Istraživanje KOMS-a: Kako mladi u Srbiji gledaju na društvena i politička pitanja?

Podaci do kojih je došla Krovna organizacija mladih Srbije kroz istraživanje društveno-političkih stavova mladih za 2024. godinu pokazuju neke promene u odnosu na dosadašnje stavove omladine u našoj zemlji.

Iako obrazovni sistem tretiraju kao problematičan, kada govorimo o poverenju u institucije, pored tradicionalno visokog poverenja u crkvu i vojsku, mladi kažu da najviše veruju nauci i naučnicima koje na skali od jedan do pet ocenjuju prosečnom ocenom 3,15. 

Mišljenja među mladim ispitanicima su podeljena i kada je reč o evropskim integracijama, odnosno o podršci članstvu Srbije u EU. Naime, 39 odsto mladih kaže da podržava članstvo Srbije u EU, isti procenat kaže da ne podržava, dok se za opciju "ne znam" opredelilo 22 odsto mladih. 

Međutim, kada bi se, hipotetički, Srbija stavila na raskršće i kada bi morala u spoljnopolitičkom smislu da se opredeli za istok ili za zapad, mladi uglavnom kažu, i to njih 54 odsto, da bi podržali spoljnopolitičko opredeljenje Srbije ka istoku, dok je za orijentaciju ka zapadu 46 odsto.

Četiri petine mladih protiv članstva u NATO, dok većina podržava povratak obaveznog služenja vojnog roka

Kada govorimo o članstvu Srbije u NATO, četiri petine ispitanika je protiv članstva, s tom razlikom što 58 odsto ispitanih kaže da je protiv ne samo članstva, već i bilo kakve vojne saradnje sa ovom alijansom. 

Sa druge strane, 20 odsto ispitanih kaže da je protiv članstva, ali da Srbija treba vojno da sarađuje sa ovom alijansom, dok je samo oko sedam odsto za članstvo u NATO. 

Tanjug/MINISTARSTVO ODBRANE

Tema o kojoj se u poslednjih nekoliko godina dosta govori je i pitanje povratka obaveznog služenja vojnog roka, i kada su iz Krovne organizacije pitali mlade šta misle o toj temi, 49 odsto je reklo da podržavaju povratak obaveznog služenja vojnog roka za vojnosposobne muškarce, dok je protiv uvođenja vojnog roka 43 odsto.

Kada govorimo o stavu mladih prema pitanju Kosova i Metohije, najviše ispitanika, čak skoro trećina, kaže da bi podržalo da se Kosovo vrati pod suverenitet Srbije vojnim putem, ukoliko se za to ukaže prilika, dok samo osam odsto kaže da bi Srbija trebalo da prizna jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova.

Deo mladih smatra da nasilje nekad može biti opravdano

Međutim, podatak koji je dosta privukao pažnje je pitanje mladima o nasilju. Naime, upitani da li nasilje u društvu može biti opravdano, čak polovina, odnosno oko 52 odsto, je rekla da nasilje nekad može biti opravdano.

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže za Euronews Srbija da  nagli porast broja mladih koji nalaze opravdanje za nasilje je veoma zabrinjavajući, naročito imajući u vidu prošlogodišnje tragedije.

"U okviru istraživanja obuhvatili smo mlade uzrasta od 15 do 30 godina starosti, tačnije kako i sam zakon o mladima definiše mlade u našoj državi. I među tom starosnom strukturom se pokazalo da više od polovine nalazi opravdanje za nasilje. To je izuzetno veliki procenat, tačnije svaka četvrta mlada osoba", kaže ona. 

Kako kaže, zbog same činjenice da ovaj procenat raste iz godine u godinu, važno je da se mladima pošalje poruka da da nasilja ni u kojoj situaciji ne sme i ne može biti opravdano.

Veruju naučnicima, ali i influenserima

Pejić navodi i da mladi u Srbji trenutno kao najveći problem vide obrazovanje, odnosno kvalitet obrazovanja koji im se nudi. Međutim, kako naglašava, pokazalo se da veliko poverenje imaju u nauku i naučnike. 

Što se digitalnog prostora tiče, Pejović objašnjava da je to važan segment koji treba da se posmatra posebno, jer to ima svoje dobre, ali i loše strane.

Unsplash

"Vidimo na mlade u ovom trenutku, sa porastom uticaja društvenih mreža, influenseri postaju brojni uzori. Ima tu naravno i dobrih uzora, ali treba biti oprezan. Možda bi trebalo da se radi na tome da se vrate pravi uzori u javni diskurs, da oni budu ti koji će određene pozitivne vrednosti u društvu promovisati", rekla je ona.