na teritoriji EU, obavezno sačekajte policiju i pripremite sve dokumente, kao što je Zelena karta osiguranja, u zemljama gde je potrebna, ali obavezno morate da imate lokalnu polisu osiguranja od autoodgovornosti", savetovao je ranije Aleksić i objasnio: 

"Zakoni su u EU dosta stroži nego u Srbiji i nikako se ne treba povesti ovdašnjom praksom pokušaja da se 'nagodite' s policijom ili nešto slično. Tamo se to ne oprašta. Ukoliko smatrate da postoji bilo kakav problem u smislu da je vozač nepravedno optužen ili neadekvatno tretiran od strane organa reda, preporuka je da se kontaktira naš konzulat u toj zemlji. Pre nego što krenete na put, obavezno se obavestite o kontaktima konzulata u zemljama u koje putujete", rekao je Aleksić. 

Crna lista

Ono što mnogi vozači ne znaju je da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.

Na takozvanoj crnoj listi može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.

Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove liste može sa potraje i nekoliko godina.

profimedia

Aleksandar Radenković, glavni inspektor za unapređenje poslovnih procesa i koordinaciju poslova u linijama rada II MUP-a Srbije u ranijem razgovoru za Euronews Srbija navodi da za prekršaje koji se otkriju uređajima za automatsku detekciju (npr. prekoračenje brzine, prolazak na crveno svetlo i slično) gde učinilac prekršaja nije zaustavljen na licu mesta, mogu se zatražiti podaci o vlasniku vozila posredstvom instituta Međunarodnog pružanja pomoći u krivičnim stvarima

"Kada se radi o prekršajima koji čine naši državljani u inostranstvu, podaci se posredstvom Ministarstva pravde zahtevaju od Uprave za upravne poslove MUP-a, koja je zadužena za registar vozila. Po istoj analogiji, i Republika Srbija može zatražiti podatke o strancima koji čine prekršaje na teritoriji naše zemlje", objasnio je on ranije.

Za koje zemlje je i dalje obavezna Zelena karta osiguranja?

Republika Srbija pristupila je Multilateralnom sporazumu (MA) koji predstavlja formalni dogovor jednog broja zemalja o međusobnom proširivanju teritorijalnog važenja osiguranja autoodgovornosti.

Potpisivanjem Multilateralnog sporazuma i pristupanjem sistemu registarske oznake, prestaje obaveza da motorna vozila koja se uobičajeno nalaze na teritoriji Republike Srbije poseduju međunarodnu kartu osiguranja autoodgovornosti zelenu kartu, prilikom ulaska na teritoriju neke od zemalja potpisnica MA.

Zemlje potpisnice sporazuma u kojima više nije obavezno posedovanje zelene karte su: 

Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Belgija, Češka Republika, Kipar, Nemačka, Danska, Španija, Estonija, Francuska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (uključiv Kanalska ostrva i ostrvo Man), Grčka, Mađarska, Italija, Irska, Luksemburg, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Portugalija, Poljska, Rumunija, Švedska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Švajcarska (uključiv Lihtenštajn), Andora, Norveška i Island.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Na osnovu Sporazuma o međusobnom priznavanju polisa obaveznog osiguranja između Srbije i Crne Gore, zeleni karton nije neophodan.

Posedovanje zelene karte osiguranja obavezno je kada se ulazi na teritoriju sledećih zemalja: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, Tunis, Maroko.

Zelenu kartu osiguranja, za gore pomenute zemlje u kojima je ona i dalje obavezna, izdaje osiguravajuće društvo kod kojeg je zaključeno obavezno osiguranje od auto-odgovornosti. Prema međunarodnoj zakonskoj regulativi ovaj dokument važi i bez pečata. Zelena karta važi do isteka premije obaveznog osiguranja.