Uspon i pad Prve petoletke: Gigant koji je podigao kupolu Hrama Svetog Save se uzdiže iz pepela

Ove godine obeleženo je 75 godina postojanja "Prve petoletke", giganta iz Trstenika koji je decenijama bio najveći privredni subjekat Pomoravlja i koji je na svom vrhuncu imao više zaposlenih nego što je grad u kome se nalazi imao stanovnika.

Na nedavnoj svečanosti koja je održana povodom Dana Opštine Trstenik predsednik Vlade Miloš Vučević je spomenuo "Prvu petoletku" u kontekstu privrednog oporavka opštine.

"Tu je i Petoletka izdržala period propadanja i sumnjivih privatizacija, kao da je neko smišljeno došao da nam razara dedovinu", naveo je Vučević i podsetio na težak period sankcija, ratova i tranzicije.

Međutim, iza ponovnog uspona nalazi se 75 turbulentnih godina istorije "Prve petoletke".

"Prva petoletka" nosilac industrijalizacije i posleratnog preporoda moravskog kraja

Budući da je osnovana rešenjem Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1949. godine, nastanak fabrike je u vezi sa prvim posleratnim planom privrednog oporavka zemlje. Naime, projekat osnivanja preduzeća je bio deo prvog petogodišnjeg plana razvoja zemlje, stoga je fabrika ponela naziv "Prva petoletka".

Kako je viđena da bude nosilac industrijalizacije, osnovna namena fabrike je bila proizvodnja hidrauličnih i pneumatskih komponenata i sistema koji su imali široku upotrebu, mada je postojala ideja da se u njoj započne proizvodnja aviona.

Pojava fabrike poput "Prve petoletke" sa sobom povlači infrastrukturne projekte koji su modernizovali moravski kraj, sagrađeni su dalekovod, vodovod, viseći most kao i stambeni blokovi namenjeni zaposlenima i njihovim porodicama.

"Petoletka" 1963. godine menja naziv u "Industrija hidraulike i pneumatike odnosno IHP Prva Petoletka Trstenik", čime je dodatno podvučena odluka rukovodstva da fabrika nastavi da se razvija u smeru proizvodnje hidraulike i pneumatika, a u skladu sa zahtevima tržišta.

Budući da je nekadašnja politika vodila balansiranu spoljnu politiku, "Petoletka" je sklapala poslove i sa Istokom i sa Zapadom, te se njen prihod merio u stotinama miliona.

Početkom sedamdesetih godina, u skladu sa prvobitnim planom koji se nikada do kraja nije ostvario, osnovana je posebna fabrika namenskih proizvoda kao sastavni deo "Petoletke". 

"Fabrika namenskih proizvoda 'PPT Namenska' je zabeležila značajan rast. Zgrada je završena, opremljena i puštena u rad 1983. godine, odnosno 1984. godine. Fabrika namenskih proizvoda 'PPT Namenska', konačno se odvojila od sistema 'Prva petoletka' 2008. godine, postavši tako potpuno nezavisna celina", navodi se na sajtu preduzeća.

Youtube/Balkan Berater/Screenshot

Osamdesete - dekada uspona i podviga "Petoletke"

Krajem osamdesetih godina "Petoletka" je imala 15.700 zaposlenih i otvarala je pogone širom Srbije, naravno, to ne bi bilo moguće bez unosnih projekata koje su izvršavali domaći stručnjaci. 

U istoriji "Prve petoletke" navodi se niz projekata koji su svrstali preduzeće u svetski vrh na polju hidraulike. automatike i pneumatike. 

"Izvode se radovi na hidroelektranama, termoelektranama, branama, akumulacionim jezerima, platformama, brodogradilištima, rudarskim kopovima... Na Gazivodama se montiraju hidrocilindri korišćenjem helikoptera. U brodogradilištu Kladovo primenjuje se elektrohidraulički sistem za izvlačenje brodova. Petoletka ugrađuje elektrohidrauličku opremu na reaktoru nuklearne elektrane Krško u Sloveniji", navodi se u istoriji preduzeća.

Ipak, ako ne najveći, onda jedan od najvećih poduhvata bilo je podizanje kupole Hrama Svetog Save u Beogradu.

Osamdesete nisu bile samo dekada velikih poslova, već i godine kada je crkva počela da ima sve važniju ulogu među građanima, izgradnja Hrama Svetog Save je nastavljena nakon višedecenijske pauze i kada je bilo vreme da se podigne 4.000 tona teška kupola, to su učinili stručnjaci "Prve Petoletke".

Izvršavanjem ovog inženjerskog poduhvata gigant real-socijalizma je dobio Orden Svetog Save II Stepena.

Uprkos tome što je "Petoletka" bila na samom vrhuncu, naredne decenije počinje sumrak preduzeća.

Sankcije, tranzicija i više pokušaja privatizacije

Devedesete godinu počinju sa građanskim ratom koji je doveo do raspada nekadašnje države, samim tim je došlo do narušavanja tržišta i gubitka kooperanata, potom dolazi do uvođenja sankcija, kao i period tranzicije koji je dodatno otežao poslovično težak položaj. 

A u kakvoj se situaciji nalazio nekadašnji gigant tokom dvehiljaditih godina govori izjava zamenika predsednika Sindikata "Prve petoletke" Miladina Stojanovića.

"Prosečna plata u kompaniji je oko 19.000 dinara. Većina prima minimalac koji je oko 15.000 dinara plus 2.000 za topli obrok, dok radnici u proizvodnji primaju nešto više jer rade u normi. Plaši nas šta će biti posle Nove godine jer će jako teško biti isplatiti bruto plate", govorio je svojevremeno Miladin Stojanović (4.12.2009.)

Početkom milenijuma počinje proces restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, 2002. godine donosi se odluka o usvajanju socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos. Do kraja godine broj radnika se smanjuje na 7.500, već naredne godine iz "Petoletke" se osamostaljuje nekoliko fabrika, a 2004. godine Agencija za privatizaciju raspisuje prvi tender, potom, usled neuspeha, 2006. godine raspisuje drugi tender.

Youtube/RTS emisija Dozvolite - Zvanični kanal/Screenshot

2008. godine izdvaja se "PPT Namenska", a Agencija za privatizaciju raspisuje treći tender. 

Neposredno pred početak svetske ekonomske krize, 2008. godine, Agencija za privatizaciju  je objavila Javni poziv za "Prvu Petoletku", odnosno, poziv za prodaju njenog kapitala i njenih zavisnih i nezavnisnih društava.

Januara meseca 2009. godine potpisan je ugovor o prodaju Prve petoletke između Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda kao prodavca i Otvorenog akcionarskog društva "BUMMAŠ", Iževsk, Ruska Federacija kao kupca, navodi se na sajtu Ministarstva privrede. 

Kao planirana prodajna cena navedena je suma od 5.000.000 evra.

Međutim, narednog meseca, prvorangirani ponuđač je odustao od Prve petoletke, koji je, kako se navodi na sajtu Ministarstva, kao najvažniji razlog za donošenje ovakve odluke naveo svetsku ekonomsku krizu.

Nakon toga, potpisan je ugovor sa drugorangiranim ponuđačem između Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda kao prodavca i Konzorcijuma "Lvivski avtobusni zavody" Ukrajina i "City Transport Construction Investments Ltd" Velika Britanija, kao kupca.

Za razliku od prethodnog, cena za drugog ponuđivača je bila duplo manja, 2.500.000 evra.

Već idućeg meseca, ugovor je raskinut, jer kupac nije uplatio prvu ratu prodajne cene, čime je došlo do povrede ugovora, navodi se na sajtu Ministarstva. 

Nakon što država nije uspela da proda preduzeće, odlučeno je da bude svrstana među 17 preduzeća od posebnog značaja. Uprkos merama, broj radnika se smanjivao, a dugovanja uvećavala. 

I posle Petoletke, Petoletka

Ipak, 2016. godine dolazi do promene, kada su radnici "Prve petoletke" na inicijativu sindikata osnovali "PPT Petoletka doo", preduzeće je preživelo tako što je 677 nekadašnjih radnika preduzeća registrovalo novu firmu, s tim da svaki od radnika učestvuje sa jednakim ulogom i udelom. Mada u znatno manjem obimu, preduzeće je ipak opstalo i nastavilo svoje poslovanje. 

Odgovornom državnom politikom fabrika namenske industrije je opstala i zadržala važnu ulogu u okviru bezbednosnog sistema zemlje. 

Naime, u proteklih 12 godina država je izdvajala sredstva iz budžeta za potrebe namenske industrije, tako je Republika Srbija izdvojila višemilionska sredstva za potrebe "Prve petoletke Trstenik - namenska".

Početkom godine tadašnji državni sekreter u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović je naglasio kako Srbija stoji uz svoju namensku industriju.

"Verujem da oko 12 miliona evra koliko je uloženo u poslednjih desetak godina iz budžetskih sredstava Republike Srbije nije mali iznos i da je omogućio da poslovanje bude stabilno", rekao je Starović.

Istim povodom, direktorka "Prve petoletke" Anđelka Atanasković je istakla da je preduzeće u poslednjih 10 do 12 godina uspelo da se vrati u kolosek nekadašnje slave.

"Računam da će mladi da nastave ovim putem i da jednog dana mogu da se pohvale da su i oni doprineli ovom gradu i ovoj fabrici i da isto kao i mi svoje porodice izdržavaju, svoju decu školuju i da nastave tu tradiciju", rekla Atanasković.