Igre 
U Srbiji nedostaje radna snaga, mladići iz Uzbekistana orni za posao: "Sviđa mi se ovde, reakcije su uglavnom pozitivne"
Komentari29/08/2021
-19:02
Šokruk Kodirov jedan je od 19 Uzbekistanaca koji su, pre oko dva meseca, došli u Srbiju i zaposlili se u jednoj od kompanija za dostavu. Pre nego što je došao u Srbiju, radio je u Dubaiju, takođe u sferi ugostiteljstva.
"Moj prethodni posao bio je skoro isti, ali smo imali više odgovornosti u različitim restoranima. Svakako da postoje razlike. Sve u svemu, ovde mi se veoma sviđa", kaže Kodirov za Euronews Srbija.
Kako dodaje, Dubai je pun ljudi različitih nacionalnosti - što turista, što onih koji su tamo zaposleni, pa nije ništa čudno videti osobu iz Indije ili Pakistana da obavlja neku uslužnu delatnost.
"Kada je Srbija u pitanju, tu viđam uglavnom lokalce, i čini mi se da je njima čudno da ljudi iz neke druge zemlje rade poslove poput dostave", ističe.
Reakcije uglavnom pozitivne, ali ima pojedinačnih incidenata
Stefan Šurlan je osnivač kompanije koja se bavi zapošljavanjem dostavljača, preko koje su ovi mladići i došli u Srbiju. On za Euronews Srbija ističe da je u planu bilo da dođe i više njih, ali da je tržište ovde "još sveže" za takve stvari, pa je dovođenje još stranaca odloženo za neko vreme.
Unsplash
Iako je Kodirov istakao da su reakcije ljudi mahom pozitivne, i on, ali i Šurlan, dali su primere koji pokazuju da ne reaguju svi u populaciji podjednako dobro.
"Ima i nekih koji nas pitaju zbog čega radimo ovde, a ne govorimo jezik, ili nam govore čak i da smo došli da krademo njihove poslove. Čuo sam od svojih kolega da su im neki ljudi čak i pokrali novac, i pocepali im majice", kaže Kodirov.
Povezane vesti
Šurlan je, takođe, rekao da se dogodilo nekoliko ovakvih incidenata.
"Imali smo situaciju da je jedan naš radnik napadnut i da mu je otet pazar - to su uradili neki mladići pod krinkom patriotizma. Ipak, pet momaka koji otimaju novac na sred ulice nekome ko ga je pošteno zaradio, i koji mu viču 'marš u Siriju', iako on nije uopšte iz države pogođene ratom, niti ima ikakve veze sa Sirijom - to je apsurd", ističe Šurlan.
"Ljudi se uglavnom trude da nam pomognu"
Naglašava, ipak, da su u pitanju samo pojedinačni slučajevi, ali da je svakako neophodno iskoreniti ovakve pojave.
"Ja razumem problem migranata, ali ne možemo ih mešati sa ljudima koji su došli avionom, legalnim putem, da rade. To što su oni malo drugačije boje kože od nas, nema nikakve veze. Mi, na neki način, moramo da proširimo vidike, a ne da gledamo jednolično. Očekujemo da nas svi maze i paze kad odemo 'preko' da radimo, a kad neko dođe da radi u našu državu, ispadamo loši prema njemu", dodaje.
I Kodirov je istakao da ovakve situacije postoje, ali da nisu česte.
Pixabay, Printscreen Zoom
"Većina ljudi je veoma pristojno, i uglavnom se se trude da nam pomognu ukoliko nam je nešto potrebno", kaže on.
Da između Srbije i Uzbekistana postoji veza duga gotovo osam decenija, podseća Šurlan.
Povezane vesti
"Kada su 1945. godine trupe SSSR ušle u Beograd i oslobodili ga od nemačke okupacije, 30 odsto vojnika Crvene armije bilo je iz Uzbekistana. Pradeda jednog od ovih momaka bio je upravo u toj vojsci, i pričao je svojim potomcima o Srbima kao velikom narodu, tako da su oni ipak upoznati sa ovdašnjim ljudima", objašnjava.
U Srbiji fali sve više radne snage
Glavni razlog za to što se zapošljavaju ljudi iz inostranstva, ističe Šurlan, jeste nedostatak radne snage u Srbiji.
"Mi imamo potrebu za ljudima, i, realno, ne možemo da ih nađemo na tržištu u Srbiji. To pogotovo važi za ovu sezonu godišnjih odmora. Sad se još manje ljudi javlja na oglase, a i oni su spremni da radi samo deo radnog vremena. Prvenstveni problem je, dakle, manjak radne snage koji se oseti na svim segmentima, a pogotovo u našem sve više, jer dostava i dalje raste u vreme korone", kaže Šurlan.
Naglašava da njegova firma i u sektoru građevine ima dosta partnera, pa se tu najbolje vidi koliko je radne snage neophodno.
"Običan čovek i ne primeti da je radna snaga deficitarna dok mu nije potreban majstor, na primer, za renoviranje stana, pa mora da čeka mesec dana i više, pa vidi cene koje su skupe, i tako dalje. U Srbiji trenutno fali oko 50.000 zidara", kaže Šurlan.
Navodi i da u svim zanimanjima koja se tiču transporta, a tu spadaju i dostavljači, fali dosta ljudi. Takođe, dodaje i da je neophodno da se firme ponašaju u skladu sa "zapadnim standardima" da bi zadržale one koji su već tu, što podrazumeva i veće satnice.
"Ono malo Srba što uspemo da zaposlimo, ostaje kod nas, ali ih nema dovoljno. Danas, i kad se plati najjači oglas, javi se jedna osoba dnevno, to je dovoljna ilustracija trenutnog stanja", zaključuje Šurlan.
Ove godine strancima izdato više od 13.000 dozvola za rad
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Euronews Srbija kažu da su prošle godine izdali 12.931 dozvola za rad stranim državljanima, dok ih je u prvih osam meseci ove godine, zaključno sa 25.avgustom bilo 13.251.
"Najveći broj dozvola za rad izdat je državljanima Kine, kojih ima 5.560, Turske 2.622, iz Ruske Federacije 847, Indije 634 , Rumunije 329 i 304 iz Makedonije. NSZ ne poseduje precizne podatke vezano za zanimanje zaposlenih stranaca, ali je procena da veliki broj njih obavlja poslove građevinske struke, jer veliki broj stranaca radi na infrastrukturnim projektima. Reč je o poslovima koji su specifični i zahtevaju prethodno radno iskustvo, tako da firme angažuju svoje zaposlene iz matičnih kompanija", navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Tanjug/Jaroslav Pap
Prema podacima Agencije za privredne registre, tokom prošle godine osnovano je oko 1.700 firmi koje se bave dostavom, dok ne postoje tačni podaci koliko je ljudi u njima dobilo posao.
Centar za istraživanje javnih politika je u studiji "Pakleni vozači" objavio da je na samo tri vodeće platforme koje se bave dostavom prošle godine bilo zaposleno oko 3.000 ovih radnika.
Beograd je glavno tržište za dostavu putem mobilnih aplikacija i većina radnika radi upravo u prestonici.
Novi Sad je drugi po redu, sa procenjenih 100 aktivnih radnika dnevno, dok sve platforme prisutne u Nišu zajedno broje oko 60 radnika.Istraživanja pokazuju da se broj onih koji kupuju od kuće, preko neke od aplikacija, kreće oko 360.000.
Zbog odlaska naših ljudi u inostranstvo prethodnih godina, Srbija ima sve manje kvalifikovanih ljudi zanatlija, a najveći nedostatak radne snage je u građevinarstvu.
Komentari (0)