Muzej Nauke i tehnike slavi 35. grođendan - pet predmeta biće izloženo ovim povodom

Praksinoskop, model parne mašine, francuski "fenjer" časovnik, NOKIA robot i muzička kutija je postavka Muzeja nauke i tehnike koji proslavlja svoj 35. rođendan. Naime, muzej je formalno je osnovan 6. oktobra 1989. godine i to zalaganjem akademika Aleksandra Despića i profesora Milorada Daristića. 

Prvi put se javnosti predstavio u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti oktobra 1990. godine izložbom "Čovek i kamen", pripremljenom u saradnji sa Prirodnjačkim muzejem. 

Sopstvenu zgradu Muzej nauke i tehnike dobija 2005. godine, više nego simbolično, nekadašnju opštinsku termocentralu na Dorćulu. 

Nakon postojanja višedecenijske inicijative, Muzej nauke i tehnike u Beogradu formalno je osnovan 6. oktobra 1989. godine, zalaganjem akademika Aleksandra Despića i profesora Milorada Ristića, a prvi put se javnosti predstavio u Galeriji SANU, oktobra 1990. godine, izložbom "Čovek i kamen", pripremljenom u saradnji s Prirodnjačkim muzejom. Sopstvenu zgradu Muzej nauke i tehnike dobija 2005. godine – više nego simbolično, nekadašnju opštinsku termocentralu na Dorćolu.

Istraživačka delatnost Muzeja nauke i tehnike obuhvata istoriju nauke, tehnike i tehnologije na teritorije Republike Srbije.

Wikipedia.org/Nanabaka

Osim izložbi koje obrađuju specifične naučne, tehničke i tehnološke fenomene, među rezultatima rada su zaštita i prezentacija naučne i tehničke baštine vanmuzejskog fonda.

Direktor Muzeja nauke i tehnike Zoran Lević kaže za Euronews Srbija da će posetioci pored stalne postavke moći da ovim povodom vide i pet predmeta koji će biti postavljeni upravo zbog proslave rođendana.

"U pitanju su pet predmeta koji su deo akvizicija u proteklih par godina, na početku posetioci mogu da vide model parne mašine koji je jako bitan zato što predstavlja povod za industrijsku revoluciju. Ta vrsta motora je pokrenula industrijsku revoluciju", kaže on.

Takođe, kao navodi ovaj muzej je muzej za sve i posetioci mogu da vide da vide od najobičnijih stvari do nečega specijalnog i nečega što nigde drugde ne mogu da vide.

"Tu je preteča televizora. U stvari to je inicijalna kapisla bila za animirani film. Nakon toga tu je Fenjer sat koji je frncuski. Najtačniji sat. Zatim mogu da vide i muzičku kutiju. To je u stvari jukebox", rekao je.