Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Da li trenutni zakoni donose pravu zaštitu?

Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama. Ujedinjene nacije navode da ono ostaje jedno od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. 

"Globalno, skoro svaka treća žena je barem jednom u životu bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju. Za najmanje 51.100 žena 2023. godine, ciklus rodno zasnovanog nasilja završio se njihovim ubistvom koje je počinio partner ili neko od članova porodice. To znači da je jedna žena u svetu ubijena svakih 10 minuta", navodi UN. 

Globalnoj kampanji "16 dana borbe protiv nasilja nad ženama", koja počinje danas, pridružila se i Srbija. Međutim, ni podaci koji se tiču femicida u našoj zemlji nisu ohrabrujući. 

Naime, u Srbiji je od 2011. godine do 2023. je ubijeno 406 žena i devojčica. Iako je najavljivano, još uvek nije formirano nacionalno telo za praćenje femicida. Brojevi se još i dalje prate iz medijskih izveštaja, jer ne postoji adekvatna zvanična statistika.

Sagovornice Euronews Srbija saglasne su da je jedan od načina da se stane na put femicidu u našoj zemlji pooštre kazne i unapređeni zakoni. Naime, oni ukazuju i na to da u sistemu zaštite žrtava partnerskog i porodičnog nasilja ima više propusta - od toga da je potrebno da se donesu nova zakonska rešenja u ovoj oblasti do neadekvatne primene postojećih. 

Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra kaže da su podaci poražavajući  i da smo i dalje svedoci ubistava koja su sve, kako kaže, gnusnija. Markulić navodi i je najveći broj femicida izvršen baš na mestu gde bi žena trebalo da bude najsigurnija - u svom domu.

"Svedočimo da sistem ne uči iz grešaka. To mi ponavljamo godinama unazad. Kada se desi neki femicid, vidimo da se sve te greške u sistemu ponavljaju. Mi ni jednog trenutka ne stanemo da vidimo šta se desilo u jednom slučaju pa da znamo kako da to preveniramo", kaže ona.

Kako objašnjava, ono što su one uočile na terenu, ili iz razgovora sa ženama, dešavaju se dva slučaja - ili žene su žene prijavile institucijama nasilje pa one nisu do kraja uradile svoj posao, ili nisu bile dovoljno ohrabrene da se obrate nadležnima.

"Sistemske podrške uglavnom nema, osim što žene traže neke alternativne načine kako da se zaštite. Mi to vidimo povećanom broju poziva Autonomnom ženskom centru, na naš SOS broj, gde se dešava da čujemo da su žene zvale institucije i nisu našle adekvatnu podršku. Onda one apsolutno ne znaju šta da rade dalje, pa se obrate nama", dodaje Markulić.

Kaže da žene koje ih kontaktiraju osećaju i egzistencijalni strah u velikoj meri, jer ne znaju šta sve mogu da očekuju.

"Pored prijave nasilja, javljaju se pitanja gde da odu, od čega će da žive i da li će moći da imaju primanja. Često one nemaju zasnovan radni odnos, ili čak i strah da ih on ne proganja na poslu gde uveliko rade. To je široka lepeza koja se otvara, i onda razmišljate da li da izađete tek tako ili da ostanete u nasilju i da čekate bolju priliku", kaže ona.

Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti potvrđuje za Euronews Srbija da se i njima javljaju žene kojima je potrebna pomoć da izađu iz nasilja i navodi da je strah da nadležni ne mogu da im u potpunosti pomognu ključan.

"Žene ne veruju institucijama. Nisu stekle utisak da mogu da im veruju. Moje iskustvo, kada gostujem negde na ovu temu, govori da se često u tim državnim ustanovama igraju igricu vrućih krompira i da samo prebacuju obaveze jedni na druge. Naime, kada se desi neki slučaj, kao se se čekiraju obaveze koje su ispunjene i ide se dalje. Često se govori da su oni postupili kako treba, pa se vidi ko je omašio", kaže Riznić.

Zašto femicid ne postoji u Krivičnom zakonu Srbije?

Zakon u Srbiji ne prepoznaje femicid kao krivično delo. Prema Krivičnom zakonu, kazne za ubistvo su od deset godina do doživotnog zatvora, ukoliko se delo kvalifikuje kao teško ubistvo. Sagovornice su saglasne oko toga da je najvažnije da se pre svega prepozna slučaj femicida i da se onda on i zakonski definiše.

Riznić kaže da Srbija ima zakone koji mogu da zaštite ženu, i da oni deluju dobro, ali, naglašava, uglavnom je to na papiru.

"Kada ih ovako pogledate, oni nisu loši. Po mnogo čemu su bolji, progresivniji ili su dobri za određeni problem i za naše podneblje. Međutim, nešto se dešava na terenu, u praksi. Negde nešto ne štima", kaže Riznić.

Naime, Srbija od 2017. godine Srbija ima zakonodavni okvir, odnosno donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a kao posebna krivična dela uvršteno je proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, a 2018. godine usvojen je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Markulić kaže da zakon koji se odnosi na nasilje u porodici je preventni zakon i uticao je na to da se, prema njihovim podacima, broj femicida smanji od 2017. godine, ali dodaje, tu ima još dosta posla.

"To su nekako naše statistike koje Autonomni ženski centar vodi još od 2011. godine. Primećuje se taj pad, ali negde te mere nisu adekvatne za nasilnike koji imaju jasan cilj i žele da izvrše femicid, odnosno da ženama oduzmu život ili da uzmu pravdu u svoje ruke. Postoji porodični zakon, krivični zakon, gde se zapravo kasnije ubistva žena gone kao određeni krivični deo, ali femicid još uvek kod nas nije obuhvaćen kao jedan krivični deo. Postoje različita neslaganja oko toga i to je postalo kompleksno pitanje kod nas", kaže ona.

Navodi i da je na primer u Hrvatskoj femicid definisan zakonom kao krivično delo i zbog toga je uočen ozbiljan pomak na bolje.

"Nasilnici u Hrvatskoj dobro znaju da postoji imenovano nešto što se zove femicid, i da je to ubistvo žene i da je to zapravo kao novo krivično delo", dodaje.

Riznić kaže da je upravo zbog toga važno da femicid bude zakonom definian.

"Definicija je jako važna zato što to utiče opet na to kako ćemo koji slučaj, kako ćemo ga kategorizovati. I opet, nije to samo prosto brojanje, nego pitanje praćenja je važno opet zbog ovih preventivnih faktora", navela je ona.

Prevencija?

Na pitanje šta je potrebno da žene koje trpe nasilje urade kako bi sebe spasile, Markulić kaže da je to zahtevan proces i da one mora da budu pre svega pripremljene, ali i ohrabrene da se izbore za sebe.

"Pre svega, ja podržavam sve žene da pozovu najpre neku od ženskih organizacija u Srbiji. Da se informišu o svojim pravima i da podele svoje iskustvo. Na taj način će moći da izgovore ono što im se dešava. Da prepoznaju koje nasilje sve proživljavaju. Možda prepoznaju psihološko ili fizičko, ali ne i ekonomsko, ili seksualno ili da uvide šta je proganjanje. Da onda mogu lakše da imenuju sve to i navedu kada odu u institucije", kaže ona Markulić.

Ona navodi da da na njihovom sajtu mogu da pronađu spisak organizacija koje pružaju besplatnu pravu pomoć, ali da to nisu sve. 

"Pri prijavi nasilja koje je akutno, koje se dešava u trenutku, važno je i da u policijskoj stanici uzmu kopiju svoje izjave, navedu šta se sve dešavalo, da kažu da su uplašene za svoj život ako to osećaju. Policija može da izrekne hitnu meru, da nasilnika iseli iz stana bez obzira u čijem je vlasništvu, da mogu da uvedu zabranu prilaska 48 sati, da nakon toga reaguje sud. To su sve stvari koje ženama daju neku predvidljivost", kaže ona.

Vesna Stanovjević koordinatorka Sigurne kuće kaže za Euronews Srbija da tema femicida ne treba da bude tema samo tokom obeležavanja 16. dana aktivizma, već da o tome treba da se govori tokom cele godne. 

"Sveli smo se na to da svake godine sabiramo žrtve. To nije rešenje. Ovo je jedan svetski problem, nije samo u Srbiji. Nasilje je vrlo zastupljeno i prevencija je važna. Ne treba da sutra ova tema bude završena", rekla je ona.

Kaže da žene mogu uvek da se obrate za pomoć Sigurnoj kući, i navodi da uvek postoji rizik da se žene nakon što odu, vrate nasilniku zbog raznih razloga. Zbog toga je, kaže, njima podrška jako važna, često i presudna.

Kako da prijavite nasilje:

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20 časova

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Sigruna kuća

Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, 24 časa dnevno

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, radnim danima od 10 do 20 časova

SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi, 24 časa dnevno