Nesreća u Novom Sadu jedna u nizu kolektivnih trauma: Kako se nositi sa emocijama, i gde tražiti pomoć?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/11/2024

17:28

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Potresne slike i vesti da je pala nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu i ubila 14 ljudi, traumatično su iskustvo i u psihološkom smislu. Ovo je još jedna u nizu kolektivnih trauma koje su u veoma kratkom vremenskom periodu zadesile naše društvo, a u kojima su žrtve mogle biti bilo ko, pa tako i mi sami, ističe psihološkinja Radmila Vulić Bojović.

"Ti ljudi, nažalost, nisu imali nikakvu šansu. Oni su lišeni života u deliću sekunde na najsuroviji mogući način. I za razliku od prethodnih slučajeva, o kojima govorimo, slučaju Ribnikara i ubistva u Malom Orašju, tu postoji počinilac. Mi ovde sada figuru počinilaca nemamo. Ali ne ruše se zgrade, pravo kuda ni otkuda, na sunčanom danu bez ikakvih elementarnih nepogoda. Tako da je jako teško dati smisla i razumeti zapravo tragičnost događaja koji se desio", rekla je za Euronews Srbija Vulić Bojović

Psihološkinja dodaje da strepnja i pritisak koji mnogi građani osećaju ne može da se okarakteriše kao anksioznost, jer bi to podrazumevalo iracionalni generalni strah, dok je ovo zabrinutost od realne opasnosti.

"Prirodno je da vi imate racionalan strah kada ste suočeni sa ovako nečim, i pomislite da bi to moglo da se desi i na nekom drugom mestu. A volela bih da imam odgovor na to kako čovek da živi sa tom količinom straha", dodaje sagovornica.

Ona podvlači da je društvo u fazi šoka i neverice, kao i da ožalošćene porodice još nisu stigli do žaljenja.

"To će tek da dođe, oni tek treba da se srode s tom idejom da je to uopšte moguće. A onda će krenuti neki procesi koji traju u vremenu i njima će sigurno biti potrebna dugotrajna podrška. Jako je važno da neko bude sa njima tu. Da neko bude sa njima u kontaktu. Najteže je tugu nositi sam. Italijanski terapeut Maurici Andolfi govorio je o tome kako je zapravo najteže tim porodicama kada svako nosi svoju tugu sam. Kada nemaju neki zajednički način kako da tu tugu podele", objasnila je Vulić Bojović.

Besplatna emotivna podrška svima dostupna u Centru Srce

U protekla tri dana Centar Srce je primio skoro 200 poziva na sva tri kanala komunikacije putem telefona, mejla i četa, rekla je za Euronews Srbija Ema Hasanović koordinatorka te organizacije.

Mi smo pojačali smene naše, više volontera se uključilo, oni daju sve od sebe da budu tu za ljude kojima je potreban razgovor. Ono što mi je važno da napomenem jeste da Centar Srce pruža emotivnu podršku osobama u krizi i bavi se prevencijom suicida od 1991. godine. Kada se ovakve situacije dogode, naša linija je uvek dostupna, od 14 do 23 časa, 365 dana u godini". ističe ona.

Hasanović podvlači da su dominantna osećanja koja tuga, bes i bespomoćnost, i da razgovori često traju i sat vremena.

"Ova tragedija pogodila sve nas i da je sada sledi proces tugovanja koji ne treba da zanemarimo i da zapostavimo, već i da pustimo suze da izađu napolje, da pričamo sa ljudima iz naše okoline o tome kako se osećamo, da potražimo stručnu pomoć ukoliko je potrebna. Naša linija je negde u ovim situacijama, baš zgodna zato što su razgovori anonimni i preskoče se niz nekih koraka od proveravanja dostupnosti stručne pomoći do inicijative da se pozove, da se ode na sam razgovor. Samo nas pozovete ili pošaljete jedan anoniman mejl i dobićete razgovor pun razumevanja i podrške", objasnila je sagovornica.

Na veb stranici Centra Srce, dostupan je broj telefona, mejl adresa i mogućnost za četovanje. Usluge su u potpunosti besplatne i mogu da budu anonimne ukoliko korisnik to želi.

Imamo li kao društvo empatiju?

Ova nesreća u Novom Sadu zaista je probudila empatiju u mnogim sugrađanima, pa su celog vikenda zabeleženi redovi ispred punktova za davanje krvi širom Srbije. O tome kako nas gubitak i tuga povezuje u ovakvim tragičnim događajima govorila je psihološkinja prof. dr Jelisaveta Todorović.

"Ljudi su najsolidarniji onda kada je u pitanju tuga i gubitak. To nas sve povezuje. Različite radosti imamo u životima, ali ono po čemu se u najvećoj meri prepoznamo jeste to osećanje tuge i nemoćnog boli", podvlači Todorović.

Ovakvi događaji osveste sve nas o tome koliko brzo život može da prođe, ali za mnoge, život se i brzo nastavi. Tako se dogodilo da su mnogi odloženi nastupi i društveni događaji odloženi u subotu zbog dana žalosti, na kraju počeli nekoliko minuta posle ponoći.

Pisac Goran Stojičić smatra da u Srbiji postoji jedan veliki procenat ljudi koji "ne shvataju šta se desilo".

"Imate one koji nisu empatični, a imate i one koji se zapravo sa potpuno nekim drugim stvarima, bore sami sa sobom, da ta osećanja nekako eliminišu iz svoje glave. Tako da pitanje je šta je sad i koje, na koji način i u kojoj grupi od te dve", kaže Stojičić.

Detaljnije o ovoj temi možete da pogledate u videu ispod: