Sećanje na stradale u Holokaustu: Zrenjanin prvi u Srbiji dobio "kamen spoticanja"

Zrenjanin je prvi grad u Srbiji koji dobija spomen obeležje "kamen spoticanja". Na nekoliko adresa gde su živeli Jevreji i odakle su 1941. godine šlepovima preko Begeja otpremljeni u logore, ubuduće će stajati mali kamen preliven bronzom, sa ugraviranim imenom, godinom rođenja i datumom deportacije ili, ako je poznat, datumom smrti. Zrenjanin je danas obeležio 80 godina od deportacije i stradanja više od 1.200 banatskih Jevreja.

Sa istog mesta i u istom pravcu u kom danas Begejom plove venci, pre 80 godina u nepovrat je otplovilo 1.288 ljudi. Osoba koje su imale ime i prezime, porodice, svoje životne priče. 

"Oni nemaju grob, oni su streljani, bačeni u jame, pa posle dve godine iskopani i spaljeni na lomači. Nama koji smo preživeli, to se ne gasi, to ne tamni", kaže za Euroenws Srbija Teodor Kovač, koji je preživeo holokaust.

"Sećanjem zaboravu mesta nema"

I drugi koji su preživeli strahote u Banatu i drugim mestima u Vojvodini došli su da se poklone žrtvama. U Zrenjaninu, gde ne postoji nijedna tabla posvećena stradalima, vreme je da brojevima damo ime - poručuju u Jevrejskoj opštini.

"Naša poruka je jasna - sećanjem zaboravu mesta nema", rekla je predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin Ljiljana Popov.

Imena, datumi rođenja, deportacije i, tamo gde je poznato, datum smrti, biće ubuduće uklesani na adresama sa kojih su odvedeni. Kamenje spoticanja - spomen obeležja posvećena žrtvama nacističkog režima delo su nemačkog umetnika Gintera Demniga.

Ispred zgrade u kojoj je nekada živeo, sada stoji i ime pisca i prevodioca Ivana Ivanjija.

"Više bih voleo da ovde stoji tabla - ovde je živeo književnik Ivan Ivanji, nego odavde je neko odveden u logor. Ja sam za život, nisam za smrt", rekao je Ivanji.

"Svaki kamen je svedok"

Okupljene je pozvao da se, osim na prošlost, osvrnu i na događaje koji su danas aktuelni.

"Ovoga trenutka, juče i sutra, deca se dave u moru, beže odnekud iz neke Sirije, Avganistana, nešto što je daleko kao što je Južnoamerikancima bila Srbija i Nemačka i Evropa daleko. Sad ćete reći, kakve to veze ima sa nama. To je svet govorio Jevrejima", dodao je.

Kamenje spoticanja Demnig je počeo da postavlja devedesetih godina. Danas ih ima više od 70 hiljada u 27 zemalja. Umetnik kaže - očekivao je da će vremenom interesovanje opadati, ali događa se suprotno.

"Svaki kamen je svedok. Sve više mladih ljudi zainteresovano je da sazna kako se to moglo dogoditi i to je počelo da se širi Evropom. To je važno kako se ne bi ponovilo", rekao je on.

Komemoracijom u Zrenjninu Srbija je postala 27. zemlja sa ovim obeležjem. Na predlog Saveza jevrejskih opština, kamenje spoticanja biće postavljeno i na više lokacija u Beogradu.