Da li obrazovni sistem u Srbiji prihvata veštačku inteligenciju: Euronews centar o unapređenju školstva uz pomoć AI

Već je opšte mesto da se veštačka inteligencija razvija brže nego što to možemo i da zamislimo. Ta brzina mnoge plaši, ali promena je, čini se, nezaustavljiva. Jedna od onih oblasti koja će sigurno biti radikalno transformisana je obrazovanje. To znači da ni naš obrazovni sistem nema izbora i da mora da se brzo prilagodi promenama koje utiču i na način koji učimo, radimo i komuniciramo. 

Jedan dokument Svetskog ekonomskog foruma još iz 2020. godine, koji se bavi uticajem veštačke inteligencije na obrazovanje, konstatuje da veštačka inteligencija ima taj potencijal da radikalno transformiše obrazovanje, pre svega da ga personalizuje, da prilagodi nastavne planove i da koristi analitiku podataka za poboljšanje obrazovanja. 

Takođe, dokument navodi da veštačka inteligencija može da pomogne u smanjivanju nejednakosti kada je obrazovanje u pitanju širom sveta, ali da postoje i brojni izazovi poput zaštite privatnosti učenika, etičkih pitanja, a takođe i obuke nastavnog osoblja. 

Pojedini podaci pokazuju da veštačka inteligencija povećava efikasnost nastavnog procesa, da automatizuje brojne zadatke i tako olakšava i nastavnicima i učenicima i upućuje ih na to da svoje snage i vreme posvete prenošenju i primanju znanja. 

Koliko nastavnika se protivi veštačkoj inteligenciji?

Prema nekim podacima, navodno je završetak školovanja veći za čak 65 odsto, smanjuju se i troškovi školovanja za 45 odsto, pet puta je veće usvajanje znanja po satu učenja i brže usvajanje znanja od 40 do 60 odsto. 

Podaci iz 2023. godine koji se odnose na Srbiju pokazuju da naše nastavno osoblje, bar kada su pojedinci u pitanju, se već upušta u veštačku inteligenciju. 

Oko pet odsto nastavnika računarstva i informatike već koristi različite alate veštačke inteligencije u svom radu. 

Čak 45 odsto planira da koristi veštačku inteligenciju u budućnosti, iako to trenutno ne radi, ali nije mali ni procenat onih koji smatraju da veštačka inteligencija nema mesto u učionici (18 odsto). 

Kada je reč o Univerzitetu u Beogradu, nekoliko fakulteta već ima različite kurseve i predmete koji se odnose na veštačku inteligenciju, a tu prednjače Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, u Nišu je to Elektronski fakultet, a u Kragujevcu Fakultet inženjerskih nauka. 

Takođe, nekoliko privatnih univerziteta i fakulteta otvorilo je svoju nastavu i za veštačku inteligenciju. 

Slučaj gimnazije "Smart" iz Novog Sada

Gimnazija "Smart" iz Novog Sada učestvuje u dva projekta Evropske unije. Cilj prvog projekta jeste da se kreira alat veštačke inteligencije u službi mentalnog zdravlja mladih, a drugi projekat ima za cilj obuku nastavnika, direktora i nastavnog osoblja kako da koriste veštačku inteligenciju.
Direktorka te škole Jelena Desnica kaže za Euronews Srbija da su oba projekta počela ove godine.

"Kada smo u školi doneli kao predlog da konkurišemo za takav jedan projekat, to je bila eksplozija. Kako će sad neki četbot da se bavi mentalnim zdravljem mladih? Pričamo konkretno o vrlo ozbiljnim temama, a to su samopovređivanje, razne anksioznosti, strahovi, čak i ozbiljne depresije, sklonost suicidu, znači uopšte nisu to neke teme koje bi mogle da se smatraju olako da se tome pristupi", navodi naša sagovornica.

Euronews Srbija

Dodaje da je cilj da se napravi četbot koji će služiti kao mera preventive. 

"On nije zamišljen da propisuje nekakve lekove ili da se bavi lečenjem ili bilo šta od toga. Mi pričamo o nečemu što je i u svetu i kod nas poprilično još uvek tabu tema. I cilj ovog četbota je da ohrabri, omogući i u cilju prevencije kako učenicima, tako i roditeljima, a zašto ne i stručnoj službi, pedagozima i psiholozima, da znaju kome da se obrate, kako da progovore o problemu koji imaju, koja osoba od poverenja s kojom mogu da razgovaraju na tu temu, da bi krenuli u proces lečenja kroz zvanične službe lečenja", objašnjava ona navodeći da još uvek ne može govoriti o pravim efektima ovog projekta.

Ona dodaje i da njena škola nema puno đaka, pa je i sprovođenje projekata u manjim sistemima lakše sprovodljiv.

Kako sprečiti zloupotrebu kod đaka?

S druge strane, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže za našu televiziju da pomenutih 18 odsto nastavnika koji se protive novim tehnologijama da se radi o najstarijem delu kadra. 

"Mi imamo jedan deo populacije nastavnika i učitelja koji imaju već preko 60 godina i njima će biti jako teško i da imaju volje da uđu u ceo ovaj zahvat. Međutim, raduje što već sada 50 odsto ili koristi, ili se sprema da koristi ovu tehnologiju", objašnjava on navodeći da su ovi podaci važili za 2023. i da se od tada sigurno dosta toga promenilo.

"Veštačka inteligencija nije nešto što je daleko i o čemu tek treba da pričamo. Ona je među nama, to je naša realnost i što pre se nastavnici u Srbiji uhvate u koštac sa takvim novotarijama, to ćemo lakše prihvatiti i veće dobrobiti za obrazovni sistem i za našu decu", kaže Ranđelović.

Euronews Srbija

Kada je reč zloupotrebi veštačke inteligencije od strane đaka, Desnica ističe da su se deca uvek trudila da prepisuju, ali da je posao profesora da prate njihov rad.

"Vi možete sve što dobijete od deteta, a sumnjate da je to prepisano na ovaj ili na onaj način, ako mislite da je to prepisano uz pomoć ChatGPT-a, vratite kompletan zadatak u ChatGPT-u i postavite jedno pitanje - da li je veštačka inteligencija ovaj sastav o Jovanu Dučiću isporučila na neku od IP adresa u Novom Sadu u poslednja 24 sata i dobijete tačnu IP adresu, pošto su svi naši računari, mi nađemo tačno ko je, i đaku damo jedinicu", našalila se ona dodajući:

"Suština nastavnika kao mentora je da osvesti decu da je to samo jedan alat koji kod njih takođe može da budi kreativnost. Znači mi kao nastavnici treba da popularizujemo alat kroz koji mi možemo njih da zainteresujemo, da oni uče, a ne da samo dobiju tačan odgovor. Ali verujte mi, mladi reaguju dobro kada imaju praktične primere i kada vi njima pokažete koliko oni kroz istraživanje nauče, to je onda kupljeno", naglašava ona.

"Učenje napamet ostaje iza nas"

Istovremeno, Ranđelović dodaje da ocenjivanje učenika" nije samo taj završni cilj ocenjivanja".

"Po našim pravilnicima o ocenjivanju postoji sumativni i formativni pristup, tako da se kreira ocena, ne samo na osnovu onoga što je dobio na testu ili kao odgovor na određeni pisani sastav. Tako da je lako detektovati i lako kanalizovati", kaže naš sagovornik dodajući i da vreme učenja "napamet" takođe polako ostaje iza nas. 

"U budućim vremenima će đacima, to jest budućim radnicima i ljudima koji će držati ovo društvo, biti mnogo značajnije da umeju da iskoriste blagodeti i tehnologija i svih raspoloživih informacija. Tako da ne bih ja na korišćenje ChatGPT-a i veštačke inteligencije gledao isključivo negativno. Ima tu puno pozitivnih aspekata i tu je u stvari uloga nas u obrazovnom sistemu, učitelja, nastavnika, profesora, da na pravi način njih kanališemo, kako da filtriraju to znanje, kako da znaju da li je taj alat veštačke inteligencije dao tačan rezultat ili nije, kako da detektuju ispravnosti, neispravnosti. I time mi u stvari možemo unapred da lečimo tu potencijalnu buduću generaciju od veštačkih znanja", zaključuje Ranđelović.

Kompletno gostovanje Branislava Ranđelovića i Jelene Desnice u emisiji Euronews Centar, možete pogledati u videu na početku teksta.