Brojne reakcije zbog anonimnih prijava za mobing u Wannabe magazinu - zbog čega je veliki strah prijaviti ga?

Tema mobinga ovih dana je došla u fokus javnosti, i to nakon što su na  društvenim mrežama objavljene anonimne ispovesti zaposlenih koje opisuju neprijatna iskustva u redakciji magazina "Wannabe". Priče koje govore o tome sa čim su se sve zaposleni suočavali u ovoj redakciji pokrenule su lavinu reakcija, a zbog celokupnog skandala, mnogi influenseri su odbili da prime godišnje nagrade koje taj magazin dodeljuje.

Nakon svega toga, saopštenjem su se oglasile vlasnice magazina Nađa Jokanović i Nina Milović navodeći da optužbe moraju da budu i dokazane. Euronews Srbija je ovim povodom kontaktirao jednu od vlasnica i urednica ovog magazina, Nađu Jokanović, ponudivši joj da gostuje u jutarnjem programu, ali se ona ovim povodom nije oglasila. 

Sara Lopšur Ćurčin iz Udruženja za radno pravo žena Roza, navodi za Euronews Srbija da je inače tema mobinga u Srbiji na neki način tabu, ali dodaje i da, kada neka ovakva priča izađe u javnost, nije preveliko iznenađenje za sve.

Kao glavne razloge zbog čega su prijave u našoj zemlji anonimne ili skrajnute, navodi: strah od mogućeg otkaza, strah od neizvesnosti pronalaska novog posla, "imidž" koji se nakon toga propisuje zaposlenom, ali i rizik da radnik, koji optuži svog poslodavca, takođe može da bude tužen za klevetu su.

"U mnogim industrijama mobing je nešto što je vrlo rasprostranjeno, pa tako i u ovim prostorima koji bi trebalo da budu ženski i sigurni. Mobing je bilo kakvo, na prvom mestu psihičko zlostavljanje, ali može biti i fizičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu, dakle nasilje na radnom mestu.Može da podrazumeva najrazličitije spektar stvari kao što su neke sitne uvrede, neki povišeni ton ili  kada vas neko preterano nadzire dok radite, izoluje i slično", rekla je ona.

Međutim, kaže da je u ovom slučaju ključna atmosfera straha da ćete dobiti otkaz ili da ćete biti prebačeni na drugo radno mesto. Lopšur Ćurčin objašnjava da mobing mogu da vrše nadređeni, ali i to mogu da budu i kolege i koleginice koje su u istom rangu. 

Upitana da li se razlikuje prag tolerancije mobinga u zavisnosti od toga iz koja branša je u pitanju, kaže da je u nekim profesijama teže odrediti šta sve mobing podrazumeva, dok je u nekim, dodaje, to jako očigledno.

"Recimo, u industrijama poput televizije, magazina i sličnih takvih zanimanja, tu je mnogo teže prepoznati šta jeste mobing, jer je prosto posao takav, dok recimo ako radite u tekstilnoj industriji pa vam ne dozvoljavaju da odete u WC, vrlo jasno možete da znate o čemu se radi. Međutim, oni su podjednako zastupljeni u svim profesijama", rekla je.

Ona objašnjava i da zakon kaže da je poslodavac dužan da zaštiti radnika od zlostavljanja na radu, što se podrazumeva da se odnosi na sve koji rade nezavisno od tipa ugovora.

"Ukoliko je poslodavac, odnosno direktor ili neko ko je na najvišoj instanci, taj koji vas prosto zlostavlja, u tom slučaju vi ako nešto pokrećete, preskačete uopšte celu firmu, idete direktno na tužbu ili na inspekciju rada, a u svim drugim slučajevima biste morali da se obratite poslodavcu jer su oni dužni od takvih stvari da vas zaštite", kaže.

Zbog čega se o mobingu ćuti i kako treba da se reaguje?

Upitana zbog čega ljudi u Srbiji koj trpe mobing često odustaju od tužbe i pored toga što su svesni okolnosti u kojima se nalaze, kaže da je više povoda za to.

"Nemaju dovoljno poverenja u institucije, pod dva, vrlo često kada ste u situacijama nasilja, a mobing jeste nasilje. Vi sve što želite jeste u suštini da se sklonite iz te situacije, iz te traume, tako da mobing često ostavlja i brojne zdravstvene posledice. Tužbe, između ostalog, dugo traju a i ljudi često nisu ni svesni šta im sve dešavalo", kaže ona.

Međutim, navodi da to nije sve. Jako često je presudno i to gde se nalazi kompanija u kojoj radnik trpi mobing, tačnije da li je u većem ili manjem mestu. 

"U zavisnosti od toga da li se radi o većoj ili manjoj sredini, od toga često zavisi i kakva je reakcija. Poenta je da je na prvom mestu u pitanju strah. Strah od toga da ćete dobiti otkaz ili strah od toga da nećete moći da nađete novi posao ukoliko ste u maloj sredini, jer ćete biti na neki način prokazani kao osoba koja pravi probleme, buni se, pa ćete onda teže i da nađete posao. Takođe oni su u riziku i da budu tuženi za prostakluk", kaže.

Na pitanje šta je najbolje da se radi u ovakvim slučajevima, kaže da su podrška i razumevanje ključni, a da nakon toga da treba da se sagledaju sve okolnosti i da se onda reaguje.

"Ono što bi bio neki prvi korak jeste da sve to što se dešava vama na poslu podelite sa nekim, jer podrška je ono što je na prvom mestu najbitnije. Da bi uopšte osoba mogla da se osnaži. Dakle, nemojte da ćutite, nego prosto pokušajte to da podelite sa nekim. Ukoliko imate osobu u firmi koja je zadužena za bezbednost i zdravlje na radu obratite se i njima. Osim toga, ukoliko niste sigurni šta se dešava, uvek možete da se obratite nama. Mi u udruženju, u saradnji sa advokatima, možemo da vam pružimo informacije", rekla je ona.