Poslovi koji su procvetali u vreme korone – koliko mogu da zarade kuriri, dostavljači hrane i radnici u kol-centrima
Komentari10/08/2021
-13:04
Mnogi su zbog epidemije prošle godine ostali bez posla, ali su s druge strane, pojava virusa i vanredno stanje koje je uvedeno, doprineli da se mnogo radnika i zaposli. Posebno interesovanje u poslednjih godinu dana vlada za tri zanimanja, koja su i međusobno povezana.
Zbog ograničenog kretanja građana u jednom trenutku, a kasnije i zbog zabrane rada restorana i kafića, eksplodirala je prodaja hrane preko interneta, ali i ostale robe. Zato su među najtraženijim profesijama dostavljači, kuriri, kao i radnici u kol-centrima, koji im predstavljaju tehničku podršku.
U agencijama za zapošljavanje kažu da je gotovo svako ko je želeo da radi u ovim oblastima mogao da se zaposli, a poslodavci su uglavnom kao uslov tražili srednjoškolsko obrazovanje i položen vozački ispit za B kategoriju.
To im je omogućilo veliki izbor kandidata, iz svih profesija, koji su se praktično preko noći "prekvalifikovali" i prilagodili za rad na novim pozicijama. Kako kaže Miloš Turinski, sa portala Poslovi Infostud, deo radnika je na ovim poslovima angažovan na neodređeno vreme, ali većina je angažovana na privremeno-povremenim poslovima, dok je mnogo studenata koji rade tokom leta.
Turinski podseća da je sektor prodaje preko interneta beležio rast pre epidemije, ali ističe da je tokom prošle godine doživeo ekspanziju.
"Vodimo brz život i svima je postalo lakše da naruče hranu, nego da idu po nju. Ali, drugi segment koji je doprineo rastu ove vrste prodaje je i zabrana rada i zatvaranje ugostiteljskih objekata. Ljudi su morali da se preorijentišu na alternativne načine prodaje i zato su pojedini plaćali kompanijama koje se bave dostavom, dok je veliki broj vlasnika restorana brze hrane organizovao sopstvenu isporuku. Za to su im bili potrebni dodatni kapaciteti i zato je značajno povećana tražnja za ovim zanimanjem", objašnjava Turinski.
On navodi da istraživanja pokazuju da se broj onih koji kupuju od kuće, preko neke od aplikacija, kreće oko 360.000. Zato ne čudi što je tražnja za dostavljačima i kuririma izuzetno velika. Kompanija koja traži radnike, nudi platu od 70.000 dinara, a u oglasu navode da je gorivo plaćeno, ukoliko kandidat poseduje svoj auto ili skuter, mada primaju i one sa biciklom.
Miloš Turinski napominje da su plate angažovanih na poslovima dostave od 60.000 do 80.000 dinara, ali da mogu da zarade i do 100.000 dinara. Zarada zavisi od vrste robe koja se dostavlja, kao i od dužine radnog vremena.
Prema podacima Agencije za privredne registre tokom prošle godine osnovano je oko 1.700 firmi koje se bave dostavom, dok ne postoje tačni podaci koliko je ljudi u njima dobilo posao.
Turinski napominje da je u suštini najveća potražnja bila za vozačima, čije veštine su presudne za obe profesije - kurire i dostavljače, dok je novi način prodaje povukao i zapošljavanje u kol-centrima, koji su se pojavili kao podrška za prodaju hrane.
Centar za istraživanje javnih politika je u studiji "Pakleni vozači" je objavio da je na samo tri vodeće platforme koje se bave dostavom prošle godine bilo zaposleno oko 3.000 ovih radnika. Beograd je glavno tržište za dostavu putem mobilnih aplikacija i većina radnika radi upravo u prestonici. Novi Sad je drugi po redu, sa procenjenih 100 aktivnih radnika dnevno, dok sve platforme prisutne u Nišu zajedno broje oko 60 radnika.
Broj onlajn transakcija pet puta veći nego 2018.
Prema podacima Ministarstva trgovine, elektronska trgovina beležila je rast i pre krize izazvane pandemijom, ali da je u prva tri meseca 2020. godine broj dinarskih e-transakcija karticama i e-novcem, u odnosu na isti period 2019. godine, beležio rast za čak 82 odsto.
"Tokom vanrednog stanja trgovci su beležili rast e-trgovine od 50 odsto do čak 300 odsto, dok je nakon ukidanja vanrednog stanja taj rast u proseku oko 100 odsto. U trećem kvartalu 2020. i broj i vrednost dinarskih e-transakcija je gotovo udvostručen u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj onlajn prodajnih mesta porastao za 55 odsto. U odnosu na 2018. godinu, broj onlajn transakcija ima rast više od 500 odsto, a vrednost transakcija skoro 300 odsto”, navode u resornom ministarstvu.
Komentari (0)