Euronews Centar o prednostima i manama izmene Krivičnog zakona: U zatvor zbog objave na društvenim mrežama?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/10/2024

23:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Tema večerašnje emisije Euronews Centar bila je izmena Krivičnog zakonika kojima se predviđa da "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela postane novo krivično delo". Nacrt zakona je objavljen na sajtu Ministarstva pravde, a javna rasprava traje do kraja oktobra.

Pomenuta odredba je već izazvala veliku pažnju. Kritičari tvrde da je to namenjeno političkim protivnicima vlasti, i da će se za objave na društvenim mrežama ići u zatvor.

O tome u Euronews centru sa Milošem Milićem razgovarali su Miodrag Marković iz Udruženja tužilaca i sudija Srbije i Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Marković: Došao je trenutak za usklađivanje Zakona sa trenutkom u kojem živimo

Prvo pitanje je postavljeno Markoviću, koji će se kao tužilac suočavati sa onima koji će biti optuženi za ovakva krivična dela, a na pitanje zbog čega su bile neophodne izmene i dopune zakona o krivičnom postupku, kaže da je bilo neophodno da dođe do usklađivanja zakona i vremena u kojem živimo.

"Kao što mi pravnici volimo da kažemo, život je dinamičan, a pravo je statično. U društvima kao što je naše, na kraju krajeva u svakom društvu na svetu, u svakoj državi na svetu, vrlo se često dešavaju neki novi tokovi, tendencije i pojave kakvih ranije nije bilo. S druge strane, sam po sebi zakon je onakav kakav je napisan, kakav je usvojen od strane nadležnog tela, to je obično u većini država, parlament, Narodna skupština. I s vremena na vreme, kada dođe do tog nekog disbalansa, odnosno neravnoteže između zbivanja u društvu i zakona, odnosno svih drugih pravnih propisa, neophodno je da dođe do određenog usklađivanja. Svi se mi veoma dobro sećamo događaja iz 2023. godine, najpre onog masovnog ubistva u OŠ 'Ribnikar' u centru grada na Vračaru. Sećamo se i događaja iz dva sela u okolini Mladenovca, Orašje i Male Dubone, gde je takođe došlo do masovnog ubistva. Sećamo se i događaja iz ove godine, gde se radi o aktu terorizma, gde je učinilac žandarma, koji je bio obezbeđenje ispred ambasade Izraela gađao iz samostrela", kaže Marković.

Na pitanje može li se onda reći da zapravo zakonodavac sad pokušava da izađe u susret onim problemima koji su se pojavili u poslednjih nekoliko godina, a nisu bili regulisani, on ističe da zakonodavac pokušava da predupredi slične nemile događaje.

"Očekujemo da ćemo sada uskladiti pravno stanje sa faktičkim stanjem, odnosno da će zakon ispratiti promene u društvu. Na kraju krajeva, ako mi dozvolite jednu malu digresiju, sećamo se da je svojevremeno, u ne tako davnoj prošlosti, pre nekih 15-ak godina, na primer, ni internet ni informacione tehnologije uopšte nisu bile razvijene u toj meri u kojoj su razvijene sada. Za dark web, do pre nekoliko godina, skoro niko od nas nije ni čuo. I ako je neko čuo, mislili smo da je to nešto što je opskurno, do čega se teško dolazi, to kao što ste vi rekli u najavi ove emisije, običnim pretraživačima, kao što je Google ili Yahoo, do njega uopšte nije moguće doći", kaže on i nastavlja:

"Ali, opet, s druge strane, onaj ko možda dođe od takvih sadržaja koji su plasirani na dark webu, vrlo lako može da ih prebaci, bilo na društvene mreže, bilo na neki sajt koji bi otvorio zbog toga i da, recimo, omogući ljudima da saznaju, ljudima koji bi posmatrali takav sajt, kako se može u kućnoj radinosti proizvoditi droga, recimo, za neke od njih, sticajem okolnosti, saznao sam baveći se ovim poslom", ističe Marković.

Golubović: Nacrt ima manjkavosti, a najveća se tiče neodređenosti krivičnih dela

Za laike ovo rešenje zvuči sasvim logično, ovakva jedna odredba, a na pitanje da li za nju zvuči logično i kako vidi uvođenje ovog krivičnog dela koje se ipak bavi društvenim mrežama, novim tehnologijama, i da li vidi ovde prostor za neku zloupotrebu, Golubović kaže da je Nacrt manjkav jer ne navodi o kojim krivičnim delima je reč.

"Čini mi se da su ove odredbe zapravo pale na prvom testu načela krivičnog prava, a to je određenost. Dakle, mi ovde imamo problem što je ova odredba tako napisana da se govori o davanju saveta za izvršenja svih krivičnih dela. Zapravo, nije određeno koja su to krivične dela u pitanju, pa smo imali situaciju da je ministarka Maja Popović zapravo bila u situaciji da objašnjava na šta se to odnosi. Da bi jedno krivično delo bilo u skladu sa načelima, ono pre svega mora da bude određeno i u tom nekom smislu namera zakonodavca, odnosno ovde zakonopisca, ministarstva pravde, morala bi da bude pretočena u neki drugi oblik kako bi to krivično delo, ukoliko bude bilo i usvojeno, ispunilo svoju svrhu", kaže Golubović.

Ona ističe da Nacrt ovako napisan zaista ostavlja mogućnost za razna tumačenja.

"Imamo određene probleme, ali ovako kako je napisano, zaista ostavlja prostor za široko tumačenje, pa čak i za neke apsurdne situacije. Naprimer, vi imate situaciju da sada inkriminišete na neki način savetovanje za izvršenje određeno krivičnog dela i propisujete kaznu zatora od tri meseca do tri godine, a može se desiti da vi savetujete izvršenje nekog krivičnog dela za koje je zaprećena neka niža sankcija. I to je apsolutno neprihvatljivo", kaže ona.

Emisiju Euronews Centar u celosti pogledajte u video prilogu.

Arsić: Chat GPT je limitiran i nema mogućnost za širu interakciju

Gost segmenta "Prompt nedelje", u okviru emisije "Euronews Centar" i ovaj put bio je Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekom Srbija, koji je ovoga puta govorio o aplikacijama za učenje i kreaciju sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije, njihovim osobinama i nivou razvijenosti.

Kada se govori o modelima veštačke inteligencije koji su dostupni široj javnosti, najčešće se pominje Chat GPT, koji je i narasprostranjeniji, ali svakako nije jedini i zapravo ima mnogo drugih za neke stvari možda i interesantnijih široj javnosti.

Arsić kaže da to jeste u principu tačno, te da postoje i različiti algoritmi veštačke inteligencije, koji mogu na osnovu obrade informacija da kreiraju novi sadržaj.

"Tako je, u principu, pored velikih jezičkih modela postoje i različiti algoritmi veštačke inteligencije, koji su u stanju da obrade i audiozapis, i sliku, i videosnimke, tako da onda generišu jedan novi sadržaj koji zapravo odražava taj stil i strukturu nekog originalnog teksta da bi se napravio neki novi. Tako da postoje različite rešenja na internetu", kaže Arsić.

Na opasku da je to zapravo i najveća manja Chat GPT-a, što je ograničen samo na tekst, Arsić kaže da to jeste tako, te da još nema sposobnost da ostvari interakciju kroz sva čula koja ima čovek.

Euronews

"Tako je, limitiran je na postojeću bazu teksta na internetu, na javno objavljene izvore i to je najviše samo tekst, tako da još uvek ne interreaguje kroz sva čula koju čovek ima", kaže on.

Serija razgovora u okviru "Prompt nedelje" zamišljena je kao neka vrsta vodiča kroz ono šta je veštačka inteligencija danas, ali i praktičnih saveta kako oni koji to možda i ne znaju, a već koriste veštačku inteligenciju, mogu da iskoriste i za svoje privatne živote i za svoje poslove.

Više o njegovom gostovanju možete da pročitate u odvojenoj vesti, a celo njegovo gostovanje možete da pogledate u video prilogu.